Главни картограф ЕУ

Пише Зоран Милошевић

Европска историја нас учи да ће после краха еврозоне бити цртана нова карта Старог континента, па је стога већ сада једно од најбитнијих и питање: ко је кандидат за „најважнијег цртача“?

Анализе кризе евра и дужничке кризе Европске уније код западних аналитичара све више одишу песимизмом, па се шире до питања саме будућности Уније. Занимљиво је да су и амерички и европски аналитичари скоро у потпуности сагласни у којем правцу иде Унија. Између осталих америчких медија и „Американ спектатор“ се придружује разматрању питања будућности Уније доносећи мишљење Џеда Бебина, који отворено истиче да Европску унију очекује економски слом. Уз помоћ оваквог „Међународног монетарног фонда“ и „Европске централне банке“ еврозона може опстати још годину-две, ако би дозволили да се „мало“ доштампа евра. Но, авантура са штампањем додатних (инфлаторних) евра може довести и до губитака, наравно код успешних држава Европске уније, какве су Немачка и Француска, које за сада нису спремне на овакву авантуру. Оно што је за овог Американца болно, јесте што ће слом евра и Уније довести до цртања нове геополитичке мапе Европе и то без учешћа Америке. Европска историја нас учи да ће после краха еврозоне бити цртана нова карта Европе и главно питање је ко ће бити картограф? А могло је све бити другачије да су се похлепа западњака, као и на томе изграђени економски дарвинизам, могли контролисати и преусмерити. Али, очигледно, нису!

„СТРАТЕГИЈА ЧЕТИРИ КОРАКА“
Све у Унији изгледа као слом и драма која је настала на чувеном броду „Титаник“. Трагедија се развија полагано, а потом се убрзава. Другим речима, еврозона мора да се „скрати“. За почетак да се одстрани Грчка, а потом Италија и Шпанија. Наравно и друге државе које пођу путем Грчке. То значи да ће еврозона пропасти и да ће најмање страдати немачка економија. Пропаст еврозоне довешће до великих социјалних потреса и све то може трајати деценијама. Сиромаштво ће бити страшно, а када људи немају другог излаза напашће сопствену владу, а потом ће се покренути грађански рат и ратови против суседа. То значи да ће победник бити Русија, која једва чека да успостави своју хегемонију – тужно констатује Џед Бебина.
Позната америчка агенција за анализу друштвених збивања „Стратфор“ такође доноси анализу кризе у Европској унији, која недвосмислено указује на то да криза даје Русији нове и врло извесне могућности. Председник Русије Д. Медведев је планирао за новембар месец неколико посета Европи. Све се то догађа у моменту када Москва будно прати финансијску кризу Европске уније, делом зато што се та криза може негативно одразити и на руску економију, али најважнији разлог је то што Кремљ жели да искористи кризу да стекне политичке предности и механизме утицаја у Европи. План Москве је, каже „Стратфор“, да Русија остане економски стабилна, да накупује европске активе док су јефтине, позове европске државе у Евроазијску унију и пружи финансијску подршку финансијског спашавања еврозоне.

[restrictedarea]

Медведев је почетком новембра био у Француској на Самиту „Г-20“ и имао је одвојен разговор са француским председником Саркозијем. Затим је отишао у Немачку да пусти у рад гасовод „Северни ток“, а потом ће ићи у Италију и Грчку.
Руска стратегија према оболелој Европској унији на Западу се назива „стратегија четири корака“. То, другим речима, значи да је Русија осмислила стратегију коју треба примењивати „корак по корак“. Русија се концентрише да захваљујући све скупљој нафти и гасу издржи ударе кризе изазване догађајима у Европској унији. Следећи корак предвиђа одустајање од неких модернизацијских и програма приватизације, који су скупи и захтевају улагање више десетина милијарди долара. Тиме се она концентрише, тј. концентрише новац за улагања у куповину компанија и имовине у Унији, а затим и на извлачење политичких и економских користи од кризе у Европској унији. Потом ће се представити становништву Уније као оаза стабилности у океану европске слабости и нестабилности, јер иако Русија није економски превише снажна, она је утицајна, са добрим системом и великим девизним резервама. За најмоћније државе Европске уније, посебно Немце, то је најлепша песма на коју се незадрживо одазивају. Немци воле звекет здравог новца. Због тога су Немци спремни да размотре Русију као свог новог партнера за решавање проблема повезаних са кризом. Затим следи куповина облигација и других хартија од вредности, као и посусталих компанија, а потом куповина аеродрома и лука. За сада Москва се сконцентрисала на куповину банака и енергетских компанија, али је наговестила да их интересује још што-шта. Важно је нагласити да се за куповину неких банака и компанија које се баве енергетиком већ воде преговори. Руси, каже „Стратфор“, купују само компаније и банке које доносе највећу економску корист и обезбеђују Русији највећи политички утицај у Европи. То су банке у Аустрији, Мађарској, Пољској, Турској и Холандији. Ове банке Централне Европе важне су јер додељују 90 одсто свих кредита у тим државама. Русија и руски капитал могу, дакле, да утичу на то коме ће се кредити доделити, а то изазива послушност код оних коме су новци потребни.

ПУТИН – НОВИ КАРТОГРАФ
Такође, Русија је тражила начин да ојача свој утицај у енергетском сектору Европе, још од 2008. године. Следеће, 2009. године, Москви је Брисел, не без асистенције Вашингтона, чинило се нанео тежак ударац доношењем Закона  о трећем енергетском пакету који је забрањивао компанијама које се баве енергетиком да контролишу производњу и средства (гасоводе, нафтоводе и далеководе) доставе енергије потрошачима. Међутим, Москва је игнорисала овај Закон уз помоћ Немачке и успела је, у међувремену, да стекне контролу и над неким важним хидроцентралама. Но, сада Русија жели да купи по целој Европи нафтне терминале, велике нафтне и гасне компаније… Русија ће многе од тих компанија, заправо, спасти од затварања и на тај начин ће да ублажи кризу. То, такође, може довести до тога да Брисел укине Закон о трећем енергетском пакету и тиме усмери енергетску безбедност Европске уније у своју корист.
После тога Русија ће позвати европске компаније које траже нова тржишта код себе, чиме ће их везати за себе. То значи да је руски план да позову европске компаније које се баве транспортом, телекомуникацијама, енергијом и војном производњом да дођу на руско тржиште. Иако ово од Русије захтева трошак од више милијарди долара (које она има), све говори да се план већ спроводи у дело. О томе сведочи „Нокија“, она је притиснута конкуренцијом („Самсунг“ и „Апле“) била у незавидној ситуацији, скоро пред банкротом, па је понуђени појас за спасавање из Москве прихватила оберучке и већ кренула у преговоре да јој се уступи већи део руског телекомуникационог сектора, чиме би постала монополиста на овом тржишту. Бројним великим европским компанијама, такође, зависи опстанак од дозволе Москве да приступе руском тржишту. И Москва је вољна да их пусти на своје тржиште, али…
Извори „Стратфора“ у Москви говоре да Русија има 580 милијарди долара девизних резерви, али и још око 600 милијарди у различитим фондовима за црне дане. То значи да Русија може помоћи Европској унији, а да при том не угрожава своју економију. Руси за разлику од Кинеза, на кризу у Европској унији гледају другим очима (не само профитним) – већ (и) геополитичким, и теже да обезбеде утицај у важним политичким и економским институцијама, што другим речима значи да рачунају и на добровољне губитке.
И тако, када се све сабере, судећи бар према писању медија у Унији и САД-у, али и ставова аналитичара и интелигенције, долази се до закључка да су Европљани већ схватили куда иде њихов брод и да ће се ускоро цртати нова мапа Европе и Ероазије. Такође, схватили су да се нови картограф зове Владимир Путин. Можда је опште расположење Запада најбоље изразио италијански новинар Чезареа Просерпиоа који за „L’Occidentale“ закључује: „Пророчка визија Путина је победила“. Пророчка визија подразумева идеју Русије као велике слободољубиве државе која се бори за прво место у свету у производњи нафте и гаса, и има велики арсенал нуклеарног оружја. То значи бити богат и моћан, а то су историјска одличја велике и утицајне државе. Такве државе могу да заштите војним и дипломатским путем пријатеље, казне непријатеље и помогну економски кад наступи криза. Поред тога, политички гениј Путина се огледа и у томе што није поверовао у неолибералну догму и поред огромних притисака, да ће збир интереса појединих људи заправо бити интерес целокупне људске заједнице. Тиме је створио продуктиван политички и економски систем у Русији, а да није насео на похлепни и деструктивни капитализам (који је само лоша идеологија). Тиме се квалификовао за главног картографа Европе и Азије. Још само да ово схвате и у Београду.

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. Very well, keep on Mr. Putin! Cheers Euro Asian Union!

  2. vreme je da olovka pise srcem i da crtajuci povlaci rukom sa Istoka
    Sretan preporod i rod 🙂
    Lenjin iz Republike Srpske

  3. svidja mi se tekst:-) i neka jednom arogantna EU podvije repinu.

  4. Sigurno Rusija stoji sigurno pod rukovodstvom Putina a može da
    daje signale Evropi šta joj je činiti.Kao dosad Englezi iz svoje
    ostvske sigurnosti prate šta Nemci rade i kada dođe momenat oni
    kreću da okrenu politiku na svoje vode.Setimo se 1941 27 mart i
    naš preokret za srebrenjake iz Londona.Ovaj naš odlazi u London
    umesto da ide u Moskvu koja nam pruža ruku a naše ruke pokrile
    zadnjicu.Sudbina Srbije je sad u nama da preokrenemo korake prema
    pruženoj ruci, a ove da pošaljemo u odpad politike propasti.

  5. Blize se izbori, a nadam se i spas napacenom srpskom narodu.

  6. Jasno je da vodja Putin ima svoje karte u svojim rukama, a sto ce mu pare kad zavrne gas svi ce se oni pomrznuti kao i 45. Putin ce za pocetak sklopiti mir sa Nemcima / kao Staljin/ dok preredi ove Italijane i “Bonapartu”/ nije on zaboravio Moskvu za vreme Napoleona/ .

  7. Nastanak socijalizma u SSSR-u je, izmedju ostalog, posluzio i za opovrgavanje Marksove predpostavke “da ce socijalizam prvo nastati u najbogatijim kapitalistickim zemljama”. To se nije desilo, ali ni prvobitni socijalizam nije opstao. Sada se, u 21. veku, u velikoj ekonomskoj krizi dogodilo da su najbogatije kapitalisticke zemlje “osiromasile”, a manje razvijene (Rusija, Kina, Brazil, Indija) stekle veliku finansijsku moc. Svetski ekonomski odnosi pokazuju da doskorasnji finansijski gospodari sveta traze pomoc od “nerazvijenih”. Ako do sada nerazvijeni zadrze svoj humanisticki pogled na svet, moglo bi se dogoditi da svojim bogatstvom usmere covecanstvo ka humanijim i pravednijim odnosima medju ljudima. Takav istorijski proces bi obelezio jednu od najznacajnijih socijalnih revolucija od opstanka sveta do danas.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *