Почетна / Колумне / Архитектура уцене

Архитектура уцене

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Једино је могућа Унија у којој ће се знати где је „центар“, а где „периферија“, као што се и у фиреровом Рајху знала улога виших и нижих раса

 

Познато је да у евроатлантском новоговору није пожељно помињати реч „проблем“. Уместо „проблем“ боље је рећи – „изазов“, пошто је сваки проблем истовремено и изазов. Због тога, светска криза није проблем, него изазов за снажне и предузимљиве. Приметили сте, такође, да се у новој терминологији „снажнима“ проглашавају они који умеју да изневере (не трепнувши), тј. да покажу велику снагу да поразе у себи и последње остатке људскости, поштења и достојанства. Термин „предузимљив“ подразумева оног ко храбро, презирући моралне норме, уме да слаже, подвали или отме. И при том направи капитал.
Ако сте изгубили посао немојте да дозволите да вам то постане проблем, него изазов да живите без сопствене зараде – мора да ће бити веома узбудљиво!

ОКУПАЦИЈА У 26 СЛИКА    

[restrictedarea]

У оквирима таквог „система вредности“ (делимо га са ЕУ, зар не?) лако је прихватити подјармљивање народа и земаља под паролом „ослобођења“, што се у скорој прошлости догодило у Ираку и Либији, а ускоро ће се, по свој прилици, догодити у Сирији и Ирану (нека се припреме Русија и Кина). Потчињена је и Србија, не само Косово и Метохија, него цела Србија. Или се можда у Београду којим командују Џ. Бајден и А. Меркел, уз здушну асистенцију Тадића, Шутановца и другова, осећате поносни и слободни?
Занимљиво је размотрити „архитектуру уцене“ којој је изложена Србија. Последњи месеци (и године) кризе помогли су грађанима да схвате да будућа Европска унија неће бити ни налик оној о којој су евроатлантски активисти са предизборних естрада говорили. А они су непрекидно млели о ЕУ као земљи Дембелији, о милијардама из претприступних и других фондова, који се деле шаком и капом свима (а не искључиво евроактивистима), о страним инвестицијама које ће повећати извоз, ојачати конкурентност и отворити стотине хиљада нових радних места.

НОВА ГЕОМЕТРИЈА    
Сада сви виде да таква Унија није могућа. Али је могућа Унија у којој ће се знати где је „центар“, а где „периферија“ (ето те нове геометрије), као што се и у фиреровом Рајху знала улога виших и нижих раса. А свако је могао (и морао) да нађе своје место – и да се помири са судбином. Фирер је, дабоме, претеривао, мислећи да ће неки морати да се помире са судбином сировине за сапун (ех, та германска склоност уредности), а други са судбином ђубрива за добру немачку земљу. Савремена ЕУ нема, за сада, овако грубих претензија – бар док не дође до оштријих напетости и поларизације.
Али чак и за улаз у такву Унију Србија мора да чека (шени?) бар још десетак година и да за то време погађа и испуњава жеље евроатлантских господара. А ако неће? Да ли ће у том случају бити изолована, кажњавана, па можда и бомбардована? Или ће моћи да се економски развија и тргује са ЕУ на слободном, отвореном светском тржишту, водећи рачуна и о сопственим интересима? Да ли ће јој бити дозвољено да питање своје безбедности решава у оквиру неког другог, а не НАТО савеза? Неће!

ИЗАЗОВ ТЕРОРА
Чак и непотпуна анализа показује да Србија није уцењена уласком или одлагањем уласка у Унију, него јој се прети економском блокадом и применом силе ако не остане на свом „европском путу“. То ни евроатлантски активисти, заговорници ЕУ интеграције, не поричу. Зато у својим иступима истичу у први план реалну претњу економске изолације и разарања Србије, којем ће поново морати да дају свој пуни допринос. Корист од својих апанажа, које могу задржати једино у процесу интеграције, прећуткују, али је подразумевају. У евроатлантској мафији постоје правила која се поштују.
Можда је неумесно питање да ли је претња неком народу оружаном интервенцијом – акт (државног) терора? И да ли је сваки акт државног терора најгласнији позив на терор друге стране – терор нејаких, који својим оружјем не могу да допру до главних криваца (непријатеља), па у немоћном бесу немилосрдно убијају невине жртве и сами себе, што се, видели смо, често догађа у поробљеним земљама Африке и Азије? Саможртвовањем терористи показују да не желе даље да живе пошто не деле вредности које намеће Империја. Али тај страхотан и нехуман чин својеврстан је облик протеста против равнодушности оних (невиних) који се ипак мире са ропским животом у економској беди, лишени људског достојанства.

ТЕРОР ИЗАЗОВА    
Пре него што оправдано осудите дивљачке акте насиља и уличног терора у било којем делу света запитајте се колико су подстицању терора допринели бахатост светске владе и цинични однос глобалне „елите“ према народима „периферије“, који понекад самим својим постојањем угрожавају профите моћних корпорација.
Сетите се тада и домаћих пословођа Империје, они улажу надљудске напоре да социјалне напетости у Србији доведу на висок ниво, на којем ће насиље постати неизбежна епизода живота сваког појединца, а државно-партијска репресија са сабирним логорима (за неистомишљенике) и одредима смрти део свакодневице. Биће то идеалан амбијент за диктаторе и потпуну државну контролу коју многи упорно призивају.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. profesore, nije li sva ta, relativna – „antimonopolska“ i sl. regulativa – kao bleda slika OSTRAKIZMA ( casnog izopstavanja ‘opasno mocnih’ po drustvo) ?! Zasto niko ne poteze tu, staru EVROPSKU instituciju – za opasno osilele banke ( i njihove gazde) ????…. Uzgred, „sezona kandidovanja“ za tu drevnu ‘igru’ – upravo predstoji ( po jelinskom kalendaru) ???




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *