ДЕЈАН МИРОВИЋ Треба ли да мењамо народ или Тадића?

Разговарала Наташа Јовановић

Да ли је СРС део политичке историје, која је цена одступања од догме да ЕУ нема алтернтиву, да ли смо на путу да се као земља изгубимо између два Царинска савеза, те да ли је и на које све начине власт потврдила да нема лигитимитет?

 

Док нас позивају на пут ка Европи која захтева да се одрекнемо 15 одсто своје територије морамо знати шта је права истина и шта нам доноси  примена европских закона. Већ сада је такозвани „европски Закон о контроли државне помоћи“  смањио субвенције и запосленост, истовремено уводећи ЕК као другостепени орган одлучивања у земљи која није чланица ЕУ. Такође, подзаконски акт „Списак међународних организација чији се посебни поступци јавних набавки могу примењивати уместо одредби Закона о јавним набавкама“ је фаворизовао „Европску банку за обнову и развој“,  „Европску инвестициону банку“ и фирме из ЕУ на српском тржишту. Зато данас мостове на Ади и код Бешке граде аустријске фирме, а не „Мостоградња“ или „Енергопројект“. Дакле, ЕУ подстиче незапосленост и корупцију у јавним набавкама у Србији, каже у разговору за „Печат“ магистар Дејан Мировић, председник спољнополитичког одбора СРС.

Што се тиче предстојећих избора постоји уверење једног дела ДС да СРС припада политичкој прошлости и да на следећим изборима неће прећи цензус. Шта је могући повод за такво размишљање?
Једина странка која је апсолутно против уласка у ЕУ је СРС.  И то не само зато што ЕУ отима 15 одсто наше територије, већ и због тога  што сматрамо да је ЕУ лош избор за Србију у економском смислу. То је прво објашњење зашто прозападне снаге умањују наш значај. Други разлог је што се СРС опоравила и више није у истом положају у којем је била прошле или претпрошле године. Најбољи пример за то је  митинг поводом срамног изручења генерала Ратка Младића Хашком трибуналу у организацији СРС, на којем је према проценама полиције било преко 20.000 људи. После митинга СРС је бележила  двоцифрени рејтинг.

Ова млађа гарнитура СРС показала је у Скупштини једно ново лице политичке етике. Сматрате ли да ће управо они бити одлучујући фактор успеха на предстојећим изборима?
Не бих делио људе на младе и старе . Што се тиче млађе гарнитуре политичара у СРС требало би рећи да су они одавно чланови странке, али  до преврата који се десио 2008. године када се формирала СНС нису били у могућности да дођу до изражаја. Сада могу да кажем да се СРС реформисала у здравом смислу и да коначно слободно можемо да кажемо да смо апсолутно против уласка Србије у ЕУ.

Која је цена вашег одступања од догме да ЕУ нема алтернативу?
Пре свега кажњени смо медијским мраком зато што се не уклапамо у бесмислену догму да чланство у ЕУ нема алтернативу. Ми сматрамо да има, посебно после стварање Царинског савеза који предводи Руска Федерација. То је тржиште на којем наши производи имају шансу, за разлику од тржишта ЕУ где доминирају немачки индустријски и француски пољопривредни производи, уз заштиту нецаринских баријера. Ту просту и лако доказиву економску истину требало би сакрити од народа и зато нас нема у медијима.

ЕУ наступа као јединствена економска зона. Да ли уласком у ЕУ трговински Споразум о слободној трговини који Србија има са Русијом престаје да важи и колико дуго Србија може да остане неопредељена између две велике Царинске заједнице?
Према члану 28. Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) све државе ЕУ морају да имају јединствену царину према трећим земљама света. Дакле, када Србија уђе у ЕУ биће укинут Споразум о слободној трговини са Русијом. То значи да ће сви наши извозни потенцијали престати да важе и да наша роба неће више бити повлашћена на руском тржишту. То су губици који се броје милијардама долара. Или, Србија тек неколико година може да буде неопредељена између Русије, то јест Евроазијске уније и ЕУ. Ту логичну чињеницу не негира ни Венсан Дежер, представник ЕУ у Србији. Он је отворено изнео да ће пре чланства Србије у ЕУ бити преиспитан Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом. Тачније, на Одбору за европске интеграције Народне скупштине, Дежер је изјавио, 13. октобра 2011. године, одговарајући на питање о важности Споразума о слободној трговини са РФ у случају да Србија једног дана приступи ЕУ: „Сваки трговински споразум мора бити преиспитан када је нека земља на прагу пријема у ЕУ“. Више него јасно и прецизно за сваког ко без еуфорије прати овај проблем. Руска Федерација формирала је Царинску унију са Белорусијом и Казахстаном 2010. године. Русија намерава и да прошири Царинску унију на друге државе. У том смислу, треба посматрати и потписивање Споразума о формирању зоне слободне трговине, 18. октобра 2011. године, у Петербургу, са седам земаља, укључујући и Украјину. То је тржиште од преко 220 милиона потрошача. Наравно, као и ЕУ, Царински савез ће имати јединствене царинске стопе и економску политику према трећим земљама света, укључујући и према ЕУ. Дакле, ако се узму у обзир одредбе из члана 28. Уговора о функционисању ЕУ о заједничкој царинској тарифи чланица ЕУ према трећим земљама света са једне стране, и формирање Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана са друге стране, долази се до логичног закључка да Србија неће моћи да буде чланица две различите царинске уније.

Теми ЕУ посветили сте обимно истраживање. Да ли се нашем путу без алтернативе назире крај?

[restrictedarea]

Србији је требало 11 година да добије позитивно мишљење ЕК о кандидатури. Сматрам да ће још толико година проћи до потписивања Уговора о приступању са ЕУ. У међувремену, до 2020. године усвајање европских закона и стандарда ће разорити кохерентност српског правног и економског система.

У прилог значају идеје ЕУ без алтернативе помињу се милијарде евра пристиглих из европских фондова. О каквој помоћи је реч?
У контексту тврдњи директорке Канцеларије за европске интеграције госпође Делевић, да је Србија добила преко две милијарде евра од ЕУ у периоду 2000. до 2011. године (или око 180 милиона евра годишње), треба истаћи и следеће поређење. Само 2008. године је Србија због спољнотрговинског дефицита у робној размени са ЕУ изгубила преко две милијарде евра. То показује да нас ЕУ израбљује. Међутим, преговори о ССП-у су катастрофално вођени. Зато је српски ССП гори чак и од хрватског, иако нам Хрватска као квазисуверена држава  не може бити узор. Довољно је погледати одредбе о продаји пољопривредног земљишта. Са друге стране, добијање кандидатуре фактички не значи ништа. ИПА фондови се неће повећати, и то признаје чак и координатор за фондове у Влади Републике Србије Огњен Мирић. Неће се повећати ни плате. Македонија је кандидат од 2005. године, донела је Програм приближавања националног законодавства са законодавством ЕУ још 2001. године. Ипак, просечна плата у Македонији је у 2011. години мања од српске.

Шта нас са оваквом стратегијом пољопривреде очекује ако уђемо на отворено тржиште ЕУ?
Заједничка пољопривредна политика је најважнија политика ЕЕЗ/ЕУ још од времена Де Гола. И данас се скоро 50 одсто буџета ЕУ издваја за пољопривреду.  Пре свега за фармере у западним деловима  ЕУ. Истовремено, новим чланицама ЕУ из источне Европе је забрањено да до 2013. године дају исте субвенције пољопривредницима, као што то имају пољопривредници држава из западног дела ЕУ. Овоме би требало додати да је Прелазни трговински споразум између ЕУ и Србије укинуо царине већ у првој години примене, за 40 одсто увоза пољопривредних производа из ЕУ. Дакле, догма да ЕУ нема алтернативе ће довести до постепене пропасти наше пољопривреде, слично као и у Бугарској.

Аранжман са ЕУ подразумева не само услуге ММФ-а, већ и сарадњу са НАТО.
Да, у члану 117. ССП-а се наводи да ЕУ и ММФ воде усаглашену економску политику према Србији. Зато имамо монопол банака из ЕУ у Србији и лихварске камате неколико пута веће од оних у Немачкој и Француској. Што се тиче НАТО, члан 42. Уговора о ЕУ(први део Лисабонског уговора) прописује усаглашену безбедносну политику држава чланица ЕУ са НАТО. Више него јасно за сваког ко није острашћен.

Шта чланови СРС раде у вези са питањем судбине Косова и Метохије?
Ми ћемо подржати све захтеве наших грађана на Космету. Урадићемо све да се наша позиција у том смислу поклопи са гледиштем које заступа Руска Федерација. Пошто више немамо редован  војни рок тражимо да се на КиМ упути и 999 професионалних војника у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН . Тражимо и укидање Прелазног трговинског споразума са ЕУ. Тако би добили додатних 130 милиона евра у српском буџету (које губимо због тог штетног економског Споразума). Одмах би усмерили тих 130 милиона као помоћ нашим грађанима на Косову и Метохији. Зашто би и даље помагали из буџета наступ фирми из ЕУ на српском тржишту док ЕУ жели да отцепи 15 одсто наше територије?

Да ли захтев за двојним држављанством које су Срби са Космета затражили од Русије дискредитује легитимитет власти?
Тај захтев је изазвао већу пажњу  у руској јавности него у српској. Када погледате величину земље, онда долазите до закључка да нешто није у реду са српским медијима. Није тачно да су Руси предложили да се ти људи изместе иза Урала, што је објавио један прозападни руски лист, а овде је то пренето малтене као званичан став.  Депутати руске Думе и из власти и опозиције су веома позитивно реаговали на такав став. Али, изнад свега, молба косовских Срба је још један шамар који је власт добила од својих грађана. Ако 20.000 грађана Србије тражи од једне стране земље заштиту, то значи да они не верују својој власти. Или, власт у Србији нема храбрости да заштити Србе на Космету и то народ види. Нико не може да демантује да је Путин у Србији популарнији од Тадића. Погледајте анкете. Да ли треба да мењамо народ ако је то чињеница? Преко 60 одсто Срба сматра да су нам Руси највећи пријатељи. Ако треба да мењамо народ, онда треба да укинемо изборе и да се вратимо у старо време када су Броз/Кардељ/Пијаде и слични  русофоби одлучивали о свим питањима у Србији.

Шта по вашем casino мишљењу о владајућој коалицији говори чињеница да њени чланови нису могли да се усагласе око текста декларације о Косову и Метохији?
Власт је изгубила легитимитет зато што је показала да не постоји јединство у коалицији око питања Косова. Постоје делови власти који заступају Ахтисаријев  план о независност Косова и ДС која не може да контролише своје чланове, јер, као што смо видели, посланици са КиМ, иако у владајућој коалицији, не желе да подрже одлуке власти. Овде није реч само о губитку легитимитета, него о једној врсти хаоса, због тога што они не само да нису дорасли историјској, државној и економској важности косовског питања, већ нису у стању да усагласе координацију између себе.

Као „прихватљиво решење“ за косовску кризу наметнута је идеја о интегрисаним границама. Колико је ово решење корак у сусрет признавању независног Косова?
Интегрисање граница значи долазак тзв. „цариника“ на административне прелазе, то јест криминалних структура из Приштине на део територије Србије. То је чињеница и то је фактичко признање нелегалне државе Косово. Не смемо дозволити да нам се појави цариник кога је поставио криминалац Хашим Тачи, који је трговао људским органима. Србија није изгубила суверенитет на Космету, што се најбоље види у четири српске општине на северу Косова, у Косовској Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку.  Веома је штетно то што се протура у Београду да се на северу Косова спрема нова „Олуја“ и да ће Срби бити протерани као и у Хрватској. Ако Србија покаже државничку одлучност, онда нико не може да уцењује те људе. Административна линија између централне Србије и Космета не може бити граница.

Какав епилог можемо очекивати ако Срби на барикадама остану доследни у одлуци да иду до краја?
Сматрам да је ЕУ, пре свега Немачка, приступила једној врсти дуготрајног притиска. Ако Србија не попусти око КиМ  вероватно ће се замрзнути преговори.  То је већ опробан начин уцењивања и притиска. Примењен је у вези са ССП-ом и Хашким трибуналом. Тако ће се вероватно поступити и у вези са датумом отпочињања преговора. Посебно забрињава чињеница да не постоји усаглашеност између Борка Стефановића и министра спољних послова Вука Јеремића око питања Косова и то је велики скандал. Реч је о очигледном сукобу Стефановића са политиком МСП-а.

Да ли су решења проистекла из преговора које води Борко Стефановић са Приштином правно обавезујућа?
Свака самостална власт ће поништити све што је он потписао, јер нетранспарентни преговори и договори са ЕУ и њиховим криминалним марионетама из Приштине нису правно обавезујући за озбиљну државу. Слично је и са ССП. Према међународном праву реч је о измењеним околностима(ребус сиц стантибус), зато што су 22 државе ЕУ признале такозвано „Косово“ после парафирања ССП-а.  Не може интерес ЕУ бити важнији од интереса Србије.

Колико затварање питања Косова отвара питања Републике Српске кроз покушај редефинисања Дејтонског споразума и унитаризације БиХ?
Сигурно је да се у РС пресликавају дешавања из Србије. Садашња власт у Србији се срамно повезује са турском политиком која се води у БиХ, што отежава положај српског народа у Републици Српској. Како Турска може да нас учи о демократији и буде посредник око дешавања у БиХ и Рашкој области када 20 милиона Курда нема никаква права у Турској и када се чак и жене  посланици (Лејла Зана) осуђују  на 15 година затвора само зато што говоре курдски језик у Парламенту, и то без обзира на пресуде Европског суда за људска права.

Колико је рад Хашког трибунала покушај фалсификовања српске историје на англосаксонски начин?
Хашки трибунал је могао да буде давно угашен да је постојала политичка воља у Србији. Руски комитет за одбрану др Војислава Шешеља је добио одговор од заменика руског министра иностраних послова господина Титова у мају 2011. године, у којем се истиче да Русија не може да уложи вето за престанак рада Трибунала јер Србија то није затражила од Савета безбедности.

Чини се да је сем неколико часних изузетака изостала критика ове наказне творевине од стране наших правника. Како то тумачите?
Не знам шта је у питању. Лична корист, опортунизам или нешто треће… Реаговали су Коста Чавошки, др Бранко Ракић и други часни људи. То је стање наше правне елите. Овде је реч о кршењу људских права Хашког трибунала, који је квазитворевина. Једна Јелена Гускова, академик из Русије, боље и јаче брани права Срба и критикује Трибунал него бројни српски правници и академици.

За кога је добро, а за кога лоше то што је управо у овом тренутку Хашки трибунал донео одлуку да Војислава Шешеља не пусти бар још годину дана из притвора?
Подсетићу вас да је др Војислав Шешељ 2002. године, за време Ђинђићеве власти и највеће популарности бесмислене догме о ЕУ без алтернативе, освојио око 40 одсто гласова на председничким изборима. Јасно вам је шта ће се десити када се врати из Хага у садашњим околностима.

Шта се дешава са истрагом о трговини људским органима на Космету?
Имамо апсурдну ситуацију да је боље реаговао Дик Марти него представници српских институција. Такође, руски „Први државни телевизијски канал“  данас више извештава о тој истрази него „РТС“.

Како коментаришете успостављање прелазних влада у Грчкој и Италији, а под покровитељством ЕУ?
ЕУ је недемократска творевина. Европски парламент је другоразредна институција која фактички не само да не контролише Савет ЕУ, већ и дели законодавну власт са том институцијом. Или, то би било као када би у Србији Влада доносила законе. Такође, Европска комисија је трећеразредна институција у правном систему ЕУ и њене правне акте контролише 250 комитета састављених од националних чиновника који одговарају државама чланицама. Савет ЕУ фактички у потпуности зависи од Корепера (мисије сталних представника држава чланица). Овоме треба додати да најважније тело ЕУ, Европски савет, деценијама није био призната као институција у том чудном и нетранспарентном систему, и да гувернера ЕЦБ не бира Европски парламент, и биће вам јасно о каквој се недемократској творевини ради. Зато ме не изненађују и ове недемократске смене у Италији и Грчкој. Условно говорећи, фактичко седиште ЕУ је у Франкфурту где се штампа евро, а не у Бриселу, и то је права истина о том систему који влада у пракси ЕУ.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Avatar

    I narod treba da menjamo,ljudi se iskvarili do bola.Za sve su sto ne valja za Srbiju.Dokaz:Otpor i DS na vlasti i to jos deset godina,a gore ne moze da bude,dno dna.

  2. Avatar

    morate da se ugledate na sekija koji je dobrovoljno otisao u EU pa sada vice AU,mozda nije EU opasnost za Srbiju, pitajte nevernog Tomu,

  3. Avatar

    Ove današnje stranke dali na vlasti ili opozicija doprinrle su
    ovom stanju političke bolesti. Recept nove mlade nacionalno
    svesne čitih ruku i zrave pameti.I oni u Hagu i ovi u Beogradu
    treba da odgovaraju za zloupotrebu poverenja koje im je dalo
    biračko telo Srbije.REŠETO KOJE DOLAZI NA SLEDEĆIM IZBORIMA
    DAĆE SLIKU ZRELOSTI BIRAČKOG TELA SRBIJE.Očekivati je da će
    pobediti patriotske snage mlade Srbije!!!

  4. Avatar

    Problem SRS nije EU nego zastarela retorika,netolerantnost, neprihvatanje promena u društvu, tvrdoglavost i prostota.Teško se svoje neuspehe može objašnjavati uspesima drugih. Poseban problem za Srbiju i za opoziciju predstavlja apsurdno i neosnovano kritikovanje SNS (posebno one kletve razjarenih baba i logika jednog Todorovića).SRS ima nekoliko mladih i pametnih ljudi koji bi trebalo da pruzmu stranku od istrosenih kadrova tipa Krasić,Todorović i sl.

  5. Avatar

    more ne menjam vise nista smrklo mi se i ovo sto imam.

  6. Avatar

    Bogami, treba da menjamo i njega(pod hitno i odmah) a i narod, naravno ne bukvalno.Onaj deo naroda koji ide na koncert Dina Merlina.Osečam se posramljenim što mi je BoTa predsednik a u zadnje vreme što moji sunarodnici pune Arene na Dinovim koncertima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *