Др ДРАГАН ПЕТРОВИЋ Америчка сила стоји као Гуливер над Балканом

Разговарала Биљана Живковић

Заједно и у координацији, Србија, Грчка, Македонија и Црна Гора могу лако да неутралишу милитантни албански ревизионизам и иредентизам који прети свакој од ових земаља

„Слабљењем америчке моћи, порастом утицаја других великих сила на Балкану наклоњених Србима, појачаће се могућност сузбијања албанског ревизионизма и заштите територијалног интегритета Србије“, каже у интервјуу за „Печат“ др Драган Петровић, виши научни сарадник у области друштвених наука, аутор 24 књиге из области политичких наука, међународних односа и политичког система, новије историје и геополитике.

Тврдите да је садашње стање у Србији катастрофално.
Није било теже у последњих неколико деценија. За катастрофалну ситуацију велику одговорност сноси актуелна власт. Она прво нема ни легитимитет, јер су ову владу „спојили“, и то јавно, амерички и енглески амбасадори јуна 2008. године, упркос томе што је лева коалиција око СПС на изборе изашла са патриотским програмом који нема везе са стожером садашње владе ДС и ЗЕС-ом. Цветковићева влада је довела Србију у веома незавидну позицију, па је тешко побројати најдрастичнија посртања и промашаје што ће, нажалост, погодити и наше потомство. Донет је Статут Војводине, у више тачака је противуставан и федерализује земљу, те ствара нови проблем на северу Републике. У вези са питањем Косова и Метохије направљене су најтеже грешке које су погубно удаљиле нашу Јужну покрајину од Србије. Усвајањем Резолуције о Сребреници, једностраном и поданичком сарадњом са (не)судом у Хагу (и основан је као политички суд), те увлачењем од стране званичног Београда Турске у политику ових простора, угрожена је додатно Република Српска. Српско питање у Црној Гори се заоштрава, јер режим са зеленим светлом САД-а врши културни геноцид над српством и спроводи експеримент са стварањем монтенегрина. Режим Цветковића и Тадића није битно помагао за ово време Србима у Црној Гори, што је, између осталог, мотивисало Ђукановићев режим да покуша да фалсификује резултате пописа, умањујући број Срба.

Задржимо се на проблему Космета. Рекли сте да је актуелна власт направила катастрофалне грешке.
Када је реч о Јужној српској покрајини, ту се од стране актуелне владе у последње три године предузимало низ мера које су је дистанцирале од матице, а чешће није ништа предузимано у правцу заштите државног и националног интереса. Пропуштено је да се макар једна држава која је признала тзв. „Косово“ тужи Међународном суду. Признат је долазак мисије ЕУЛЕКС-а на КиМ, чиме се, заправо, на мала врата уводи Ахтисаријев план. Сада је потпуно јасно да је прихватање доласка мисије ЕУЛЕКС-а био катастрофално лош потез за Србију. Шок је настао у вези са КиМ почетком лета 2010. године, када је одбијена тужба Србије при Међународном суду, испоставило се делом и због правно лоше сроченог питања. Потом су прихваћени преговори са нелегалном државом Косова, уз међународне посреднике, по искључиво техничким питањима, што у пракси представља признавање независности Косова де факто! Најновије замешатељство о признавању косовских печата само је један у низу грешака погубне политике актуелне власти Србије према КиМ. Овоме треба додати разградњу војске, она у оваквим трусним ситуацијама представља моћан елеменат одвраћања супротне стране од једностраних потеза, најчешће потеза силом. Врхунац је стално понављање државног вођства да ће у односу на Приштину проблеме решавати искључиво без употребе силе, и то онда када супротна страна у континуитету планира и предузима једностране потезе поткрепљене подршком силе према  голоруком српском народу.

Да ли, по вашем мишљењу, има излаза из озбиљне и веома напете ситуације?
Прво, ако погледате мапу Балкана и Европе констатоваћете да мали албански народ, који у исто време развија ревизионистичку политику према свим суседима, нема себи сродних народа у Европи, да не припада хришћанству и да је са свих страна окружен од себе јачим суседима. Суседи Албанаца, ако ништа друго, повезани су заједничким интересом одбране од албанског ревизионизма, поред тога што су повезани и другим факторима попут заједничког јужнословенског порекла, православља, историје. Дакле, заједно и у координацији, Србија, Грчка, Македонија и Црна Гора могу лако да неутралишу милитантни албански ревизионизам и иредентизам који прети свакој од ових земаља. Друга је ствар што америчка сила стоји као Гуливер над Балканом и подстиче албански ревизионизам. Међутим, са слабљењем америчке моћи следећих година и деценија, те порастом утицаја других великих сила на Балкану које су много више наклоњене Србима од САД-а, појачаће се могућност сузбијања албанског ревизионизма и заштите територијалног интегритета и Србије, и свих других сродних народа у окружењу. Америка у том правцу гура Турску на Балкан, да ојача албански ревизионизам и повампири паносманизам, међутим треба радити са Русијом, Украјином, и продубљивати дугорочно односе и поверење са нама наклоњеним европским земљама, да би се неутралисали планови САД-а и Британије за дестабилизацију Балкана.

Како коментаришете односе Србије и Црне Горе?
Посматрано дугорочно Црна Гора и Србија су интересно повезани, чак и ако изузмемо чињеницу да припадају истом народу. Око 450.000 православних у Црној Гори је опкољено са истока и југа Албанцима у Албанији, Косову и западној Македонији, има око пет милиона и не крију аспирације према црногорској територији. Православни у Црној Гори само са својим сународницима из Србије и Републике Српске могу дугорочно да одбране своју земљу. Економски Црна Гора је упућена на Србију и обрнуто, јер не може да развија туризам и прехрани своје становништво без обрадивих површина. Лука Бар и пруга Београд-Бар су прављене за шире залеђе, за Србију и РС, а не за мале потребе Црне Горе.
Монтенегријски концепт води земљу супротно њеном бићу и историји, а то је пут измишљен у антисрпским центрима који није планиран за бољитак Црногорцима, без обзира на то да ли се изјашњавају као Срби или као Црногорци. Стога планери подухвата, а то су исти центри у Вашингтону и Лондону, пре свега, који су планирали растурање српске државе по низу питања, желе да стварањем тотално новог монтенегријског идентитета, цркве, измишљеног језика, историје, за сва времена дистанцирају Црногорце од осталих Срба. То је и подетапа покушаја неутрализације Русије из региона.

Стално истичите да су центри разбијања Србије у Вашингтону и Лондону. Ипак, већина политичких странака залаже се за европске интеграције.
Будућа влада могла би да се окупи на платформи дистанце према НАТО савезу, уздржаном ставу према ЕУ, где се даље приближавање више не може плаћати националним интересима, а посебно не питањем КиМ.

Да ли је то могуће учинити у оквиру неолибералног концепта друштва?
У економији се мора одбацити постулат неолиберализма, он подразумева и прецењену домаћу валуту, што опет угрожава развој привреде и извоз, а фаворизује увоз. Потребно је ставити акценат на инвестиције и заустављање даље распродаје наше економије, уз преиспитивање најсумњивијих приватизација последњих година, посебно тамо где се одступило од уговора. Наравно, треба оживети пољопривреду, посебно у односу на извоз наших култура у Русију и постсовјетски простор; организовати јавне радове, општу штедњу, подршку демографској обнови и равномернијем развоју Републике. Такође, важно је довести Статут Војводине у склад са важећим Уставом земље, што наравно не би угрозило аутономан положај наше северне покрајине.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну