Што ћутиш Србине тужни

Пише Драган Недељковић

Слободан Ракитић није одолео искушењу да сачини своју антологију, усредсређујући се на доба романтизма, у широком значењу тог појма… Резултат је капитално дело које сврстава нашег песника у ред најзначајнијих антологичара

Пред нама је капитално дело песника Слободана Ракитића, антологија која обухвата три значајне епохе: предромантизам, романтизам и постромантизам. Овим импозантним делом песник Ракитић се сврстао у ред знаменитих наших антологичара: да поменемо само Богдана Поповића, Миодрага Павловића, Зорана Гавриловића – листа угледних антологичара је дуга. Ракитић није одолео искушењу да сачини своју антологију, усредсређујући се на доба романтизма, у широком значењу тог појма…

КРАТКОВЕКИ ПЕСНИЦИ
Романтизам је велика, светлоносна епоха у историји свеколиког европског песништва. По немачким философима и песницима, то је доба музике. Вагнерова је то мисао, а и Ничеова, чије је дело „Рађање трагедије из духа музике“ имало знатан утицај широм света, па и у Русији. Александар Блок, али не само он, заступа идеју о духу музике, то јест о узвишеној хармонији којом су прожете и оплемењене велике епохе у повести човечанства. Сродна замисао је присутна и у теорији Шопенхауера. После затишја у Средњем веку, хуманизам и ренесанса су велике музичке епохе. Неколико столећа стишана, музика је опет преплавила стваралаштво у време великих револуција, које су осмишљавале и надахњивале доба романтизма, у свим уметностима, особито у музици и у песништву.. Романтизам није само историјски ограничен књижевни правац. Он је стил живота, начин осећања… Бити романтичар значи живети на нов начин, удесетострученом снагом. После ренесансе и реформације, дошле су нове године тријумфа духа музике : 1789, 1830, 1848, 1871, 1917… А зар нису ту, у сагласју са Европом, и српске револуције, Први и Други српски устанак? И цело то деветнаесто столеће све до првих деценија двадесетог. То је доба великих прегнућа за ослобођење и уједињење, за препород у свим областима… Ракитић није случајно својој антологији дао почетни тон дозивајући Доситеја, творца химне „Востани Сербие“. И све што затим следи – Његошево горостасно дело и Вуков величанствени подвиг – у складу су са судбоносним збивањима на историјској позорници Европе. Али после те величанствене епохе романтизма јединство света, јединство уметности, науке и живота биће разбијено. Шилер је, кажу, последњи представник правог, музикалног хуманизма, који је ујединио у себи уметност са животом и науком, човека са музиком. После њега се хуманизам у судару са све прозаичнијом стварношћу разлио и расуо у безброј рукаваца. Што је гранање веће, музикалност, то јест смисао за јединство и склад мања је, и дух културе је слабији… Та разбијеност и све већа подељеност на специјализације — одлика је постромантичарске цивилизације. Ту судбину Европе поделио је и српски народ. Савремени уметник, српски песник, и сви ствараоци културе, којој сметају границе, треба да траже изгубљену, а свеуједињујућу музику. Њен несвесни чувар је – верују племенити занесењаци – народ, онај што не пристаје на поделе и уситњавање, а тежи јединству које је зловоља цивилизације и савремене политике уништила. Јер „где јединство влада – ту станује Бог“. Кад кажемо музика, мислимо на склад и на спасоносно јединство упркос разликама, а оне су, код верних духу музике, само богатство, раскош које ваља брижно неговати. Дух музике подразумева владавину идеала, који као небески свод наткриљују и кроте центрифугалне силе…
Тај величанствени лук, као разнобојна и очаравајућа дуга, присутан је у Ракитићевој антологији. У њеном средишњем делу су врхунци – мислим на лирске узлете у „Горском вијенцу“ који делују као непоновљива рефлексивна лирика; мислим такође на најбоље песме Бранка Радичевића, Змаја, Ћуре Јакшића и наравно Лазе Костића, чија је „Санта Марија“ песма над песмама, круна целе епохе романтизма, истински тријумф тог духа музике, о којем су надахнуто говорили велики философи, композитори и песници… Његош, Вук, Бранко, Змај, Ђура Јакшић, чудесни Лаза Костић – то су наши врхови…

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну