Божидар Вучуревић Нема услова за изручење Хрватској

Пише Угљеша Мрдић

Стара максима да је правда спора, али достижна, и у овом случају се потврдила, али нажалост по Божидара Вучуревића и његово нарушено здравствено стање, као и по српско правосуђе и исто тако нарушено стање

 

Апелациони суд у Београду правоснажно је одлучио да нису испуњени услови за изручење некадашњег градоначелника Требиња Божидара Вучуревића ни Босни и Херцеговини, нити Хрватској, јер се не налази на територији Србије.
Имајући у виду да из извештаја МУП-а Србије произлази да Вучуревић није на територији Србије и да није доступан домаћим правосудним органима, Апелациони суд је преиначио ранију одлуку Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду којом је констатовано да су испуњене претпоставке за његово изручење правосудним органима БиХ и Хрватској.
Вучуревић је ухапшен 4. априла на граничном прелазу Каракај у Малом Зворнику, на основу потернице коју је за њим расписала Хрватска због наводних ратних злочина на територији Дубровника. Њему је 17. јуна укинут притвор и одређена мера забране напуштања боравишта, односно територије Србије, а средином септембра Вучуревић се сам вратио редовном аутобуском линијом у родно Требиње.
„Кривично ванпретресно веће Апелационог суда у Београду – Одељење за ратне злочине, којим је председавала вршилац функције председника Суда Радмила Драгићевић Дичић је 14. октобра 2011. године донело решење којим се уважава жалба браниоца Вучуревића, па се преиначује решење Вишег суда у Београду – Одељења за ратне злочине Кре-По2-2/2011, Кв-По2-76/2011 од 7. септембра 2011. године, тако што је нашло да нису испуњене претпоставке за изручење окривљеног Божидара Вучуревића правосудним органима Републике Хрватске.“
Апелациони суд је одржао седницу Већа у присуству заменика јавног тужиоца Тужилаштва за ратне злочине Миољуба Виторовића и браниоца окривљеног Владимира Божовића, а у одсуству окривљеног за кога је утврђено да је непознат на адреси боравишта, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијеним решењем и жалбом, па је по оцени жалбених навода адвокатске канцеларије „Божовић“ навео да је жалба основана.
Иако је предметно решење донето 14. октобра 2011. године, адвокатска канцеларија „Божовић“ је исто примила 5. децембра 2011. године у поподневним часовима, па је предала захтев истражном судији Вишег суда у Београду – Одељењу за ратне злочине, којим је од истог тражила да решењем укине све мере које је донео у односу на Божидара Вучуревића, као и да донесе одлуку да му се хитно врате сва његова лична документа која се налазе у депозиту суда.
Одлука о враћању докумената Вучуревићу да би могао слободно да путује опет је у рукама министарке правде Снежане Маловић. Изгледа да је само у Србији министар правде изнад свих судова ове земље, чије су чак и челнике у склопу реформе правосуђа бирали представници извршне власти. Маловићева очигледно нема довољно поверење ни у судије, које је заједно са политичким кабинетима бирала…
Стара максима да је правда спора, али достижна, и у овом случају се потврдила, али нажалост по Божидара Вучуревића и његово нарушено здравствено стање, као и по српско правосуђе и исто тако нарушено стање.

3 коментара

  1. Avatar

    Posle svega postavlja se pitanje zašto ga je Tadić hapsio? I još jedno, da li bi Vučurević još apsanio u Srbiji da se naš BoTa nije “posvađao” sa Kosoricom?

  2. Avatar

    Doćeš ti ponovo u Srbiju ovi odlaze dolaze oni koji patriote
    neće hapsiti,mnogo toga Srbi su doživeli od svojih odvojenika
    i koji rade prljave polove za okupatora.Ti si Hercegovac koje
    sam imao čast upoznati i raditi za dobro Crkve Svetog Save u
    LOS ANĐELOSU nisam sreo malog Srbina svi su stene Hercegovačkih
    planina:Samo neke da pomenem Vučurevi,Pecelj,Pavić,Rosić,Kralj,
    Ratković ITD.Odmaraj se do skorog viđenja u Beogradu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *