ПАРАДА За шаку педера

Пише Миодраг Зарковић

Срђан Драгојевић и Никола Којо су се филмом „Парада“ уплели у проблематику којој ни један, ни други нису дорасли, што говори не да немају граница, већ да немају обзира

Има нека тајна веза између Срђана Драгојевића и мушкобањасте стране Николе Која. За скоро 30 година филмске каријере, наиме, Којо је најмужевније ликове одиграо управо у Драгојевићевим остварењима: најпре је био незаустављиви градски заводник у комедији „Ми нисмо анђели“, затим криминалац међународног калибра заглављен у паклу босанског фронта у „Лепа село лепо горе“, па фанатично брижан и на све спреман отац у наставку „Анђела“… А ево сада у „Паради“, србофобичној „хоморески“ (хомоеротичној хуморески) о „хомофобичној“ Србији, представља нам се као прекаљени ратни ветеран чија се војничка слава простире буквално од Вардара, па до Триглава. Јесте се он у међувремену окушао као „опасан момак“ и код других редитеља, рецимо у „Механизму“ и „Четвртом човеку“, али Николин мачизам – колико год било те особине у овом глумцу – нико није експлоатисао ни пре, ни више него Драгојевић.
Могло би се чак рећи да је Којо од „златног дечака југословенског филма“, како је био описиван на почетку каријере, у правог мушкарца израстао управо под Драгојевићем.
У тој сарадњи, међутим, изгледа да се није једино Којо развијао и мењао, већ и Драгојевић, који је сам рекао да је „Парада“, чија је премијера одржана 31. октобра у Београду, његов најбољи филм.

АЛФА НИКОЛА
Ако он већ тако вели, нема потребе противречити му, а онда је можда и схватљивија редитељева одлука да прве игране кадрове „Параде“ посвети нагом мушком телу. На самом почетку филма, наиме, гледамо Лимуна, кога игра Никола Којо, како се тушира и певуши – при чему камера до најситнијих појединости приказује знамења сирове мушкости по његовом телу, тј. силне тетоваже и још многобројније ожиљке од рана нанетих ватреним оружјем. Та сцена свакако представља врхунац досадашњег односа Драгојевића и Која, односа који је пролазио и кроз врло тмурне фазе (пре неколико година, колико је познато, посвађали су се и нису разговарали), али је сада очигледно затворио пун круг: обојица су, и режисер и глумац, у уводном призору огољенији него икада раније, што указује и на нарочито узајамно поверење, произашло из њихове не само професионалне блискости.
Није та огољеност, међутим, била подстакнута или пак исходовала ничим корисним, делотворним, барем занимљивим и провокативним. Није ту огољена каква до сада незнана димензија њихових личности, далеко било, или неке раније неоткривене уметничке склоности и способности, камо среће. Оно што је огољено јесте њихова стваралачка немоћ, која се савршено огледа у кристално јасној истини: Драгојевићу је можда лако да посматра Николу Која као алфа мужјака, али публици свакако није.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну