Нови светски поредак у функцији уништења врсте

Пише Мара Кнежевић Керн

Научници у САД-у осмислили су оригинални геноцидни пројекат тоталног уништења једне врсте комараца. Нестанак ове врсте инсеката имаће несагледиве последице у ланцу исхране и непредвидљив утицај на околину. Ради се о програму генетске модификације комараца трансформисаних у „комарце самоубице“, а пилот модели су лансирани на Кајманским острвима (2009), са намером да тако модификовани крену у авантуру самоуништења

Амерички научници су се похвалили „почетним успехом“ у једном од низа експеримената усмерених против природе – осудивши читаву врсту на нестанак. Ради се о комарцу – „штеточини“ која ствара превише проблема да би његово постојање било оправдано. Ови несносни житељи атрактивних туристичких дестинација проузрокују само невоље и болести, па су господари живота и смрти одлучили да им пресуде.

ТИХА ШУМА
На делу је оригинални геноцидни пројекат тоталног уништења ових инсеката, чији ће нестанак имати несагледиве последице у ланцу исхране и непредвидљив утицај на околину. Ради се о програму генетске модификације комараца трансформисаних у „комарце самоубице“, а пилот модели су лансирани на Кајманским острвима (2009), са намером да тако модификовани крену у авантуру самоуништења.
Часопис „Нејчр биотехнолоџи“ извештава о 19.000 генетски модификованих комараца пуштених у природу, са програмираним геном за убијање сопствених ларви – уколико не приме антибиотик тетрациклин. Смртоносни ген се преноси на потомство, које неће дочекати репродуктивну зрелост, а научници се надају да ће током парења ГМ комараца с „дивљим“ комарцима процес бити убрзан.
Пројекат спроводи британска компанија „Окситек“, „у циљу контроле природних штеточина и елиминације болести које преносе комарци – као што су денга грозница и маларија“. Инвеститори су до сада уложили 24 милиона долара, а очекује се и партиципација Била Гејтса, пословично заинтересованог за елиминацију прекобројних.
Да креативно лудило франкен-научника нема граница, показују најновији експерименти на усавршавању програма за „производњу“ дрвећа које се не репродукује. Стабла немају цветове и не дају плодове, а инсекти, животиње и птице заобилазе јалову творевину у широком луку. Биотек компанија „АрборГен“ започела је (2010) рекламну кампању за „Сајлент форест“– „Тиха шума“, набрајајући њене предности. Дрво има танка влакна, што га чини лаким за сечење и погодним за прављење папира и биогорива! За почетак се планира да „Тихе шуме“ буду засађене од Флориде до Тексаса!

[restrictedarea]

МИКРОЧИПОВАН ЧОВЕК
Све интензивније загађивање тла алуминијумом (између осталог и као резултат запрашивања кемтрејлсима) инспирисало је биоинжењерски кадар да проблем опстанка биљака реши генетском мутацијом. Да би усеви постали отпорни на алуминијум доводе их у стање „слепила“, биљка постаје слепа на оно што се дешава у њеним ћелијама. То се постиже једноставном мутацијом у јединствен ген, који омогућава биљци да напредује – упркос високом нивоу алуминијума у земљишту. У нормалним условима ова концентрација алуминијума би је убила, али је услед мутације изгубила моћ да покрене механизме за одбрану или престане са деобом ћелија – зато што јој је опстанак у тим условима немогућ. И тако биљке, несвесне процеса деструкције, настављају да расту уз помоћ мутираног гена – имаћемо поља мртвих биљака несвесних своје смрти, као и дрвећа које умире усправно. Чека ли и човека иста судбина?
Најављујући стварање „новог, бољег човека“, на нашој врсти се  већ увелико спроводе експерименти, о којима сазнајемо спорадично и случајно, као што је и први људски „заморац“ – дански морнар Могенс Тиндхоф Хоноре – тек неколико година после операције на грудном кошу (обављеној у болници „Александер“, 1988) сазнао да у свом организму има уграђен чип. Пацијент се по изласку из болнице осећао лоше, избацивао је крв и имао слушне „халуцинације“, а кад је отишао у болницу да се пожали на тегобе, рекли су му да његов досије не постоји – „операције није било“. На рентгенском прегледу 1997. године лекари су коначно открили узрок његових тегоба: у грудима је имао страни метални предмет, сличан микрочипу, на основу чега је подигао тужбу против болнице која је у то време била у оквиру Министарства здравља. Хоноре је тек у јуну 2011. године подвргнут операцији вађења страног тела, а стручњаци су убеђени да се ради о имплантацији РФИД чипа (radio frequency identification ship), коришћеног за преношење података уз помоћ радиоталаса.
Ни животни циклус водоземаца и риба није измакао активистима из ФДА. Они су недавно објавили  „процену утицаја на животну средину првог ГМ организма – рибе намењене људској исхрани“. Уколико Извештај буде прихваћен америчко тржиште ће преплавити ГМ лосос, чије порекло ће за купце остати тајна. У првобитном Извештају ФДА је тврдила да је риба „безопасна“ по здравље, што би узгајивача могло да ослободи обавезе означавања производа као „ГМ“. Пред америчким потрошачима је трновит пут до остварења права на етикетирање ГМ лососа, који за сада изазива алергије и има нижи ниво „добрих“ масноћа – због којих се риба и конзумира. Ова риба има и повишен ниво хормона раста, што доводи до ризика од канцера, а научници сматрају да је одлука о „безбедној“ храни пребрзо донета, и не препоручују је за људску исхрану.

