Почетна / Свет / Амерички план за удар на Кину

Амерички план за удар на Кину

Пише Богдан Ђуровић

„Вашингтон тајмс“ је објавио нову војну доктрину Пентагона за напад на Кину, укључујући копнену операцију на територији противника и ударе на мору, у ваздуху, свемиру и сајбер простору

 

Почетком овог месеца у САД-у се појавио документ, стратешка доктрина, којим се на нишан узима највећи конкурент – Кина. Реч је о новом војном концепту Пентагона и плановима за рат, односно инвазији са копна, мора, ваздуха и свемира на Кину. Антикинески документ Пентагона сачињен је у духу хладноратовског планирања и при Министарству одбране већ је формирано посебно одељење које се бави детаљном разрадом копнено-поморске операције. У петак, 11. новембра, утицајни неоконзервативни дневник „Вашингтон тајмс“, објавио је да је Пентагон завршио израду плана припреме војних снага против Кине. Концепт предвиђа заједничке ударе ратне морнарице, пешадије и авијације по регионима унутар кинеског копна, као и пресретање противсателитских ракета Пекинга и масовне сајбер нападе на кинеске компјутерске системе.

ДИРЕКТНА ПРЕТЊА АМЕРИЦИ
Званично, представници америчке војске не негирају постојање плана, али кажу да није усмерен „ни против једне појединачне државе“. Међутим, у тексту се цитира „високи извор из администрације Барака Обаме“, који каже да „Америка неће седети скрштених руку, већ ће преузети иницијативу на себе“. Овај извор наводи да је нови концепт „значајан догађај који сигнализира о новом приступу према Кини, у стилу који је у доба хладног рата практикован према Совјетском Савезу“. Извори листа саопштавају да концепт предвиђа израду новог бомбардера великог домета, заједничке операције подморница и „невидљиве“ стелт авијације, и коришћење нове беспилотне летелице са дометом од 1.000 миља за наношење авиоудара.
У Пентагону, међутим, не скривају да је формирано специјално одељење за војно супротстављање Кини, чиме практично потврђују наводе „Вашингтон тајмса“. Како је пре десетак дана саопштио прес секретар Министарства одбране САД-а Џорџ Литл, а преноси „Итар Тас“, експерти разрађују стратегију борбених дејстава у ваздуху и на мору. Њихов циљ је, пише „Вашингтон тајмс“, да се ратна авијација, морнарица и маринци припреме за супротстављање кинеским високопрецизним оружаним системима због којих америчка оружана сила не може више да дејствује у близини кинеских обала у случају ратног сукоба.
Амерички лист наводи да су се обриси и идеја овог плана појавили одавно. Подсетимо, Пентагон је у више наврата изражавао јавну забринутост због кинеског продора у сфери најсавременијих војних технологија, о чему је и „Печат“ раније писао (бр. 131, 177, 179). Тада смо објавили да постоји документ „Азија 2025“, у којем су аналитичари Пентагона још 2005. године разматрали пет могућих сценарија војног сукоба САД-а и Кине. Јер, како страхују амерички војни експерти, до 2025. године, Пекинг може упутити војни изазов Вашингтону, а тада ће кинеска војноекономска моћ надмашити америчку.
У јануару ове године, тадашњи (дугогодишњи) министар одбране Роберт Гејтс је говорећи о Кини поставио своју дијагнозу: „Потпуно је јасно да они поседују потенцијал којим су способни да прете ономе што ми имамо. Морамо да одговоримо на адекватан начин“. А пре само месец дана Гејтсов наследник Леон Панета изјавио је да ће Вашингтон, после повлачења трупа из Авганистана и нормализације у Ираку, да се преоријентише на Азију. Како је нагласио, нови план Пентагона предвиђа јачање војне моћи у овом делу света. И прошле недеље Панета је, како преноси „Ројтерс“, изјавио да су „растуће силе Кина и Индија претња Америци“, али је портпарол Пентагона Џон Кирби тврдио да је Панета погрешно интерпретиран. Само два дана пре Панетине изјаве државни секретар Хилари Клинтон рекла је на форуму у Хонолулуу да „у Азији и на Пацифику сада стојимо пред таквим изазовима који захтевају лидерство Америке“. И директно означила те изазове: „Неки у нашој земљи виде напредак Кине као претњу САД-у“.

АНТИКИНЕСКА КОАЛИЦИЈА

[restrictedarea]

Шта је то што Американце плаши у кинеској војној сили? То су пре свега најновији кинески противсателитски системи, пошто су у Пекингу одавно схватили да ће се савремени глобални сукоби најпре водити на небу и у свемиру. Зато је Кина задивљујуће брзо развила и прототип борбеног авиона пете генерације, опремљеног стелт технологијом, који ће ускоро бити способан да се носи са моћним америчким машинама у погледу летачких карактеристика, наоружања и електронике. А на мору, Американце ће дочекати ужасне противбродске балистичке ракете „ДФ-21“, способне да потопе носач авиона на удаљености од 3.200 километара. Такође, Кинези су знатно напредовали у производњи подморница и почели су производњу сопствених носача авиона и палубне авијације.
Кина је добро снабдевена и квалитетним руским системима земља-ваздух „С-300“, а све јасније се помаљају и обриси противракетне одбране. На све то, Американци су потпуно свесни да је Кина далеко искорачили и када је реч о сајбер оружју, односно способности да нападне виталне компјутерске системе свуда по свету. Имајући у виду целину кинеске економске, политичке, војне и технолошке моћи, Американци закључују да ће се за њих ускоро затворити врата не само источне Азије, већ и највећег дела азијско-пацифичког региона у целини. Зато је израда војне стратегије против Кине само део њихових укупних, све јачих напора.
Осим клина који забијају у централној Азији, пре свега у Авганистану, Американци добро знају да је од пресудног значаја зауставити кинески продор на мору у три кључне тачке. Прва је Жуто море, где САД делује заједно са Јапаном и непрестано се одржава тензија на Корејском полуострву. Друго је питање Тајвана, који Вашингтон и даље држи као важног савезника, док га Кина сматра делом своје територије. Треће је архипелаг Спратли у Јужнокинеском кору, око којег се споре Кина, Филипини, Вијетнам, Тајван, Малезија и Брунеј. Филипинске власти, подржане Америком, још пре три године изјавиле су да ће се за острва Спратли „борити до последњег маринца“. Америчке и филипинске трупе пре месец дана одржале су и заједничке војне маневре маринаца, док је Хилари Клинтон средином новембра у Манили понудила „добре услуге“ у овом спору, што представља директан шамар Пекингу.
Јер, у случајевима Жутог мора и архипелага Спратли, ради се о озбиљним налазиштима нафте и гаса надомак саме кинеске обале, што је у условима растуће енергетске потрошње Пекинга од суштинске важности. Американци схватају да ће кинески раст сузбити најбоље ако пресеку пут ка енергентима, као што је случај у Ираку и Либији, а у најави и у Ирану и Венецуели. У Вашингтону су свесни да то пресецање – морају извршити одмах или ће после бити сувише касно. Зато је активиран и план окупљања антикинеске коалиције, „источноазијског НАТО-а“. Међутим, Кина је већ успоставила снажне економске везе са земљама региона, па је тешко пронаћи вољне за тај подухват. Сукоб око Спратлија једна је од последњих шанси да се створи какав-такав антикинески фронт.

ПЕКИНГ НА АМЕРИЧКИМ КАРИБИМА
Али, далеко од тога да и Кинези „седе скрштених руку“, како се изразио Обамин сарадник с почетка текста. Док Американци крстаре азијским архипелазима у потрази за савезницима, Пекинг свој утицај шири на америчким Карибима. Још средином септембра одржан је дводневни кинеско-карипски форум. Договорено је да ће Пекинг уложити милијарду долара у регион у којем Кина, за последњих шест година, бележи просечан годишњи раст трговинске размене од 24 одсто, а што је у 2010. години већ износило сасвим солидних 7,2 милијарде долара. Не рачунајући бројне донације, Пекинг је до сада директно инвестирао 400 милиона долара у привреде ових острвских државица, док ће 2.500 људи из региона отпутовати у Кину на стручно усавршавање. Томе треба додати да чак 70 одсто трговинског промета карипских земаља јесте увоз кинеске робе.
Према оценама експерата, циљ Пекинга јесте приближавање Панамском каналу, стратешки важном објекту целе западне (америчке) хемисфере. То се најбоље види из чињенице да су Кинези преузели концесије над бројним лукама са обе стране Панамског канала. Ако се, при том, има у виду да су веће земље овог региона, попут Кубе или Венецуеле, отворени кинески савезници и противници Вашингтона, а да многе државе Латинске Америке не скривају симпатије према Пекингу и Москви, слика постаје много јаснија.
Утисак је да САД, заправо, нема више начина да обуздава Кину и сузбија њен развој и утицај у свету. Свака економска мера, санкције, обила би се о главу пре свега самој Америци, пошто је Кина највећи појединачни финансијер, али и економски партнер САД-а. Остају, дакле, само војне мере, односно рат. Уколико Американци нису спремни да плате ту цену, не преостаје им ништа друго него да почну да уче кинески. То им је неопходно због лекција које Пекинг спрема.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Ako je to tako ,da ameri udare na kinu ,biće to vesela svadba .




    0



    0
  2. Nije ovo 17ti vek. Kinezi ga pamte dobro, nije ovo ni doba opijuma koji su engleska vojska i kraljica Viktorija prodavali kinezima.




    0



    0
  3. Zaigrala mecka i Amerima pred vratima




    0



    0
  4. NIJE KINA: SFRJ,Irak,Avganistan i Arapske države to je moderna
    nova ekonomska sila koja ne preti prati i čeka a Kina je stara
    kultura i vreme radi za nju Kauboji su prošlost to će im biti
    poslednji trzaj.Kina drži Ameriku u rukama,a isto i ona mora
    voditi računa da Američka privreda ne propadne jer je to vezano.
    Amerika preti i Rusiji,Brazilu to su pretnje u prazno.




    0



    0
  5. Amerika je postala pretnja celom svetu slično kao pojava i pretnja fašizama -hitlera.

    SAD želi da vlada svima?To nije moguće?
    Rusija, Kina Indija,Brazil i neke druge države, pa čak i neke evropske države to ne žele.

    SAD ne poštuej svetskko pravo, i prema njima ne treba primenjivati pravo.
    Prema SAD treba preduimati reciprocitetne mere u svemu što rade?
    Možda je nada da s e pobuni američki narod i sine sa vlasti opasne tipove?
    To bi bilo dobro i po Ameriku i po svet.




    0



    0
  6. Nazalost,sta se to nije ostvarilo sto su SAD rekle a nije bilo tako?
    Razmislite,onda iznesite cinjenice i time me demantujte.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *