Нема више „на кашичицу“

Пише Милорад Вучелић

Јосипу Брозу Титу је било потребно једанаест година да промени Устав. Трајало је то од 1963. до 1974. године. На том путу промена морао је да смени Александра Ранковића и две гарнитуре српских политичара на безброј пленума и политичких актива, да се обруши на најистакнутије српске интелектуалце и готово све националне институције Србије, да забрани безброј новина, часописа и књига, да радикално „прочисти“ Београдски универзитет и то како његов професорски, тако и студентски део, да шиптарске политичаре Вели Деву и Фадиља Хоџу промовише у државнике равне Черчилу и Клемансоу и још много тога. Броз је, кажу, био апсолутиста и могао је да уради шта је и како је  и када је хтео, али је, ето, Устав Југославије мењао кршећи значајне отпоре, и то је чинио поступно, доносећи прво уставне амандмане, па тек онда, и на крају, знаменити Устав СФРЈ 1974. године.
У то време није било вишестраначког парламента, партијског плурализма и поделе власти. Броз није био легалиста, нити је до тога много држао, али је ипак морао да буде опрезан када је промена устава била у питању. Бринуло га је да због непоштовања устава и правне процедуре не изађе на лош глас у Европи и у свету.
Као стара држава, као и због своје готово двовековне уставне традиције, Србија би морала још више да развија поштовање према основном правном акту који се зове Устав. Морала би, када би њом владале политичке странке и људи који у свом политичком родослову имају препознатљиве претке, или претке уопште. Највећи део политичких партија и лидера у Србији, међутим, јесу „нешто“ без преседана у историји или су напросто грешке проистекле из грубог поигравања природе. Имајући то у виду, потребно је, рецимо,  разумети и све тмине и тмуше „Преокрета“. Гледајући их, немогуће је не присетити се речитог коментара наших старих: „Нека што их Бог направи, него како их такве састави!“
Већ годинама, а нарочито у последње три, у Србији се на власти и у власти налазе странке које се дрско разбацују својом отвореном противуставном политичком и практичном активношћу. Драстичан пример је доношење Статута Војводине. Ту се не мења, него укида Устав. Овде и задњи правни нихилиста изгледа као уставобранитељ. Власти Србије склапају споразуме и договоре који су директно и отворено противуставни и као такви подлежу кривичноправној одговорности. Управо због те и такве одговорности, што је неминовност, и борба за опстанак на власти биће суровија и грчевитија него што се могло претпоставити.
Приказивати се као Европљанин, а не поштовати устав и правни поредак своје државе, немогуће је и незамисливо. То може само „Преокрет“! Антиуставно шенлучење је своју кулминацију достигло управо на петогодишњицу Устава Србије. Поменуте појаве су и поред свега објашњиве и уз све неодобравање и неприхватање могу се разумети. Разумевање може бити и олакшавајућа околност приликом изрицања казни за кршење Устава на будућим суђењима.
Оно што измиче било каквом поређењу и што представља јединствен случај у свету јесте чињеница да одређена политичка и интелектуална купљевина у Србији не прихвата и не поштује Устав Србије, али зато прихвата Устав „независне државе“ Косово, будући да је његов саставни део Ахтисаријев план! Подршка Ахтисаријевом плану их је неодољиво и нераскидиво интимизирала са Уставом Косова. Поштовање Устава Косова је најбитнија тачка „Преокрета“. Шта ће Србији Устав када га Тачијево и ЕУЛЕКС-ово Косово има!
Ноам Чомски је објавио Десет упозорења која се односе на манипулисање људима путем масовних медија. Треће упозорење које је назвао „Лоше на кашичицу“ гласи:
„Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, ‘на кашичицу’, месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, а ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. Свет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама“.
Применимо то крајње конкретно на српску званичну политику у последње три и по године: потписивање ССП-а; прихватање ЕУЛЕКС-а; тражење и добијање саветодавног мишљења од Међународног суда правде у Хагу; измишљање неких „шест тачака“ из Бан Ки Муновог извештаја у замену за напуштање Резолуције 1244 Савета безбедности УН; подношење и усвајање Резолуције на Генералној скупштини УН са прихватањем ЕУ као јединог  посредника; договор о слободи кретања у Бриселском дијалогу под командом Роберта Купера; терористичка акција шиптарских специјалаца 25. јула…
И све тако на кашичицу, мало помало, Србија стиже до „интегрисаног управљања границом између Србије и Косова“. Стигло се до праве правцате границе између две државе, и то на свим царинским прелазима (прочитати текст „Између две декларације“ Николе Врзића). Такво решење које је фактички потпуно признавање Косова као државе ће наводно Србију приближити кандидатури за Европску унију.
Најгори и најбезочнији потез београдског режима, по свему судећи, тек следи. Чини ће га следећи кораци. Направити државну границу између Србије и Косова (то је „интегрисано управљање“), а унутар таквих државних граница Косова нека Срби са севера постављају барикаде и користе своја грађанска права да протестују и траже од власти у Приштини што год хоће. Тако ће испасти да су се Срби побунили због неких комуналних и социјалних проблема, и у томе ће их званични Београд подржавати. Српске барикаде у оквиру омеђене и од Србије прећутно признате државе Косово неће више бити препрека кандидатури. Успоставиш иза леђа косовских Срба границу, па нека они показују грађанску непослушност до миле воље и нека их КФОР унутар Косова преграђује бодљикавом жицом колико му је воља, а Београд добије статус кандидата и у складу са Уставом Косова тражи поштовање права грађана Косова српске националности. И Вук сит и овце на броју. И усвојена нова скупштинска декларација о Косову.
Када смо већ код те кандидатуре и тог 9. децембра као митског датума за нашу политичку купљевину и сам режим, поставља се питање о каквој је то кандидатури реч, и за шта? Ангела Меркел отворено и јасно каже: „Оваква ЕУ неће преживети“. Никола Саркози у име Француске каже то исто. Да ли је могуће не чути и не разумети ове изјаве? Верујемо ли ми више од Меркелове и Саркозија у ЕУ? Да ли је то нормално?
И док је званични Београд тако зателебан у нешто што већ годинама и на наше очи нестаје или се битно мења, шиптарске власти настављају тамо где су застале 25. јула код Јариња и Брњака. Заседа из које су Шиптари пуцњима из калашњикова убили Саву Мојсића и ранили Радоша Вукићевића и Вељка Ђорђевића у Косовској Митровици, очекивана је и испланирана наредна фаза борбе за независно Косово. С тим су тесно повезане и последње манифестације насиља КФОР-а.
Нема више ништа „на кашичицу“. Морају се прогутати крупни залогаји. А јеловник је познат, на њему су само Срби и њихова држава. Они који су прихватили овакав јеловник нека кусају. У грло им запало.

9 коментара

  1. Šenlučenje kod Srba. Da bi Broz i verne sluge rasparčali srpski
    etnički prostor moralo je lagano i sigurno umirtvenje srpske
    nacionalne ideje.Kominterna,Partizanski pokret,AVNOJ,Goli-Otok.
    U svim tim radnjama Broz je imao srpsku podršku.Državna kriza
    šesdeseti morala se završiti ubistvom Penezića.Da bi lako skinuli
    Rankovića.Iza svih gore pomenutih radnji bilo je šenlučenja,jer
    kor Srba ima glasni JAAAAA.Novo srpski vlasto držci iznikli iz
    partizanske borbe,nisu pogledali mape srpskih eparhija Bačke i
    Srema,videli bi da je Baranja deo Bačke eparhije a Zapapadi
    Srem deo Sremske eparhije,to je bio celovit sastav Srpskog
    Vojvodstva. Broz i klika šenlučili su kad on ” rekao pa bogamu
    nemojte se držati zakona kao pija n plota.Taj pijani plot
    razgradio je Srbe da smo da smo u ovom stanju.Poštovani Vučeliću.

  2. Ђорђе Бојанић

    Сведоци смо разних облика притисака и обмана о томе како ће све бити боље само да….Шта? Одустанемо од свог националног идентитета? Одрекнемо се Православља, славне историје и заборавимо прошлост? Прихватимо законе и норме по којима ћемо бити лако регистровани и надгледани од западних моћника? Пристанемо на сигуран пут у суноврат глобалног уређења болесних умова?
    Ни у најсуровије време није довољно само преживети, мада се и то доводи у питање гледајући степене загађења којима смо изложени. Сваки живот појединачно јесте вредност. Само што је губљење идентитета, поништавање националног памћења и достојанства, прелазак у безобличну масу послушника, одбацивање властите традиције и културе зарад прихватања наметнутих квазивредности равно смрти.
    https://sites.google.com/site/djordjebojanicistorija/

  3. bogdan basaric

    Dok u Evropi,sve podseca na haos,nasi mocnici petljaju,nedeljama,oko nekakve papirnate rezolucije.Sve vec davno vidjeno.
    U medjuvremenu,sahranjen je Savo Mojsic,jos jedna neduzna zrtva,neodgovornih i situaciji nedoraslih politicara.
    Valja se podsetiti,da su se Srbi,digli na 18 barikada,kada je predsednik Boris Tadic,potpisao,mimo dogovora s narodom,pravo na kosovski pecat…
    Danas znamo,da je u proteklih nekoliko godina,mnogo novca iz EU a posebno iz SRN,otislo na Kosovo i Metohiju. Eulex kosta oko 165 milona eura a KFOR je,do sada kasirao,sam iz Nemacke kase oko 3,2 milijarde.Rezultati su srpske barikade.
    Najveci broj visokih funkcionera i oficira,koji imaju kljucne uloge nad 6240 vojnika i sluzbenika potice iz EU zemalja koje nisu priznale,kosovsku drzavnost.
    Nemci su najbrojniji sa 1450 soldata,ali nemacki parlament je vidno podeljen i kada bi nasa diplomatija,branila na dostojansteven nacin srpske interese,crno bela slika o Srbiji u svetu a posebno u Evropi vrlo brzo bi se menjala…
    Nemoc,medjunarodih snaga na KiM je svaki dan sve vidljivija. Zapadna javnost je nedovoljno informisana o zbivanjima u juznoj srpskoj provinciji,s pravom se pita,gde je zapelo.Od kako je u politicki zivot Srbije (citaj Evrope) uveden termin narod ili Srbi,tesko je praviti klisetirane izvestaje.Zapadne demokartije su vrlo osetljive na rec narod.
    Predsednik Boris Tadic bi trebalo,da podnese ostavku,zbog mnogo promasaja,ali krv Save Mojsica,ide na njegovu glavu.

  4. Sta u opste ima jos da se kaze o vremenu od kad je DOS preuzeo vlast. Sve je poznato. Nema coveka u srbiji koji nezna da su sve rasprodali sto su komunisti napravili sa lopatom, krampom i drvenim kolicima. Nekad najvece i najmocnije firme u ovom delu evrope vise ne postoje, sve prodano za sicu ali ipak u vrednosti od 70 milijardi dolara. Pita Vucic vec poodavno da kazu sta su napravili sa tim parama ali odgovora nema i ne mora da ga bude jer rezim koji provodi borisu tadici to ne dozvoljava. Sedamdeset godina mi je i jos koja i proziveo ysam svasta u svom dugom zivotu ali ovakovu vlast jos nikad. Kriminalci su postali politicari, heroji, zlikovci fukare direktori javnih poduzeca, propali politicari postali ministri e pa kako onda napred. Zao mi sto Toma Nikolic nije u svom programu predvidio da se u srbiji izgradi bar jos pedesetak zatvora i da ih napuni sa ovom garniturom koja vlada od 2000 do danas. Bez toga sve ostalo je sviranje kur**

  5. Имали Србија уставни суд и шта он ради?У држави где је по уставу писмо ћирилица масовно и свуда је у употреби латиница и нико ником.Страшно.Где је закон о употреби језика и писма?А доносимо неке баналне законе и стављамо их у први план

  6. Ključeve pobro moramo naći da otključamo pamet srpsku dokle
    god jade od likova se vrte na televiziji nema napretka braćo.
    Imena ovde nisu u pitanju,ali samo zbog opomene nas Srbe
    da se setimo:Ruku ću seči onome konosi barjak…ruke su mi prljave..iKosovo iSrbija gde zaboravio je da ih podsetimo na
    sledećim izborima da su lagali ovaj narod srpski.

  7. Василим

    Морамо мало да будемо и самокритични, није могао све сам Јосип Броз и да је хтео и ако је хтео?! Као и данас и онда су кључну улогу одиграли домаћи кадрови, улизице, јајаре, јагњећа бригада, треба о њима причати,конкретна имена политичара који су учествовали у тој ујдурми… њих је уопштено и Слобо помињао у свом говору на Газиместану!
    Данас нема Тите а усвојен је антиуставни статут покрајине Војводине, сваки дан смо сведоци да домаћи квислинзи раде против Срба и Србије!?
    ————————————
    Гл. уреднику господину Милораду, једна сугестија, надам се да нисам досадан, ево баш сада слушам-гледам(први пут, на јутјубу) неке лепе песме нашег легендарног глумца Властимира Ђузе Стојиљковића, који је добио и неку награду ових дана, легендаран глумац, одлично пева, ….ја се несећам да сам прочитао интервју са великим глумцем и феноменалним певачем Ђузом Стојиљковићем!?
    Хвала!

  8. “Neka što ih Bog napravi, nego kako ih takve sastavi” a M. Danojlić veli: “Ko vas sve okupi i poređa, Uživajte, pijte Chivas i kvas,
    Mnogima sam dosad video leđa, Pa ću ispratiti, vala, i vas”

    A što se 10 upozorenja za manipulaciju Noama Čomskog, obilato koriste sve. Njihovi spin-majstori su to jako dobro apsolvirali. Naročito uspešno koriste 5. upozorenje-Dečji jezik za odrasle. To najčešće rade Tadić i Đilas. Mene lično to izluđuje. Pogotovu kad prepoznam da ljudi iz mog okruženja to ne prepoznaju, nego se na to primaju

  9. ne bi jozo mogao da se srbi nisu poturali za funkcije i privilegije a prethodbo su se sami rangirali obracunavajuci se medjusobno

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *