Музика која жели вашу душу!

Пише Владислав Панов

Биће скоро крај света, али не због ванземаљаца, вируса, ратова или свемирских катаклизми, већ због масовног окретања Сатани, инсталираног од стране практично свих шоу-бизнис звезда, поручује документарац „Секс и сатанизам у музичким видео спотовима“, дело младог Американца Џека Декстера

 

Момак из Лос Анђелеса, под псеудонимом (највероватније) Џек Декстер, заокупља пажњу пратилаца такозваних „алтернативних или андерграунд збивања“ на Интернету. Разлог за то је документарни филм који је снимио у приметно оскудној кућној радиности, мада због тога ништа мање интересантним за гледање, а недавно га је пустио у сајбер свет нудећи га заинтересованој публици потпуно бесплатно. Његов филм се појављује под неколико наслова, од најдужег „Илуминати – нови светски поредак и секс завера музичке индустрије“, преко нешто бољег и јаснијег „Секс и сатанизам у музичким видео спотовима“, до најконцизнијег и можда, сходно теми, најприкладнијег „Музика која жели вашу душу“.

„МЕЛОДИЈЕ“ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
Из ових наслова је мање-више јасно шта вас чека. Али и није. Јер нешто више од три сата филма ће изненадити многе, чак и оне који се сматрају најлибералнијим и отвореним за сва становишта, екстремне појаве и прилике. Декстеров филм има потенцијал који, ако ништа друго, без обзира на то каква су вам животна схватања и становишта, никога не оставља равнодушним. Можда је, заправо, највреднији управо због те особине, мада ништа мање није значајан ни због чињенице да има с чиме да заинтригира пажњу и изазове полемику. Најпре је, ипак, важан јер је како год гледали на ствари вере и религијских симбола и митова, он реална слика стања у којем се тренутно налази савремена цивилизација. И та слика коју нуди је оно што је најшокантније у вези са овим филмом.
Кроз његове кадрове врло једноставне драматургије и садржаја (аутор је обилно експлоатисао поруке музичке индустрије подметнуте кроз видео спотове њених пулена) могуће је препознати актуелни свет такозваног „новог светског поретка“ који је људе претворио у безумне конзументе потрошачког друштва чија је егзистенцијална потреба сведена на задовољење најосновнијих нагона. У том свету без душе гоњеном незаситим апетитом за површним задовољствима кључну улогу у вишедеценијској индоктринацији потрошачке армије изгубљених душа свих узраста, нажалост највише најмлађих, имала је музичка индустрија. Од када је, наиме, постала индустрија у сваком (капиталистичком) смислу те речи, успостављена је непрекидна вишегенерацијска инсталација система (не)вредности која данас као „нормална одлика слободног западног света“ подразумева непостојање осећања за добро и зло, било каквих скрупула, моралних начела и породичних вредности. А управо су ови сегменти друштвених стубова на којима је својевремено уздигнут модерни свет, нападани и систематски рушени од стране „ослобађајуће“ силе индустрије забаве оличене у музичком огранку. Када је реч о овом процесу фабрике забаве с друге стране океана, уперене, међутим, према читавом и не само западном свету, кључну улогу је одиграла филмска подршка хитовима музичких извођача, такозваним „видео спотовима“, рођеним у и до данас бесомучно пројектованим кроз програме МТВ-а.
У филму Џека Декстера овај процес има доминантни верски образац. Аутор документарца је, наиме, нескривено опседнут религијом, па је филм снимио осећајући потребу да је заштити од сатанистичке завере, па и самог Сатане.

[restrictedarea]

ЗАВЕРА ПОСТОЈИ!
Ако сте помислили да ћете гледати неко ново „Предсказање“ или индоктринационо трабуњање верског фанатика, преварили сте се. Поруке овог лосанђелоског младића можда имају верску конотацију и мотивацију, али је оно што као документариста сликом и својим коментарима у филму детектује и сервира прилично неутрално и, како и доликује овом филмском жанру, реалистично документарно. Декстер је провео пола године радећи на филму. Само он зна колико је сати провео у потрази за одговарајућим материјалима или колико је времена било потребно да се погледа на стотине видео спотова и из њих извуку потребни детаљи. Али резултат је фасцинантна награда, како за аутора, тако и за публику. Тешко да је било ко овако јасно прокоментарисао стање у друштву које је окорело у злу, пороцима и накарадностима. Кроз стихове песама и гестове њихових аутора у видео спотовима Декстер је покушао да докаже како је за све крив Сатана, односно непоштовање Христове жртве, тј. одсуство религијских скрупула, морала, поштовања према породици, а све је то последица „нових вредности“ које следбеници сатанистичких секти упорно успостављају уз помоћ најпопуларнијих звезда музичког шоу-бизниса. Декстер је из хит спотова већине суперзвезда кроз модерну историју музике и то без обзира на жанр, успео да створи узбудљиви екстракт доказног материјала који напросто вришти да завера постоји, да је врло жива, јасна и свеприсутна данас, као што је била и протеклих неколико деценија. У песмама највећих звезда, од Мајкла Џексона до, рецимо, Мадоне, као и раније Елвиса Прислија, „Битлса“, „Ролингстоунса“, „Дорса“ и многих других, очигледно је окретање према Сатани, његовом величању и покоравању његовим вредностима. Последњих година актуелна реп музика је, у спрези са звездама хеви метала и разних других праваца рок музике, овај процес увела у завршни, кулминирајући крешчендо у којем су обожавање промискуитетног секса, рушење свих моралних скрупула, похлепа и саможивост постали нови стандарди напредног друштва. Докази овог процеса у тросатном ређању тужних слика које то потврђују су сасвим јасни и трагикомично присутни. Узгред, гледајући из овог угла спотове за незаборавне нумере најчувенијих извођача песме које сте волели некада постају отрежњујуће одбојне. Аутор не крије да му је то и била намера и у неколико наврата кроз филм апелује да публика окрене леђа целокупној музичкој индустрији и врати се Богу, божанским законима и поштовању моралних кодова наших предака. Кроз читав филм он у фуриозним налетима даје посебан темпо својим кадровима и упечатљив капацитет њихове поруке тако што цитира деонице из Библије које као „божја реч“, контраудар, дају значај садржају филма.
Да ли, дакле, постоји сатанистичка завера, остаје вам да закључите сами. Понуђени су бројни докази да постоји, па и ван музичког бизниса, што, рецимо, треба да илуструју и аутентичне фотографије последња три америчка председника који су се с осмехом сликали показујући гестове са симболима из сатанистичке иконографије. Сатана у Белој кући? Па, шта је ту ново? Можете на крају да се запитате, ако верујете у библијски рат између добра и зла оличен у вечном сукобу Ђавола и Бога око душа грешних смртника, да ли је оваквом свету, окорелом у пороке и утопљеном у бесмисао, са станарама празних душа, заиста одзвонило. Односно, да ли ће прогнозирани скори судњи дан за нашу цивилизацију доћи због нас самих, због тог тако лаког пристанка на корумпираност, а не због ванземаљаца, вируса, ратова, катаклизми из свемира или неких других разлога? Мислите о томе.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Avatar

    Треба прочитати књигу “Сатанизам- Религија савременог човека” у издању “Пешић и синови”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *