01. новембар – Екстравагантно изненађење зоне евра

Самоубиство због страха од смрти? – пита се водећи немачки ТВ канал АРД поводом одлуке грчког премијера Папанедреуа која је све изненадила. Довести у питање сложени компромис о пружању помоћи Грчкој, усаглашен на самиту ЕУ, корак је који изазива свеошти шок. Вотум поверења влади уопште није осигуран. Превага од три гласа приликом озбиљних неслагања унутар владајуће коалиције лако се претвара у своју супротност. Референдуми о финансијским и економским проблемима грчким уставом су уоште забрањени. Или Папандреу то није знао? Шта он хоће да постигне?

Ако је премијер одлучио да искористи препоруке руског сатиричара Салтикова-Шчедрина да је власт дужна да држи свој народ у стању сталног избезумљења, он је свој циљ постигао. Анектирање јавног мњења, спроведено прошле недеље, показало је: 60% Грка одбацује пакет помоћи Брисела. И зашто је потребно обраћати се за одобрење нацији не пре, већ после доношења одлуке против које на самиту Папандеру није имао ништа против? Наш експерт, дописни члан РАН Руслан Гринберг премијерски потез не сматра чудним.

Мислим да је то политички исправан потез. Зато што ће Папандеру ојачати своје слабе унутрашње позиције. Народ нема куд, људи треба све то да одобре. То је само политички корак. Премијер овде ништа не губи.

Лидери зоне евра, као и банкари, тешко да ће искористити екстравагантан потез Папандеруа, како би узели назад обећану финансијску помоћ, наставља Руслан Гринберг. Без обзира на то што ће Атина не зна се колико дуго држати зону евра у неизвесности. Уз то економски ефекат од добротворног прилога не самтрају сви у Европи позитивним.

Смањење дуга је само враћање на полазну тачку, од које је започела криза, убеђен је директор немачког института за економска истраживања Ифо, професор Ханс-Вернер Зин. Политичари купују време? У ствари они га само губе, ову мисао Ханс-Вернер Зин изразио је у интервјуу за лист Велт-онлајн. Главни проблем Грчке је њена неконкурентност. Роба коју она производи је два пута скупља него што би требало да буде. Земља неспособна да враћа своје дугове не треба да остане у зони евра – таква је пресуда економисте.

Европски медији подсећају да је смањење пореског оптерећења Грчке везано за нове, још строже захтеве смањења буџетских трошкова. Мада становништво и тако сматра пртходне финансијске жртве несносним. Економија све дубље тоне у рецесију. Према тек објављеним подацима Европског завода за статистику, незапосленост у јулу је износила 17.6%, а у старосној групи од 15 до 24 године преко 40%. Крај депресије може да се очекује најраније 2013. године – убеђени су грчки економисти. Надати се да ће становништво одобрити ново затезање појасева значи немати везе са реалношћу.

3 коментара

  1. Avatar

    Ako su ta “humana” francuska i nemacka htele da pomognu Grckoj zasto onda ne dadose pomoc bez kamate i novac iz njihovih drzavnih kasa,a ne uzeli kredite kod privatnih banaka sa kojima su se isti S(N)arkozi i Merkelova “ugradili” u vrlo dobar,cak sta vise odlican,%%%%%!!!Vi mislite da su svi oni Grci koji demonstriraju po Atini ludi i glupi i da ne znaju u kom grmu lezi zec!!!???

  2. Avatar

    Od EU treba da uzmu sto vise, jer to nikada nece moci da vrate. Grci sada trose najveci deo para iz Nemacke i Francuske. He,he,he.. samo napred, uzmite im sto vise.

  3. Avatar

    Grcka je postala veliki duznik, kad je gurnuta u rat protiv
    Turske (posle I sv. rata). Slavni grcki lider Venizelos-plameni zagovornik klasicne (velike) Grcke, us “pomoc” prijatelja-Velike Britanije, usao je u rat, i izgubio ga (opet je bila dvostruka igra). Turska je “ocistila” Malu Aziju, Grcka izgubila cak deo
    teritorije Trakije (na racun ucvrscenja Turske) i dobila 3 miliona izbeglica-sirotinje bez zemlje. Za vodjenje rata, novac
    je pozajmila. Pored ovoga, teritorija Grcke, obuhvaila je i
    bezbroj ostrva. Za zastitu teritorije, Grcka je morala (i to
    jos traje) da drzi nesrazmerno veliku i skupu flotu (ali i
    kopnene i vazduhoplovne snage). Sve ovo, zahtevalo je preveliku i skupu, drzavnu upravu. Sa druge strane, privredu nikad nije
    razvila (a nije narocito ni mogla). Znatan deo kapitala
    odlio se, preko brodovlasnika, van zemlje (i danas). Naoko
    slavni turizam, ne donosi drzavi, koliko se veruje, a ulaskom
    u EZ, mnogo toga se jos vise odliva van Grcke. Sa 10 miliona stanovnika (od cega u Atini oko 4 miliona), clanstvom u NATO-u
    i EZ (nije besplatno), Grcka odavno “kotrlja sneznu grudvu (duga) niz padinu”.
    Medjutim, mi u Srbiji ne vidimo(sa 7 miliona stanovnika) da je
    primer Grcke, za nas opominjuci i zastrasujuci. Srbija se, vec
    duze vreme ( a posbno zadnji 10 godina) kotrlja niz strmiju padinu
    i sa vecom, pocetnom “grudvom”.
    S. Savic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *