Dead or alive

Пише Александар Ђаја

Режим ће увести категорију сиромаштва као срамоту, покушавајући да усаде у свест просечном грађанину Србије мантру: „Стиди се, бедниче – јер смо те увалили у беду!“

 

Дужници у Србији више неће моћи да сакрију своје дугове, јер ће се подаци о њиховим дуговима наћи на Интернету у Јединственој бази података о извршним дужницима. Укуцавањем имена или матичног броја моћи ће да се провери, да ли је против одређеног лица покренут извршни поступак и над којом се имовином спроводи извршење. Режим тако уводи својеврсни „стуб срама“, на којем ће бити „закуцана“ имена грађана Србије  над којима је покренут поступак заплене имовине ради намиривања дуга. Њих ће на улици, вероватно, свако моћи да пљуне, а можда и да гађа каменом.

[restrictedarea]

ДОДАТАК НА СЛУЂИВАЊЕ
А зашто је грађанин дужан, као и колика је у томе одговорност катастрофалне економске политике српских властодржаца на челу са Борисом Тадићем и владом Мирка Цветковића, на том „стубу срама“ неће писати. Тако ће режим увести категорију сиромаштва као срамоту, а своју неспособност која је до сиромаштва довела већину грађана Србије, учинити „транспарентном“ до невидљивости! Српски властодршци ће  опскурним „орвеловским поступком“ покушати да усаде у свест просечном грађанину Србије мантру: „Стиди се, бедниче – јер смо те увалили у беду!“ Још мрачнија страна овог насиља над слободом и интимношћу појединца, јесте идеја да се грађани „стимулишу“ да завирују једни другима у личне податке на „стубу срама“, да се међусобно оговарају и гледају „испод ока“, што за крајњи циљ има додатно слуђивање ионако слуђеног народа. А слуђени и зомбирани народ није у стању да промени своје властодршце, што је крајњи циљ режима Бориса Тадића. Без обзира на резултате следећих избора, после њих, по сваку цену, не питајући колико кошта (односно, дубоко завучених руку у народни буџет!), уз помоћ било какве коалиције, било с ким, са „шутим, зубатим и рогатим“ – остати на власти до последње капи крви народа Србије!
Али, иронија у вези са „стубом срама“ је управо у томе, што званични државни статистички подаци, а не „измишљања опозиције“ или лажи „остатака Милошевићевог режима“, недвосмислено указују на чињеницу да просечан грађанин Србије једноставно мора да буде дужан држави! Зато што је просечна плата у Србији данас, према Републичком заводу за статистику, 38.763 динара (у октобру увећана за читавих 1,2 одсто!), а фантомска потрошачка корпа – 55.875 динара! Што значи, да просечном запосленом грађанину недостаје 17.112 динара месечно само за голо преживљавање, тј. храну, док му за комуналије, грејање, струју итд, недостаје много више од тога. Са пензионерима је ситуација, према очекивању, још гора. Просечна пензија (такође, у октобру увећана за 1,2 одсто) сада износи 23.428 динара, што значи, да њима до потрошачке корпе треба више од још једне пензије! И зато, заиста не знам како режим Бориса Тадића и ДС-а мисли да од „извршних дужника“ из Јединствене базе података, односно од лица са „потерница“ налепљених на „стуб срама“, наплати своја потраживања, кад су она, једноставно, према државној статистици – одавно умрла од глади!
На срећу, како овако накарадно склепана државна администрација Тадић-Цветковић нема везе са правом државом, тако ни њена статистика нема везе са животом, што значи да у Србији живих грађана још увек има. Па, ако их баш нема много у самопослугама или на пијацама, у радњама са одећом и обућом да и не говоримо – на „стубу срама“ ће их бити све више. У Србији, према званичним подацима Републичког завода за статистику, живи 9,2 одсто или близу 700.000 сиромашних грађана чија су примања нижа од 8.544 динара месечно. У односу на прошлу годину, број сиромашних је порастао за три одсто! Разуме се, у стварном животу, ван капија статистичког завода, сиромашних је петоструко више!

ТРУЛА ДАНСКА И ЗДРАВА ХРАНА
Као и обично „стручњаци“ имају објашњење како се преживљава. Саша Ђоговић са Института за тржишна истраживања каже да је потребно радити додатне хонорарне послове, често у подручју сиве економије. „Ако имате родбину или пријатеље на селу, онда не купујете на зеленој пијаци, него добијате те производе са села“… Са којег, бре, села, земљаче? Сеоска домаћинства, сем још понека у Војводини, више не постоје. Сељаци не обрађују земљу, не тове јунад, свиње, не гаје чак ни кокошке. Јер, ако би то радили, не само да не би зарадили, него би изгубили и оно мало новца по сламарицама, улажући их у пољопривредну производњу коју српски режим „стимулише“ лажним обећањима о будућности српског села као изворишту „здраве хране“ у Европи. Ма, нема ту ничег здравог, „све је труло у држави Данској!“ Просечан српски сељак дефинитивно не живи од пољопривреде, већ од иностране пензије коју су он или његови ближњи зарадили полажући канализационе цеви по Бечу – или полако умире, окачен на „стуб срама“ Јединствене базе података о  извршним дужницима…!
Награда Савета Европе „Север-Југ“ ове године је додељена председнику Србије Борису Тадићу, као признање за његов допринос помирењу на Балкану (а ја мислио за географију?) и интеграцији Србије у Европску унију. Ону исту, чији становници једу четири пута више меса него грађани Србије. Честитамо! Ваљда ћемо сада, када нас је наш председник једнострано „помирио“ са свим држава и народима на свету, који су нас у свим ратовима до сада нападали, бомбардовали, одводили у концентрационе логоре, убијали и клали – и ми јести четири пута више меса него данас. А не само висити на „стубу срама“, на „потерницама“ државе за принудну наплату дуга. Као на Дивљем западу. „Dead or alive!“

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. …. gledajmo to, sa ‘pozitivnije’ strane : ako su to jedini “dugovi” nasi, to uopste nije strasno ?!…. Ima puno vecih i opasnijih, koji se, ljudima, ne daju tako lako ‘rekordovati’ ?! A medju njima je najgora dusegubna gordost. i umisljenost da ce ih te liste spasti .. A nece, niti njihove ‘kese’ a jos manje duse, ‘zalepljene’ za novac ?! Ipak, kao “slika” – deluje poucno ?!

  2. Od ovog režima se svašta može očekivati. Ne samo da lepi poternice sa dužnicima po Internetu, ili po “stubu srama”, kako ga je Đaja metaforički nazvao u svom novom, kao i uvek izvrsnom tekstu, nego i da bukvalno za taj stub počne da kači i ljude. Što je njihova vlast bliža kraju, to su sve luđi u bezobzirniji. Bojim se da takvo ponašanje nagoveštava da se neminovna smena ove vlasti u Srbiji, koja je doživela neverovatne poraze i promašaje, neće moći da se obavi civilizovano, nakon izbora, demokratskim putem, nego… Nadam se da grešim, ali, od očajnika se svašta može očekivati. A, oni jesu očajnici, jer ako izgube vlast, jednostavno, neće uopšte biti potrebni Srbiji. Vratiti neke od njih na bilo kakve položaje, bilo bi kao izlečenom od kuge, ponovo ubrizgati isti virus. “Dead or alive”, lepo je rečeno…! Pozdrav svima u Pečatu!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *