Глобална заплена за спас Америке

Пише Зоран Милошевић

Конфискација нових власника капитала би се према америчком плану вршила на целој планети, у том смислу и у Русији, Србији и другим државама. САД су, наиме, наручиле и добиле податке од швајцарске банке УБСАГ, која пружа финансијске услуге по целом свету, да 90 посто власника нових компанија нема планове о предаји посла и имовине наследницима, што олакшава посао заплене  њихове  имовине

Када је 1989. године бурно рађан „Нови светски поредак“ у Берлину је срушен зид и уједно је слављена победа Запада у Хладном рату против СССР-а и комунизма. Свирана је „Ода радости“ Бетовена. Свет је, посебно западни, у овом догађају видео ослобађање епских могућности за развој своје доминације. Шта је, у ствари, донела победа?
У Москви је тим поводом било мање ентузијазма, а у Кини још мање, јер је исте године ова земља успешно спречила прозападне студенте и Кинезе индоктриниране западним вредностима да насилно преузму власт, што се показало као одличан потез са аспекта развоја саме Кине.
Током више од две деценије постојања и изградње, Нови светски поредак је међутим потрошио своју привлачност. Чак је постао и симбол зла – одсуства слободе, пљачке, ратова, дискриминације, расизма, одсуства радних места… И таман када се помислило да се амерички „Нови светски поредак“ руши, догодиле су се „револуције“ на Блиском истоку. У Вашингтону и Бриселу на „револуције“  гледају са оптимизмом, јер су у складу са њиховом визијом светског поретка, док су у Москви и Пекингу отворено ставили до знања Западу да им се то „не допада“.
Да став Москве и Пекинга има тежину, за разлику од 1989. године, одлучиле су економија и девизне резерве ове две велике државе. Док САД и Европска унија немају новца и на сваком кораку осећају његов недостатак,  Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка (државе које чине БРИКС) имају девизних резерви преко четири трилиона долара (Кина има 3,2 трилиона, Бразил више од 350 милијарди, Индија више од 320 милијарди, а Русија преко 500 милијарди), а у овим државама живи и око шест милијарди људи. Због те снаге БРИКС очигледно (како пише Роберт Марканд за амерички „Christian Science Monitor“) руше „Нови светски поредак“ који је формирао Запад.
У Европској унији многи сматрају да су државе које улазе у БРИКС незаинтересоване за идеје „Новог светског поретка“, већ промовишу своје вредности вишеполарног света, где нација, национална култура, национална држава, заједно са слободом, правдом, радним местима и одсуством силе у светским пословима имају и те како запажено место. Овакав поредак вредности, наравно, подстиче стварање нових центара моћи и интереса, сасвим другачијих од америчких и евроунијских. Резултат процеса је слабљење западне власти на светском нивоу, односно могућности наметања западних интереса као опште-светских. „Нови светски поредак“ са америчком доминацијом постепено нестаје. Моћ Америке, међутим, није још потпуно нестала, посебно је још велика њена војна моћ,  па се у таквим условима створио вакуум у којем нема светског лидера, ни јасних правила.
Стварање „Великог Блиског истока“ као дела америчког „Новог светског поретка“ застало је у Сирији. Иако Запад предузима све да сруши сиријску легалну власт, то није довело до резултата јер су Сирију заштитиле Русија и Кина. САД и Европска унија су чак формирале и сиријски Национални савет (нову владу), али је она у Турској и чека да на необичним превозним средствима – турским и НАТО тенковима, дође у Сирију и преузме власт.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну