Избледели трагови сигнала над градом
Колумне | Ратко Дмитровић | novembar 24, 2011 at 23:10Пише Ратко Дмитровић
Све је у Хрватској могуће, па и то да једна заиста херојска акција српских партизана са Кордуна, предвођених Хрватом, Већеславом Хољевцем, овековечена у форми играног филма, после деценијске славе буде обележена као ратни злочин
Ових хладних новембарских дана у Карловцу траје вербални рат између једва живе старчади, бивших бораца, партизана, и некакве координације кочоперних бранитеља дигнитета тзв. „Домовинског рата“. Ови други су, треба ли рећи, велики поштоваоци „Независне државе Хрватске“ и смрт сваког војника те државе, био он усташа или домобран, сврставају у злочине почињене против Хрвата и хрватске државе.
У случај је уплетен и Јосип Бољковац, један од организатора партизанског устанка на Кордуну, први министар унутрашњих послова Туђманове Хрватске, а одскора -то сигурно знате – затвореник, под оптужбом да је 1945. године наредио ликвидацију неких усташа у Карловцу. Он тврди да није. Стјепан Месић поручује да ту нема ни говора о ратном злочину, таман да је Бољковац и наредио ликвидацију. Био је рат, а те усташе су припадале злочиначкој војсци, додаје Месић. Оставићемо овога пута ту Бољковчеву муку по страни. Друго нешто је у питању.
ИДЕЈА НА ГРАНИЦИ ЛУДИЛА
Карловачки антифашисти – група у том граду преосталих Срба и понеки Хрват – обележавали су 17. новембра годишњицу једне, мора се признати, бриљантно изведене партизанске акције која је свој одраз нашла и у филмској уметности. Остварење се зове „Сигнали над градом“. Тај филм режирао је Жика Митровић („Марш на Дрину“, „Невесињска пушка“, „Ужичка република“), а сценарио је написао Славко Голдштајн, иначе рођен у Карловцу. О чему се ради?
Почетком новембра 1941. године усташка полиција Карловца ухапсила је Маријана Чавића, секретара Мјесног комитета КПХ, за Карловац, а приликом хапшења Чавић је тешко рањен. Пребацују га у болницу и та информација стиже до штаба партизанских јединица на оближњој Петровој Гори.
Чланови Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске (касније проглашени народним херојима) Нада Димић, Српкиња, и Већеслав Хољевац, Хрват, доносе одлуку да партизани уђу у град и отуда извуку Чавића. Нада је тада имала свега 18, а Већеслав 24 године.
Сама идеја била је на граници лудила јер је Карловац био препун усташа и Немаца, са изузетно јаким полицијским снагама и контролама, посебно на прилазима граду.
Штаб на Петровој Гори прави план и креће са реализацијом акције која је, будимо искрени и реални, достојна најбољих холивудских сценариста. Донета је одлука да група од двадесетак партизана, обучених у домобранске униформе (домобрани су били саставни део оружаних снага НДХ) уђе у град, дође до болнице, преузме рањеног Чавића и врати се на слободну територију Кордуна.
За команданта тог „партизанско-домобранског“ одреда постављен је Хољевац, одабрано је 25 углавном млађих партизана, од којих су 21 били Срби. Хрвати су заступљени са осталом четворицом.
Сви чланови одреда били су добровољци којима је непосредно пред улазак у Карловац речено у какву акцију иду. Ни тада нико није одустао, без обзира на то што Чавића готово нико од њих није ни познавао.
У акцију се креће 17. новембра, али одред са Петрове Горе тада нема информацију да је Чавић у међувремену преминуо. Усташе су га из болнице пребациле у истражни затвор, без обзира на повреде од рањавања приликом хапшења, почеле са испитивањем и тортуром од које је овај издахнуо.
Не знајући да је њихова акција потпунио обесмишљена, партизанска група, као домобранска постројба, у предвечерје улази у Карловац, без сметњи пролази неколико километара карловачким улицама, стационира се код болнице и тек ту Хољевац схвата да је све било узалудно. Одлучује да се истим путем врате назад. Све је текло по плану до самог излаза из града. Ту је био један усташки пункт и на њему стража којој се учинило да са домобранским одредом нешто није у реду. Дошло је до пушкарања и један од партизана, Ивица Гојак, бива рањен. На усташкој страни погинула су двојица. Одред се под ватром извлачи из града носећи Гојака, али овај убрзо умире.
Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike



Facebook
Tweet
Digg






Nevezano uz ovaj tekst predlazem da svi Srbi iz rvatske traze rusko drzavljanstvo, naravno iz Krajine!!!
Nakon 66 godina sam saznala da mi je djeda zaklan 5. Aprila 1945 goine u Babinom Potoku u Lici pokraj Vrhovina. Naravno da ga je zaklao ustasa, ocevidac dogadjaja je ziv i zivi danas u Brazilu. u ovoj bitci neki partizani su dobili visoka odlikovanja dok je moj otac kao maloljetno djete odrastao u domu za nezbrinutu djecu. Djedovinu je uzela vojska i danas se rvatska drzava upisala na tu imovinu koja se sastojala od kasarne(djedine kuce), i toliko zemlje da je na njoj bio mali aerodrom. Otac mi je odrastao u sirotinji a mene su ustase protjerale iz Krajine. Kome da se obratim za pomoc, zna li netko??
Moja djedovina i očevina je Majski Trtnik kod Gline preživeo sam
drugi rat i slušao šta su sve politički komesari radili da umanje
uticaj Srba Banije, Korduna i Like.Nestajali Srbi u borbi sa
metkom u potiljak,Vasilj Gaćeša,Matić u Lici. Dva partizanska
sela u Krajini Ličkoj Divo selo i Mogorić bila su mesta mučenja
Srba nacionalista ( ČETNIKA) za ovo imam svedoke iz tih sela
Srbi su išli u pljačku četničkih kuća nije bilo suprotne radnje.
U Mogoriću nad iskopanom rakom mučili četnike po nalogu komesara
a izvršitelji bili su Srbi partizani komšije i rođaci toje istina
koja je krajišnike podelila i ovog poslednjeg rata. Ovo partizansko komunističko čudo završava posao na KOSMETU.
Ja sam mlađi od ovih događaja ali sam čuo sledeće:
U akciji u Karlovcima učestvovao je moj đed Mileta , srbin sa Korduna. Bio je učesnik rata 1941 – prvoborac. Opisao je ovaj događaj u knjizi koju je spremio za štampanje,predaje je izdavaču. Taj rukopis NESTAJE !!! Posle nekoliko godina pojavljuje se film sa tom akcijom. Nikada više nije pričao o tome jer se jako razočarao. Izgleda da će istina ostati tajna jer su tadašnji političari želeli drugačiju ISTINI !
imena, dajte imena tih partizana-srba koji su ušli u karlovac!
Pero Peurača, Veljko Blažević, Stevica Lukačić, Grga Milašinčić, Ivica Gojak, Uroš Opačić, Miloš Petrović-Peko, Drago Vukić, Vojo Martinović, Đorđe Momčilović, Nikola Sipić, Nikola Kovačić, Milan Šaula, Milan Bukva, Miloš Korać, Dušan Đurić, Ninko Eremić, Rade Savić, Pajo Bukva, Miloš Todorić, Đuro Magarac, Marko Mrkić, Branko Kresojević i Dušan Pekić.