Псуј, ружи, вређај… и за појас задени

Пише Миодраг Зарковић

Дино Мерлин и Ивановићев шоу на телевизији Прва

Замислимо да Хашим Тачи реши да сасвим промени занимања. Дакле, не само да се мане политике, већ и своје главне професије, трговине људским органима – иовако му, уосталом, понестаје основне сировине, тј. Срба. И, рецимо да се посвети певању. Па се испостави да има добар глас, сасвим прикладан за такозвану „фестивалску музику“. Па му вештији аутори продају известан број песмица „за једнократну употребу“, оних што се масовно певуше по неколико месеци, а после их се нико и не сећа.
Почне тако Тачи да осваја топ листе по региону. Па и у Србији. И, година за годином, хитић за хитићем, тек, дође време за његов концерт у Београду; јер, такво време дође ваљда свакоме ко се у југосфери лати микрофона, а некмоли једном, претпоставимо, даровитом певачу Хашиму Тачију. Напунио је Србима толике жуте куће, па ће моћи и једну „Арену“…
И, знате ли шта би се догодило неких две или три недеље пре тог концерта, Тачијевог првог у српској престоници? Па, гостовао би „дренички славуј“ код Ивана Ивановића, наравно! Као и ранији појединци који су променили ако не професију, а онда барем етику: они што су најпре пљували по Србима и призивали им несрећу, али су, чим им је из Београда стигла довољно уносна понуда, преломили да ипак запевају Србима. За такве је Ивановићев шоу, ударни забавни садржај „Прве“ телевизије, просто незаобилазан, па би био и за Тачија.
Ивановић би, свакако, дочекао Тачија онако како се дочекују велики хит певачи (најважнији људи на свету, уз незаобилазне глумце и режисере): са телом благо нагнутим у знак дужног поштовања, раздрагано раширених руку, уз најразвученији осмех „Прве“ телевизије који публици у студију налаже да аплаудира драгом госту. Рекао би Ивановић Тачију да му је неизмерна част што може да му буде домаћин. А овај би водитељу, лепо васпитан као и сви штићеници великог саксофонисте Вилијема Клинтона, узвратио да је у ствари почаствован он, тиме што је уопште позван у Ивановићеву емисију, коју је вазда поштовао иако је никада није гледао, јер је код куће баш и нема у кабловској понуди.
Затим би, после уводних љубазности, Ивановић инсистирао да се одмах, пре него што се разговор захукта, позабаве најшкакљивијим питањима, везаним за, рекао би Ивановић, „лажи по српским медијима“: да ли је тачно да је Србе отимао, касапио и клао? А Тачи би му одговорио да то јесте тачно, али да водитељ и публика морају да схвате да је то било друго време; да се он, Тачи, једног дана пробудио у српској окупацији Косова; да је тада изгубио веру у људе (а стекао веру у људске органе); и да је зато морао да отима, касапи и коље; али да сада више не мора; и да је срећан што сада више не мора туђинима да продаје српске бубреге, већ може Србима да продаје туђе песме… Још једном би, на крају, затражио од Ивановића да га разуме.
И Ивановић би га разумео! Помирљиво би му рекао да је, што се њега тиче, та прича завршена. Окренуо би се Ивановић потом публици и још једном затражио аплауз за уважаваног госта. А публика не би часа часила, него би дланове поцепала!
Ево, овако би изгледао сценарио који може да спречи само Хашим Тачи – тиме што неће отићи у певаче. Јер, закорачи ли на естраду, гарантовано ће у року од највише неколико година да седне преко пута озареног Ивановића, у петак увече. Као што је прошлог петка сео Дино Мерлин, који, за разлику од Тачија, вероватно није лично убијао Србе: он је убијање Срба само подржавао, помагао и правдао. Шта ће човек, било такво време. Важно да никада никога није мрзео. Чак ни када је о Србима изјављивао да су болестан и зао народ који ће Бог морати да почисти са овог света, ни тада није Србе мрзео. И Ивановић му верује. „Лажљивим Србима“ Ивановић не верује; али Дину Мерлину све аминује, иако је лично Дино потврдио сваку српску „лаж“ о себи. И за то добио громогласан аплауз.
На крају, можда је Дино заиста Мерлин, чаробњак способан да очара и оне чију је трагедију призивао, али зато „Прва“, са емисијама попут Ивановићеве, дефинитивно није српска телевизија.

Један коментар

  1. Avatar

    PRVA, definitivno nije srpska TV-tačno?! A da li su bgd. Srbi srpski? Da li je iko do sada napunio tri Arene? Nije. Jest Dino. Sa kojim narodom, srpskim, sa onim kojima je kao i psima zabranjivao ulaz u njegov restoran. Svaka nam čast. Pa i jesmo lud narod, kako reče pokojni Rašković.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *