Време интервенција

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет Сингидунум

Снага власти (и државе) почива на лојалности грађана. Питам се какву врсту лојалности према „пословођама“ страних господара могу да осећају грађани Србије?

Да ли су се свима отвориле очи после забране референдума у Грчкој, када је европска власт љутито обзнанила да је судбоносно питање прихватања економских реформи сувише озбиљно да би о њему могао да одлучује непосредно – народ. Да ли су, после искуства Ирака и Либије, пале све маске? Да ли је свима постало очигледно у чему је чар ове данашње врсте „демократије“ и борбе против „диктатуре“? И у чему је економски смисао најкрволочнијих ратова за „људска права“ (Вау!)? Да ли су народи света, укључујући и српски народ, најзад, видели право лице евроатлантске Империје? – Нису!

ЧЕКАЈУЋИ ЧУДО    
Да јесу, не би тако кротко жудели да им се намакне економска, али и свака друга, омча на врат. Не би, са овом необичном врстом стрпљиве и мрачне радозналости, чекали да се догоди неко чудо („бољи живот“), док евроатлантске „пословође“ спроводе монструозне планове са државом и привредним ресурсима. Великом брзином Србија постаје раскомадана, осиромашена земља презадужених (или незапослених) очајника, од којих све већи број тражи утеху у лековима, опојним средствима, разузданим журкама или у играма на срећу (да ли сте отишли на састанак са својом срећом?), или у индустрији сексуалних услуга, која напредује дивовским корацима, уз параде и тулуме.
Евроатлантске „пословође“, амбициозни (домаћи) политички лидери, веома су интелигентни, образовани и на политичким курсевима у иностранству темељно  обучени за командосе „демократије“. Због тога, процес деструкције наше земље и привреде напредује веома брзо. На нашу несрећу, увежбани кадрови, ослобођени стида и моралних обзира према сопственом народу, успешно раде свој посао, апелујући често на јавно мњење да их пусти да га заврше. И, по свој прилици, пустићемо их! Као што су (несналажљиви) народи Панаме, Колумбије или Еквадора дозволили, својевремено, да од њих направе друштвене заједнице које ће вековима таворити у сиромаштву, беди и социјалним турбуленцијама. Да ли им је нека утеха што нису једини?

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну