19. децембар – Смрт тајанственог лидера Северне Кореје

СЕУЛ – Севернокорејски лидер Ким Џонг-Ил преминуо је у 69. години од срчаног удара, а његова смрт изазвала је потрес у региону у којем годинама влада напетост због севернокорејских нуклеарних амбиција.
Упркос томе што је био један од светских лидера с најдужим стажом на челу земље, мало се зна о Киму. Ретко се обраћао јавности, скоро никада није путовао у иностранство, а чак и у његовој званичној биографији нема много конкретних података.
Његов отац, Ким Ил-сунг, био је оснивач и први председник Северне Кореје. Кореја је после Другог светског рата подељена на северни део, под контролом ШСР, и југ, који су подржавеле САД, а 1948. године су званично формиране одвојене владе у Пјонгјангу и Сеулу.
И Ким је, попут оца, био центар култа личности у земљи, у којој је називан “драгим вођом” и хваљен као херој, мудар државник и човек без премца.
Према службеној биографији, рођен је 16. фебруара 1942. године у тајном побуњеничком логору на планини Паекту, у северном делу земље. ШСР је, међутим, располагао податком да је Ким рођен 16. фебруара 1941. године у сибирском селу Вјатское, близу Хабаровска, где је његов отац, заједно с другим комунистичким побуњеницима који су се борили против јапанске колонизације Кореје, био на војној обуци.
По завршетку Другог светског рата 1945. године, Кимова породица се вратила у Пјонгјанг. Школовао се у Кини, где је послат из безбедносних разлога током Корејског рата (1950-1953), а матурирао је у школи Намсан у Пјонгјангу, коју су похађала деца вођа комунистичке партије.
Дипломирао је политичку економију на Универзитету “Ким Ил-сунг” 1964. године, а потом је активно почео да се бави политиком и убрзано је напредовао у редовима владајуће Радничке партије.
Године 1973. постављен је за партијског секретара за организацију и пропаганду, а наредне године га је отац прогласио за наследника.
Наставио је да се успиње ка врху и 1980. године је именован на високе функције у Политбироу и Националног комитета за одбрану.
Јужна Кореја га је оптуживала да је наредио бомбашки напад 1983. године у Бурми (данашњем Мјанмару), у којем је убијено 17 високих јужнокорејских званичника, као и за обарање јужнокорејског путничког авиона 1987. године, када је погинуло свих 115 путника и чланова посаде.
Поједини западни експерти су тврдили и да прибавља новац отмицама јапанских држављана, трговином дрогом и фалсификовањем страног новца.
Док га многе западне агенције описују као човека који је волео женско друштво и добра пића, севернокорејски медији наводе да је пилотирао авионом-ловцем, уживао у опери, имао фотографско памћење и изврсно играо голф.

На чело Северне Кореје дошао је после смрти свог оца 1994. године, али никад није званично имао функцију шефа државе пошто је Ким Ил-сунг, постхумно, именован за вечног председника.

Ким је тако постао председавајући Националног комитета за одбрану – положај који у Северној Кореји означава прави центар моћи, и за врховног команданта Корејске народне армије.
У то време, Северна Кореја, чија је привреда већ била слаба, нашла се у изузетно тешкој економској ситуацији пошто је по окончању хладног рата изгубила многе традиционалне трговинске партнере.
Поплаве и слаб род житарица изазвали су 1990-их година глад од које је, како се верује, умрло милион људи. Ким је, упркос огромним проблемима с којима се суочио, успео да се одржи на власти, а чинило се да се Северна Кореја отвара и да је у успону пошто је 2000. године, први пут, Пјонгјанг посетио јужнокорејски председник Ким Дае-џунг, после чега су уследиле посете америчке државне секретарке Медлин Олбрајт и руског председника Владимира Путина.
Две године касније, на Корејском полуострву је поново завладала напетост када је Вашингтон оптужио Пјонгјанг да је признао да развија нуклеарни програм.
Северна Кореја је у децембру 2002. године протерала инспекторе Међународне агенције за атомску енергију и у јануару 2003. саопштила да се повлачи из Споразума о неширењу нуклеарног наоружања.
Пјонгјанг је 2005. године саопштио да располаже атомским оружјем и у октобру 2006. је извео прву, а три године касније и другу нуклеарну пробу.
Неколико месеци касније, севернокорејска војска је гранатирала јужнокорејско острву и убила два војника и два цивила. То је био први напад на цивиле од окончања Корејског рата.
Ким, који је, наводно, 2008. године преживео мождани удар, ове године се, како се чинило, опоравио и два пута је посетио Кину и једном Русију. Званично је имао ћерку и три сина, од којих је најмлађег, Кима Џонг-уна, прошле године именовао за наследника.

Извор: Танјуг