ПЕСТИЦИД ПО ГЛАВИ СТАНОВНИКА
Извештај са Првог националног сусрета физичара из градова окружених запрашеним пољима, одржаног на Факултету медицинских наука у Кордоби, недвосмислено указује на драматичне последице по становништво у градовима, изложено индиректној контаминацији пестицидима из окружења (ветар, киша). Буенос Аирес и остали већи градови – у којима живи око 12 милиона становника – налазе се у окружењу 22 милиона хектара запрашиваних поља. То значи да је 300 милиона литара отрова расуто изнад школа, паркова, извора воде, спортских игралишта… речју – загађен је комплетан животни простор. Евидентан пораст стерилитета и оштећења плода услед промене ДНК повезан је са загађењем, али и конзумацијом ГМ производа.
Иако је Индија дубоко забраздила у мутне воде бизниса са „Монсантом“, на састанку у Кордоби изнесен је случај индијске провинције Андра Прадеш, чија влада упозорава сељаке на опасност од напасања стоке на пољима са ГМ памуком. Утврђено је да стока – која се после сетве напаса на пољима – умире од тровања.
Луцерка се нашла међу првим генетски модификованим вишегодишњим биљкама убаченим у природно окружење. Уметање страног гена (запрашивањем) у једну такву племениту биљку, чак је и ватикански кардинал Петер Турксон окарактерисао као „покушај успостављања савременог ропства“.
На изненађење „Монсанта“, Нови Зеланд је 2005. године донео забрану увоза семена луцерке контаминираног „раундап“ геном, што је непријатно изненадило извознике из САД-а. Они су тек после провере семена пред извоз утврдили да је њихово семе контаминирано и да не може бити извезено. Испоставило се да у Америци практично није могуће узгајати неконтаминирану луцерку, што наноси велике штете фармерима – потенцијалним извозницима. Посебно је опасна „Монсантова“ стратегија заузимања велике површине земљишта – у централном делу области у којој се узгаја луцерка – што доводи до контаминације суседних поља.
Упркос чињеницама о штетности ГМ биљака, америчка влада троши милионе долара на промоцију технологије, спроводећи пропаганду уз помоћ високог званичника Стејт департмента Хосе Фернандеза. Овај пробиотехнолошки експерт користи сопствене „експертизе“ у функцији манипулације владама страних држава, намећући им стратегију „ГМО без алтернативе“!
Према извештају „Алтер нета“, Америчка амбасада у Еквадору уложила је 22.900 долара за одлазак четворице новинара на пробиотехнолошки сусрет „за испирање мозгова“, као и 64.000 долара у Бразилу и Мозамбику за одржавање пробиотехнолошког семинара у Мапуту.
Што се тиче „Србије без ГМО алтернативе“ – Викиликс је потврдио сумње српске јавности о постојању дила између домаћих политичара и ГМ картела. Управо је на делу предизборна фарса о регионализацији Србије – која би могла да буде Тројански коњ за безболно увођење ГМО-а – региончић по региончић – да се не примети.

ЕКОЛОШКИ ЗАХТЕВИ ПОКРЕТА „99 ОДСТО“
Из апстрактних захтева упућених банкарима – од стране Покрета „99 одсто“, почињу да се издвајају и конкретни, везани за горуће еколошке проблеме. Покрет против изградње „тар сендс“ нафтовода упутио је писмо Обами са потписом 250 професионалаца и еколошких група, подсетивши га на предизборна обећања. Потписивање уговора са канадским нафташима за сада је одложено.
Чувени активиста Бил Меккибен подсетио је у свом говору на механизме који омогућавају компанији за изградњу нафтовода да сама бира фирму за израду „елабората о утицају пројекта на околину“, из чега следи очекивани сертификат о потпуној „нешкодљивости“.
Покрету су се прикључили и мали фармери – произвођачи здраве хране. Они су организовали мрежу за достављање свеже, органски гајене хране демонстрантима из Зикоти парка, проширујући захтеве везане за угроженост „суверенитета хране“. Меккибен је обраћање „побуњеницима“ завршио речима: „Проблем је 20 блокова јужно, тамо живи Империја и ми морамо да нађемо начина како да их укротимо и натерамо да раде у корист планете или да их спречимо да било шта раде“.

[/restrictedarea]