ДЕЈАН МИРОВИЋ Треба ли да мењамо народ или Тадића?

Разговарала Наташа Јовановић

Да ли је СРС део политичке историје, која је цена одступања од догме да ЕУ нема алтернтиву, да ли смо на путу да се као земља изгубимо између два Царинска савеза, те да ли је и на које све начине власт потврдила да нема лигитимитет?

Док нас позивају на пут ка Европи која захтева да се одрекнемо 15 одсто своје територије морамо знати шта је права истина и шта нам доноси  примена европских закона. Већ сада је такозвани „европски Закон о контроли државне помоћи“  смањио субвенције и запосленост, истовремено уводећи ЕК као другостепени орган одлучивања у земљи која није чланица ЕУ. Такође, подзаконски акт „Списак међународних организација чији се посебни поступци јавних набавки могу примењивати уместо одредби Закона о јавним набавкама“ је фаворизовао „Европску банку за обнову и развој“,  „Европску инвестициону банку“ и фирме из ЕУ на српском тржишту. Зато данас мостове на Ади и код Бешке граде аустријске фирме, а не „Мостоградња“ или „Енергопројект“. Дакле, ЕУ подстиче незапосленост и корупцију у јавним набавкама у Србији, каже у разговору за „Печат“ магистар Дејан Мировић, председник спољнополитичког одбора СРС.

Што се тиче предстојећих избора постоји уверење једног дела ДС да СРС припада политичкој прошлости и да на следећим изборима неће прећи цензус. Шта је могући повод за такво размишљање?
Једина странка која је апсолутно против уласка у ЕУ је СРС.  И то не само зато што ЕУ отима 15 одсто наше територије, већ и због тога  што сматрамо да је ЕУ лош избор за Србију у економском смислу. То је прво објашњење зашто прозападне снаге умањују наш значај. Други разлог је што се СРС опоравила и више није у истом положају у којем је била прошле или претпрошле године. Најбољи пример за то је  митинг поводом срамног изручења генерала Ратка Младића Хашком трибуналу у организацији СРС, на којем је према проценама полиције било преко 20.000 људи. После митинга СРС је бележила  двоцифрени рејтинг.

Ова млађа гарнитура СРС показала је у Скупштини једно ново лице политичке етике. Сматрате ли да ће управо они бити одлучујући фактор успеха на предстојећим изборима?
Не бих делио људе на младе и старе . Што се тиче млађе гарнитуре политичара у СРС требало би рећи да су они одавно чланови странке, али  до преврата који се десио 2008. године када се формирала СНС нису били у могућности да дођу до изражаја. Сада могу да кажем да се СРС реформисала у здравом смислу и да коначно слободно можемо да кажемо да смо апсолутно против уласка Србије у ЕУ.

Која је цена вашег одступања од догме да ЕУ нема алтернативу?
Пре свега кажњени смо медијским мраком зато што се не уклапамо у бесмислену догму да чланство у ЕУ нема алтернативу. Ми сматрамо да има, посебно после стварање Царинског савеза који предводи Руска Федерација. То је тржиште на којем наши производи имају шансу, за разлику од тржишта ЕУ где доминирају немачки индустријски и француски пољопривредни производи, уз заштиту нецаринских баријера. Ту просту и лако доказиву економску истину требало би сакрити од народа и зато нас нема у медијима.

ЕУ наступа као јединствена економска зона. Да ли уласком у ЕУ трговински Споразум о слободној трговини који Србија има са Русијом престаје да важи и колико дуго Србија може да остане неопредељена између две велике Царинске заједнице?
Према члану 28. Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабонског уговора) све државе ЕУ морају да имају јединствену царину према трећим земљама света. Дакле, када Србија уђе у ЕУ биће укинут Споразум о слободној трговини са Русијом. То значи да ће сви наши извозни потенцијали престати да важе и да наша роба неће више бити повлашћена на руском тржишту. То су губици који се броје милијардама долара. Или, Србија тек неколико година може да буде неопредељена између Русије, то јест Евроазијске уније и ЕУ. Ту логичну чињеницу не негира ни Венсан Дежер, представник ЕУ у Србији. Он је отворено изнео да ће пре чланства Србије у ЕУ бити преиспитан Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом. Тачније, на Одбору за европске интеграције Народне скупштине, Дежер је изјавио, 13. октобра 2011. године, одговарајући на питање о важности Споразума о слободној трговини са РФ у случају да Србија једног дана приступи ЕУ: „Сваки трговински споразум мора бити преиспитан када је нека земља на прагу пријема у ЕУ“. Више него јасно и прецизно за сваког ко без еуфорије прати овај проблем. Руска Федерација формирала је Царинску унију са Белорусијом и Казахстаном 2010. године. Русија намерава и да прошири Царинску унију на друге државе. У том смислу, треба посматрати и потписивање Споразума о формирању зоне слободне трговине, 18. октобра 2011. године, у Петербургу, са седам земаља, укључујући и Украјину. То је тржиште од преко 220 милиона потрошача. Наравно, као и ЕУ, Царински савез ће имати јединствене царинске стопе и економску политику према трећим земљама света, укључујући и према ЕУ. Дакле, ако се узму у обзир одредбе из члана 28. Уговора о функционисању ЕУ о заједничкој царинској тарифи чланица ЕУ према трећим земљама света са једне стране, и формирање Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана са друге стране, долази се до логичног закључка да Србија неће моћи да буде чланица две различите царинске уније.

Теми ЕУ посветили сте обимно истраживање. Да ли се нашем путу без алтернативе назире крај?

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну