Иду Мујо и Хасо…

Пише Александар Ђаја

Када у Србији престаје лудило, а почиње политика?

Некада су у бившој СФРЈ најатрактивнији били вицеви о Муји и Хаси. Било их је безброј, а њихова популарност није опала ни са распадом земље, јер су наставили да се причају у бившим југословенским републикама, па и у Србији. Обично би почињали реченицом: „Иду Мујо и Хасо и сретну…“, на пример, Душана Петровића, потпредседника ДС-а и министра пољопривреде, који каже: „Верујем да ћемо са политичким савезницима које сада имамо добити нови мандат, јер је то једини начин да милиони грађана Србије живе боље него што живе сада!“… Не могу да верујем! Нећете нам, ваљда, још четири године „побољшавати живот“? Па, зар нисмо у рају још од 5. октобра 2000. године? Или се то зове чистилиште? У сваком случају, на небу јесмо.

МРКА ТО НАЈБОЉЕ ЗНА
Другом приликом, иду тако опет Мујо и Хасо и сретну… министра за инфраструктуру Милутина Мркоњића, код села Непричава, на фантомском Коридору 11 – али и председника Србије Бориса Тадића! Пошто Мркоњић није расположен да одговара на питања новинара: „Због чега касне радови на деоници Уб-Лајковац?“, у одбрану прискаче председник Тадић: „А ви, немојте да ми дирате Мрку сада. И ја сам се љутио на Мрку због тих рокова, али он има неку другу логику, кад да рок убрзава процес. Кад би дао спорији рок, онда би било још спорије. То је као кад студент има испит и учи за јунски испитни рок, а велика је вероватноћа да ће га у ствари положити у септембру“…

[restrictedarea]

Не разумем. И ја сам некада био студент, али се не сећам да сам за септембар учио у јуну – јер, шта сам, онда, радио у јануару? Чекао Божић Бату са џаком на леђима, пуним кредита ММФ-а? Или се он и тада звао Мирко Цветковић? Овај исти премијер за кога тај исти Мрка тврди да му је Влада катастрофална и да гора не може бити?… Сигурно јесте, јер Мрка то најбоље зна, пошто је министар у тој Влади. Истој оној, коју је саставио председник Тадић и за премијера поставио Божић Бату! Оног истог, чију Владу „пљује“ овај исти  Мрка, кога хвали Борис Тадић. А, то је, ако сте заборавили, онај исти председник Србије, који је ту Владу и саставио. А, што се судбине Косова и Метохије тиче (ако то некога од српских властодржаца још увек и занима), одговор опет има председник Тадић: „Декларација о Косову не мора да буде донета (…) Било би добро да она може да буде донета, али и не мора“. Може да буде, али не мора да бидне. „Кул“, што би рекла чувена тату-мајсторица из ЛА Кат Вон Д!
Када у Србији престаје лудило, а почиње политика?
Али, Муји и Хаси не да ђаво мира, него настављају даље… и сретну лидера Уједињених региона Србије Млађана Динкића. Динкић оцењује како је поражавајући податак да већина градова и општина има мање становника него пре десет година и да је до тога дошло јер држава не води животну, већ апстрактну политику и не бави се људима „него политичким категоријама“… Да ли је то исти Динкић, звани „калашњиков“, који је преко десет година на власти у Србији, који је, не „апстрактно“, него врло реалистички уништио банкарски систем, економију Србије и написао неколико рок балада? Или је у питању његов брат близанац са истим именом и презименом, за кога се претпостављало да је умро на порођају, као у шпанској серији?

ЧУЈТЕ И ПОЧУЈТЕ!
Наравно, како да Мујо и Хасо шврљају по Србији, а да не набасају… на министра за рад и социјална питања и лидера Социјалдемократске партије Расима Љајића?… „Будућа влада биће оформљена без мене. Не желим више да будем министар, јер време је за смену генерација“, изјављује он. Претходно, уочи доласка главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца у Београд, Расим поносно каже: „Вршићемо истрагу због нас самих, да би направили реконструкцију кретања свих хашких оптуженика, али то ћемо радити без било каквог спољног притиска!“… Као прво, ко је уопште споменуо да ће после избора правити владу са Расимом Љајићем? И друго, кад су Расим и његови коалициони партнери у Влади ишта чинили, а да није било притисака са Запада? И, кога је у Србији уопште брига (осим да би исте изљубили и повели на пиће), ко су били Младићеви јатаци, а поготово их не занима „реконструкција кретања хашких оптуженика“. Зар није довољно, будући екс-министре Расиме, што сте их потрпали у хеликоптере и авионе за Хаг, да би ви и ваши „пајтоси“ из режима добили статус кандидата? И, шта сад? „Статус“ нећете добити, сви српски хероји су у Хашкој тамници, цео српски народ је, да простите, „попишан“, Косово и Метохију нам отимају парче по парче, као кад у пицерији секу пицу – а ви глумите „кечап и оригано“, категорички објављујући, у маниру „чујте и почујте“, да нећете бити министар у следећој Влади? Па, то је толико болно да је у Србији требало објавити тродневну жалост! Боље би вам било да ви и ваши коалициони партнери, уместо на „реконструкцији кретања хашких оптуженика“, радите на „реконструкцији кретања чланова бившег режима после избора“. Без притисака, али на време, јер је прича проста и не захтева екстремну интелигенцију. Једноставно, народ вас неће, Запад вас неће, зато што вас је „потрошио“ (а зна се шта он ради са робом из „секонд хенд шопа“), док на Истоку једино можете да пијете јефтинију вотку или да појачате пиринач у исхрани.
И, тако, иду Мујо и Хасо… и не сретну више никога. Шта ћеш, болан, кад је крај колумне.

[/restrictedarea]