Телефонска влада и европска нада

Пише Бранко Радун

Прихватање сецесије и признање независности Косова незгодно је у предвечерје новог изборног турнуса. Да су већ одржани избори – власт би то одрадила нетрепнувши, онако „ладно и амерички“

Влада Србије је прошле недеље на телефонској седници усвојила Уредбу којом се настоји да се легализује досадашњи део преговора са Приштином, постигнут у Бриселу. Заиста је нечувено да се о стратешком повлачењу државе Србије са досадашње преговарачке позиције око Косова не расправља ни на Скупштини, па чак ни на нормалној седници Владе, већ да се тако нешто покушава прошверцовати кроз тзв. „телефонску седницу“. Уредба којом се крше норме уставне и законске, а што је још важније посредно прихвата и признаје „независна држава Косово“, прошла је као нешто небитно. Поставља се, међутим, питање откуда Уредба и шта јој је претходило, и на основу чега је донета? Да ли за њу постоји виши законски акт? Не. Постоји само изјава Борка Стефановића који се куне да је све усмено договорено са Албанцима и да је све у реду. Јесте, уколико пут ка признању сецесије Косова, односно ка коначној капитулацији, означимо као нешто добро.
Иначе, телефонско доношење Боркове Уредбе резултат је чињенице да владајућа коалиција није добила довољну подршку у Скупштини и у Влади за такву политику. У питању је, дакле, колапс правних институција, уставности, законитости и уопште нормалног функционисања државе. Незапамћено у новијој политичкој историји Европе. И то баш од стране самопроглашених „проевропљана“. Владање виртуелним уредбама којима уопште нису ни потребни закони или устав, потпуни је тријумф постмодерне релативизације готово свих вредности на којима држава и уређено друштво почивају.
Како је дошло до „телефонске Уредбе“ која је скандалозна и у светским правним оквирима?

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну