Узбудљива тајна „Византијске кутије“

Пише Дејан Ђорић

Националан на интернационални начин, Бранислав Макеш је међу ствараоцима који су успели да пронађу формулу повезивања  локалног са универзалним. Један је од узора уметника чије дело потиче из традиције, али бива актуелно у модернизму, као и у постмодернизму

Бранислав Макеш, познати графичар, сликар и универзитетски професор, прославља јубилеј пола века сталног присуства на српској ликовној сцени. Од првих графика из 1961. године и самосталне изложбе одржане 1962. године, допринео је на разне начине домаћој уметности, стварајући разнородно у тематском и у техничком смислу. Премда је највише дао у графици која је његово полазиште, истражио је различите могућности ликовног изражавања,  оставши доследан и стилски препознатљив, што карактерише праве уметнике. Бавио се дубоком, високом и равном штампом, испитујући сасвим непознате технике у нашој графици за које је користио алуминијумску плочу. Остварио је бројна дела у графици, штафелајном сликарству, цртежу, пастелу, акварелу, колажу, примењеној графици и типографији, јединствена по духу и рукопису.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну