21. новембар – Данас 16 година од Дејтонског споразума

БЕОГРАД – Данас се обележава годишњица парафирања Дејтонског мировног споразума, којим је пре 16 година окончан троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини.
Председник Србије Борис Tадић изјавио је данас, поводом 16. годишњице потписивања Дејтонског споразума, да се унутрашњи проблеми БиХ морају решавати у духу тог споразума, који је донео мир и дефинисао правни оквир за функционисање БиХ.
Дејтонски споразум успоставио је принцип којег се Србија држи као гарант и супотписница споразума, а то је да само ентитети и представници три народа могу да доносе политичке одлуке које подразумевају и евентуалне уставне измене, рекао је Tадић приликом посете подземном складишту гаса у Банатском Двору.
Србија је, како је истакао, добар сусед и жели да помогне да се пронађу решења за изазове у БиХ, али никада неће учинити ниједан гест који ће угрозити интересе РС, а то важи и за интересе Федерације и целокупне БиХ.
“Србија води рачуна о припадницима нашег народа у окружењу не угрожавајући суверените ниједне суседне државе”, поручио је Tадић.
Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик је тим поводом изјавио за бањалучки “Глас Српске” да је Дејтонски споразум једини оквир у коме БиХ може да функционише.
“Дејтонски споразум је направљен да би се одржао паритет три конститутивна народа у БиХ, а нарушавањем тога БиХ би могла постати бошњачка земља у којој не би могао опастати ни Србин ни Хрват”, рекао је Додик и додао да је РС као потписница Дејтона трајна и да нема начина да буде укинута.
Аналитичар и професор међународног права на Факултету политичких наука у Београду Предраг Симић изјавио је за Танјуг да иако је Дејтон успео да нађе тачку у којој ће се сложити три народа на простору БиХ, није успео да Босну одведе даље од те равнотеже.
“Дејтон је и после 16 година актуелан, јер је постао тачка око које се три народа који живе у БиХ могу сложитии без обзира на њихове остале сукобе. Међутим, даље од те равнотеже, Дејтонски споразум није отишао”, рекао је Симић.
Он је казао да је парадокс тај што су они који су највише били погођени Дејтоном, попут Републике Српске и босанских Срба, данас његови највећи чувари.
“Управо у лику председника Републике Српске Милорада Додика Дејтон данас има можда и свог највећег браниоца”, оценио је Симић и додао да му се у овом тренутку чини да су веома мали изгледи да Босна 17. и 18. годишњицу сачека даље од онога што је постигнуто у Дејтону.
Коментаришући евентуално отцепљење Републике Српске од БИХ, Симић наводи да на Балкану постоји систем спојених судова, односно, како је оценио “нити ће се Република Српска отцепити од Босне, нити ће се Косово поделити”.
“Било какав радикалан корак у том правцу за собом би повукао читаву ланчану реакцију, односно домино ефекат”, истакао је Симић.
Он је додао да ће за Бањалуку и Додика референдум о отцепљењу бити, заправо, “једна претња која ће увек постојати, али до даљњег БиХ остаје управо тамо где је и онако како је саграђена у Дејтону са оним изузецима које су одлуке Уставног суда БиХ и евентуално примена Болоњских овлашћења од стране високих представника својевремено направиле.”
Дејтонски споразум потписали су, иначе, 21. новембра 1995. године тадашњи председници Србије Слободан Милошевић, РБиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Tуђман после тронедељних преговора.
Tо је био правни акт споразумног карактера параФиран у војној бази Рајт-Патерсон код америчког града Дејтона да би се званично прекинуо рат у БиХ који је трајао од 1992. до 1995.
Споразум је парафиран у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, а поред њега главни амерички посредници су били Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк.
Дејтонски споразум је званично потписан 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу. Tиме је БиХ подељена на два ентитета – Републику Српску (РС) и Федерацију БиХ.
У другом делу БиХ, на простору муслиманско-хрватске федерације, сматрају да је Дејтонским споразумом заустављен рат и кажу да је то један од најуспешнијих мировних уговора у свету.
Парламент БиХ још, међутим, није ратификовао Дејтонски споразум, због различитог виђења и тумачења тог документа, мада је његов саставни део и Устав БиХ, по коме земља функционише.
И даље, уствари, свака страна у БиХ има своје тумачење Дејтонског споразума. За бошњачку и хрватску страну је Дејтонски споразум превазиђен, а српска страна је за његову доследну примену.
Главни ауторитет у тумачењу Дејтонског споразума је Канцеларија високог представника у БиХ.
У фебруару 2008. године је, иначе, откривено да је оригинални примерак Дејтонског мировног споразума изгубљен, а након што је Скупштина БиХ затражила нов примерак Француска је послала оверену копију тог документа, чији превод је платио Савез независних социјалдемократа који је сада водећа полтичка партија у РС.

Извор: Танјуг