СВЕТИСЛАВ БАСАРА Изногуд: Дан лудих
Култура | Александар Дунђерин | novembar 3, 2011 at 23:55Пише Александар Дунђерин
Зашто Басарин обрачун са фашизмом и Добрицом Ћосићем у роману Mein Kampf подсећа на акције чувеног стрип јунака великог везира Изногуда?
Данас сам ја калиф уместо калифа. Ову реченицу изговара велики везир Изногуд, чувени јунак истоименог стрипа, између осталог и у епизоди „Дан лудих“. Дан лудих је, иначе, дан у години када велики везири постају калифи уместо калифа. Једино што читавог живота прижељкује Изногуд јесте да преузме трон Харуну ел Пусаху, доброћудном владару који безбрижно ужива у чарима неограничене власти.
Обрачун Светислава Басаре, аутора, приповедача и главног јунака романа „Mein Kampf“ („Моја борба“), са скоро комплетном политичком елитом Србије (некадашњом и садашњом) и једним јединим књижевником (Добрицом Ћосићем), по жестини и бескрупулозности, испољеној амбицији и сујети, инату, али пре свега по исходу борбе, неодољиво подсећа на Изногудову унапред изгубљену битку, вођену у циљу свргавања Пусаха са власти. А то је и самом Басари можда постало јасно на овогодишњем Сајму књига у Београду. Као што је и Изногуд у „Дану лудих“ двадесет и четири сата веровао да ће му тај празник омогућити да, напокон, постане „калиф уместо калифа“, и Басара је првог дана Сајма, пошто му је пружена прилика да се придружи великанима наше литературе који су имали част да отворе ову књижевну манифестацију, помислио како се, коначно, попео на Олимп српске књижевности. Све док, касније, није седео на штанду „Лагуне“, узалудно очекујући масу одушевљених обожавалаца којима ће потписати своју нову књигу; на штанду у близини („Службени гласник“) Добрици Ћосићу је, пак, утрнула рука док није испотписивао стотине својих књига читаоцима, који су стрпљиво, образујући уочљиво велики ред, ишчекивали да се упознају са аутором књиге „У туђем веку“.
Наравно, Добрица Ћосић, као, уосталом, и већина по имену и(ли) презимену поменутих политичара у „Mein Kampfu“, ни по положају који заузима у друштву, ни по карактеру, ни по достигнућима, не подсећа на Харуна ел Пусаха. Међутим, ако у Србији, а поготово у њеним књижевним круговима, нема калифа, има, и то баш у књижевним круговима, приличан број оних који неодољиво подсећају на Дилата Ларата (Дил-ел-танта), верног слугу Изногуда, који му несебично помаже у његовим мрачним плановима. Неки од њих су, на пример, Сретен Угричић и Игор Маројевић, чија су „размишљања“ о патриотизму и отаџбини, идентитету и слободи, те „српском злочиначком гену“, публиковани у књигама „Незнаном јунаку“ (видети текст „Храм бога незнанога“, у 130. броју „Печата“, од 3. 9. 2010) и „Мајчина рука“ (видети текст „Будалаштина“, у 184. броју „Печата“, од 23. 9. 2011) добиле пуноћу израза и (бе)смисла управо у Басарином новом делу, у српској верзији „Mein Kampfа“.
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike
Facebook
Tweet
Digg
Ako hocemo posteno,ovaj Basara nije pisac dostojan ni remenje na nogama velikog pisca vezati.Ti Stefanovici,Basare,Karleuse… te mozdane brabonjke koje oni ostavljaju pred nama,iziskuje nasu umetnost da ih zaobidjemo i ostanemo cisti….
Nebi me zacudilo da sledeci sajam knjiga otvori novokomponovana spisateljica Karleusa,sa svim silikonima koji idu napred,i pozadinom,kao kamarilom koja je prati….
Ambasador Basara,vrlo smesna pojava,kako u diplomatiji,tako i u kulturnom zivotu Srba. Jos nije okoncao svoju bruku s Vukom Karadzicem a navalio na Dobricu Cosica. Besplatan savet,prvo pobedi mrtvog Vuka.
Дочекао Басара да постане државни писац, који кад већ није велики писац, а оно ајде бар да отвори Сајам књига, као пре неки велики писац.Као новинар је за „Данас“ направио интервију са Борисом Тадићем. Басара је једини писац који „има“ свој тв студио, Студио Б.Свако мало, ајде да буде гост , код свог „брата близанца“новинара Сарапе на Студији Б. Фиксација за Ћосића и неке политичаре и говор нетрпељивости показује његову инфериорност. Мислим да се Борису Тадићу препоручио да опет буде амбасадор, у некој медитеранској земљи. Воли топлу климу.А неће имати редове читалаца који чекају на његов потпис
Све што је импутирао Ћосићу, постао је лично у карикатуралној верзији.Тужан крај талентованог писца.
Basara je toliko velik da su J.K. proglasili za bolje pero od njega. Ko vise slusa sta prica taj izlapeli starac.
Misli i dela ovog coveka , postali su MONUMENTI u Istoriji bescasca.O kulturi , tioleranciji , lepom vaspitanju ( sto da ne ! ) i ostalim VRLINAMA , da ne govorimo , jer su to STRATOSFERA za njih .Rodoljublje , cojstvo , postenje , humanost , stara prijateljstva su ANTIMATERIJA za njihove sive celije .Zelim im da i dalje pisu , jer ce mo tako uvek znati sta nije dobro !
Jeste Basara preterao u knizi pisuci o Cosicu, ali i vi preterujete pisuci o Basari. Cobek je britkog uma, zanimljiv, i ja se u necemu ne slazem sa njim, ali ne poricem njegove vrednosti. Skloni smo odmah da blatimo bez pardona i da zamaglimo stvarnost. Isto tako, preterujete u velicanju Cosica. Ima istine u onome sto je Basara o njemu rekao…Nista nije crno belo.
Tacno je da Basara nije zasluzio ove komentare, ustvari nije zasluzio nikakve komentare.
„на штанду у близини („Службени гласник“) Добрици Ћосићу је, пак, утрнула рука док није испотписивао стотине својих књига читаоцима, који су стрпљиво, образујући уочљиво велики ред, ишчекивали да се упознају са аутором књиге „У туђем веку“.“
Sigurno mu i sliku drze na zidu u dnevnoj sobi!
Molim autora teksta da se uzdrzi od popularizacije idolopoklonstva na javnom mestu!
Svako od nas celog veka i do kraja mora da se pazi da ne ,,prolupa,, bio on obican covek ili pisac. Ima nekih pisaca koji šuruju sa ludilom, pokusavajuci da iskažu neke kompleksne stvari i odnose.
Pisci često svoju fanaziju koriste kao početnu ili radnu hipotezu, ali … pitanje je krajnjeg efekta – šta će ispasti,
-neki put to bude dobro, npr: o grehu samoobmane u Fami.
– greh samoobmane do te mere narasta , da čovek postaje rob sopstvenih laži koje toliko ovladaju njime, da ih on poriče i pred samim Bogom, inače spremnim da sve oprosti…
Naravno dužnost pisaca je da idu i po nebu i po zemlji i da nas uče :
-Put ka napretku i dobru treba voditi biranim metodama i sredstvima.
- Možda neću mnogo pogrešiti , ako kažem da sam bio onoliko jak i uspešan u životu, koliko su i moji prijatelji bili jaki i uspešni.
Pozdrav za sve čitaoce Pečata i oba moja omiljena pisca.