Избледели трагови сигнала над градом

Пише Ратко Дмитровић

Све је у Хрватској могуће, па и то да једна заиста херојска акција српских партизана са Кордуна, предвођених Хрватом, Већеславом Хољевцем, овековечена у форми играног филма, после деценијске славе буде обележена као ратни злочин

Ових хладних новембарских дана у Карловцу траје вербални рат између једва живе старчади, бивших бораца, партизана, и некакве координације кочоперних бранитеља дигнитета тзв. „Домовинског рата“. Ови други су, треба ли рећи, велики поштоваоци „Независне државе Хрватске“ и смрт сваког војника те државе, био он усташа или домобран, сврставају у злочине почињене против Хрвата и хрватске државе.
У случај је уплетен и Јосип Бољковац, један од организатора партизанског устанка на Кордуну, први министар унутрашњих послова Туђманове Хрватске, а одскора -то сигурно знате – затвореник, под оптужбом да је 1945. године наредио ликвидацију неких усташа у Карловцу. Он тврди да није. Стјепан Месић поручује да ту нема ни говора о ратном злочину, таман да је Бољковац и наредио ликвидацију. Био је рат, а те усташе су припадале злочиначкој војсци, додаје Месић. Оставићемо овога пута ту Бољковчеву муку по страни. Друго нешто је у питању.

ИДЕЈА НА ГРАНИЦИ ЛУДИЛА
Карловачки антифашисти – група у том граду преосталих Срба и понеки Хрват – обележавали су 17. новембра годишњицу једне, мора се признати, бриљантно изведене партизанске акције која је свој одраз нашла и у филмској уметности. Остварење се зове „Сигнали над градом“. Тај филм режирао је Жика Митровић („Марш на Дрину“, „Невесињска пушка“, „Ужичка република“), а сценарио је написао Славко Голдштајн, иначе рођен у Карловцу. О чему се ради?
Почетком новембра 1941. године усташка полиција Карловца ухапсила је Маријана Чавића, секретара Мјесног комитета КПХ, за Карловац, а приликом хапшења Чавић је тешко рањен. Пребацују га у болницу и та информација стиже до штаба партизанских јединица на оближњој Петровој Гори.
Чланови Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске (касније проглашени народним херојима) Нада Димић, Српкиња, и Већеслав Хољевац, Хрват, доносе одлуку да партизани уђу у град и отуда извуку Чавића. Нада је тада имала свега 18, а Већеслав 24 године.
Сама идеја била је на граници лудила јер је Карловац био препун усташа и Немаца, са изузетно јаким полицијским снагама и контролама, посебно на прилазима граду.
Штаб на Петровој Гори прави план и креће са реализацијом акције која је, будимо искрени и реални, достојна најбољих холивудских сценариста. Донета је одлука да група од двадесетак партизана, обучених у домобранске униформе (домобрани су били саставни део оружаних снага НДХ) уђе у град, дође до болнице, преузме рањеног Чавића и врати се на слободну територију Кордуна.
За команданта тог „партизанско-домобранског“ одреда постављен је Хољевац, одабрано је 25 углавном млађих партизана, од којих су 21 били Срби. Хрвати су заступљени са осталом четворицом.
Сви чланови одреда били су добровољци којима је непосредно пред улазак у Карловац речено у какву акцију иду. Ни тада нико није одустао, без обзира на то што Чавића готово нико од њих није ни познавао.
У акцију се креће 17. новембра, али одред са Петрове Горе тада нема информацију да је Чавић у међувремену преминуо. Усташе су га из болнице пребациле у истражни затвор, без обзира на повреде од рањавања приликом хапшења, почеле са испитивањем и тортуром од које је овај издахнуо.
Не знајући да је њихова акција потпунио обесмишљена, партизанска група, као домобранска постројба, у предвечерје улази у Карловац, без сметњи пролази неколико километара карловачким улицама, стационира се код болнице и тек ту Хољевац схвата да је све било узалудно. Одлучује да се истим путем врате назад. Све је текло по плану до самог излаза из града. Ту је био један усташки пункт и на њему стража којој се учинило да са домобранским одредом нешто није у реду. Дошло је до пушкарања и један од партизана, Ивица Гојак, бива рањен. На усташкој страни погинула су двојица. Одред се под ватром извлачи из града носећи Гојака, али овај убрзо умире.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну