Музика која жели вашу душу!

Пише Владислав Панов

Биће скоро крај света, али не због ванземаљаца, вируса, ратова или свемирских катаклизми, већ због масовног окретања Сатани, инсталираног од стране практично свих шоу-бизнис звезда, поручује документарац „Секс и сатанизам у музичким видео спотовима“, дело младог Американца Џека Декстера

Момак из Лос Анђелеса, под псеудонимом (највероватније) Џек Декстер, заокупља пажњу пратилаца такозваних „алтернативних или андерграунд збивања“ на Интернету. Разлог за то је документарни филм који је снимио у приметно оскудној кућној радиности, мада због тога ништа мање интересантним за гледање, а недавно га је пустио у сајбер свет нудећи га заинтересованој публици потпуно бесплатно. Његов филм се појављује под неколико наслова, од најдужег „Илуминати – нови светски поредак и секс завера музичке индустрије“, преко нешто бољег и јаснијег „Секс и сатанизам у музичким видео спотовима“, до најконцизнијег и можда, сходно теми, најприкладнијег „Музика која жели вашу душу“.

„МЕЛОДИЈЕ“ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
Из ових наслова је мање-више јасно шта вас чека. Али и није. Јер нешто више од три сата филма ће изненадити многе, чак и оне који се сматрају најлибералнијим и отвореним за сва становишта, екстремне појаве и прилике. Декстеров филм има потенцијал који, ако ништа друго, без обзира на то каква су вам животна схватања и становишта, никога не оставља равнодушним. Можда је, заправо, највреднији управо због те особине, мада ништа мање није значајан ни због чињенице да има с чиме да заинтригира пажњу и изазове полемику. Најпре је, ипак, важан јер је како год гледали на ствари вере и религијских симбола и митова, он реална слика стања у којем се тренутно налази савремена цивилизација. И та слика коју нуди је оно што је најшокантније у вези са овим филмом.
Кроз његове кадрове врло једноставне драматургије и садржаја (аутор је обилно експлоатисао поруке музичке индустрије подметнуте кроз видео спотове њених пулена) могуће је препознати актуелни свет такозваног „новог светског поретка“ који је људе претворио у безумне конзументе потрошачког друштва чија је егзистенцијална потреба сведена на задовољење најосновнијих нагона. У том свету без душе гоњеном незаситим апетитом за површним задовољствима кључну улогу у вишедеценијској индоктринацији потрошачке армије изгубљених душа свих узраста, нажалост највише најмлађих, имала је музичка индустрија. Од када је, наиме, постала индустрија у сваком (капиталистичком) смислу те речи, успостављена је непрекидна вишегенерацијска инсталација система (не)вредности која данас као „нормална одлика слободног западног света“ подразумева непостојање осећања за добро и зло, било каквих скрупула, моралних начела и породичних вредности. А управо су ови сегменти друштвених стубова на којима је својевремено уздигнут модерни свет, нападани и систематски рушени од стране „ослобађајуће“ силе индустрије забаве оличене у музичком огранку. Када је реч о овом процесу фабрике забаве с друге стране океана, уперене, међутим, према читавом и не само западном свету, кључну улогу је одиграла филмска подршка хитовима музичких извођача, такозваним „видео спотовима“, рођеним у и до данас бесомучно пројектованим кроз програме МТВ-а.
У филму Џека Декстера овај процес има доминантни верски образац. Аутор документарца је, наиме, нескривено опседнут религијом, па је филм снимио осећајући потребу да је заштити од сатанистичке завере, па и самог Сатане.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну