ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ Игре с Божјом честицом и силом велике таштине I

Разговарала Биљана Ђоровић

Један од најпрестижнијих и медијски највише афирмисаних пројеката у ЦЕРН-у  налази се пред колапсом, што је истина која ће, како се тврди, до пролећа бити сакривена од светске јавности. Будући да је ово сензационална вест не само за научне кругове у свету, разговарали смо са Абрамовићем који је ову информацију први обелоданио

 

Велимир Абрамовић, оснивач приватне философске школе „Институт за науку о времену“, у оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на Универзитету „Ломоносов“ у Москви (и бави се природом времена у најразличитијим аспектима), крајем октобра месеца ове године одржаће предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална теорија релативности.
Повод за наш разговор је чињеница да је професор Велимир Абрамовић недавно изнео информацију да се пројекат у ЦЕРН-у (један од иначе најпрестижнијих и глобално медијски највише популарисаних научних пројеката – са астрономским буџетом) налази пред колапсом, што је истина која ће, како се тврди, до пролећа бити сакривена од светске јавности. Ово је без сумње сензационална вест не само за научне кругове у свету.

[restrictedarea]

Како смо недавно захваљујући вама сазнали, пројекат у ЦЕРН-у одустао је од потраге за Хигсовим бозоном и од суперсиметрије. Ова информација од великог значаја неће бити објављена до пролећа следеће године. Како ви видите смисао и значај пројекта у ЦЕРН-у, и разлоге његовог краха?
У ЦЕРН-у се паралелно раде три пројекта, потрага за Хигсовим бозоном, наводном градивном јединицом, наводне Тамне материје, непримерено названим Божја честица, затим се проверава Стандардни модел елементарне грађе опште материје, који је недавно дефинитивно нарушен мерењем надсветлосне брзине једне врсте неутрина. И најзад је у игри трећи пројекат, генератор муонске плазме, који треба да резултира великим сударачем муона, честица које су, како се верује, чисте енергетске лоптице, без икакве унутрашње структуре.
С обзиром на то да Научни комитет који управља ЦЕРН-ом броји преко 300 чланова, а уже тело које планира рад сударача протона преко 100 научника, сасвим је јасно да у том самоуправно организованом, веома сложеном, изузетно скупом и неефикасном систему управљања никакве праве науке не може бити. У ЦЕРН-у нема праве научне памети, замењена је софистицираном научном политиком. Не постоји колективни креативни чин, већ само индивидуални, јер само психа појединца може да ради као пријемник космолошких закона независан од општег образовања и универзитетских обичаја средине у којој живи геније осамостаљеног ума.

Кажете да у ЦЕРН-у ради систем произвођења сензационалних научних вести који служи ублажавању немоћи науке пред правим проблемима нуклеарне физике. Каква је аргументација на коју се позивате?
Да, управо тако. На пример, када су се недавно истопила језгра три реактора у Фукушими, одговор научника из ЦЕРН-а није био да хитно седну у авион, оду у Фукушиму, угасе  језгро и деконтаминирају реакторе, јер они појма немају како то да ураде. Уместо тога пустили су јапанске ватрогасце камиказе да гасе реактор шмрковима морске воде. Да би скренули пажњу јавности са своје потпуне немоћи да одговоре на реалне захтеве, научни политичари из ЦЕРН-а објавили су вест да су произвели антиводоник и да ће га ускоро моћи одржавати невероватних 15 минута, како би проучили разлоге зашто у Космосу антиматерије и материје нема подједнако, него је антиматерија тако ретка, иако је у почетку великог праска, којим је по ЦЕРН-у наводно створен космос,  и једне  и друге материје морало да буде у истим количинама. Ово је само један пример како се брани буџет од 20 милијарди евра, који далеко мање унапређује науку, него што су то, на пример, готово бесплатно учинили Галилеј и Њутн. Шта је радио Галилеј да би открио да слободни пад тела не зависи од масе – један од најважнијих закона физике? Он је пуштао лоптице низ дрвене канале и бацао камен у вис, што све заједно није коштало готово ништа. Њутн је на вашару купио стаклену призму којом су се играла деца. Исто као и деца, гледајући разне боје, кад се призма окреће према Сунцу, Њутн је открио законе геометријске оптике и урадио теорију боја. Али је тада у науци на делу био ум, а не фондови и вишак образовања, непотребно и нетачно, а компликовано симболичко знање. Физичари су лажно свештенство нашег доба које је изградило космолошку схоластику налик на средњовековну теологију. Али свему томе долази крај. Велики је број експеримената непокривених теоријом, а расте број невероватно угледних теорија које ничим не могу да се потврде. Погледајте само овогодишњу Нобелову награду за физику, додељену за откриће убрзаног ширења свемира које ће свет довести до потпуног хлађења, до смрти васионе. Та представа о ширењу космоса је потпуно нетачна: ако бих стао на београдски трг Славију и гледао како од мене одлазе сви аутомобили у свих седам улица, треба ли да тврдим да се шири Београд? Такође, ако се космос шири, да ли то такође значи да један метар простора постаје два метра? На ово друго, један пријатељ, окорели физичар, одговорио ми је да се шири и еталон мере, а не само простор, па све то не може да се утврди другачије него само у једначинама. Онда сам схватио како савремена физика користи математику за метафоричке описе, а не за физичку интерпретацију математичких операција и објеката, као што је то тражено у питагорејству, како би се успоставила фундаментална веза математике са реалним светом.

Које пројекте ЦЕРН обуставља? Од кога потиче информација о њиховом обустављању?
Укратко, ЦЕРН је одлучио да обустави пројекте Хигсовог бозона (Божја честица) и трагања за Суперсиметријом елементарних честица, и оставио само пројекат Муонске плазме (класична плазма настаје када електроне одвојимо од атомског језгра, али освајање технике муонске плазме треба да омогући креирање такозване „тешке масе“ директно из енергије).
Омасовљење фундаменталних истраживања које врши ЦЕРН у суштини уназађују науку. Моја унутрашња информација из ЦЕРН-а потиче од једног турског физичара који од почетка сумња у церновске теорије, иако је тамо запослен, и залаже се, још увек тајно, за промену парадигме у правцу проучавања Теслине Етарске технологије, у Теслином архиву поткрепљеној његовим многим експериментима који разрешавају главне проблеме науке и технологије нашег планетарног друштва, као што је, на пример, заустављање радиоактивног распада радијума и изотопа урана (детаљно описан Теслин експеримент) или распростирање електромагнетских таласа кроз природне средине бесконачном брзином (Не-Херцијански таласи), или производња гигантских модела електрона, протона и неутрона, односно читавих атома техником којом природа производи лоптасте муње после великих олуја.
Наивност свих наведених церновских истраживања очигледна је када се упореди са Теслиним резултатима описаним у његовом научном архиву који је још непроучен, а садржи око 60.000 научних докумената потпуно нове физике.

У оквиру руског Интердисциплинарног темпоролошког семинара, који обухвата заједнички рад 17 катедри на „Ломоносову“ и бави се природом времена у најразличитијим аспектима, предвиђено је да управо ових дана одржите предавање на тему „Објашњење математичке методе и побијање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању“, популарно назване Специјална теорија релативности. Ово је већ друго ваше предавање на „Ломоносову“. Прво је одржано 2003, такође у октобру, под насловом „Увод у онтологију времена“. То је уједно било и прво предавање на „Ломоносову“ одржано на српском језику, уз превод.
Написао сам следеће писмо шефу Катедре за екологију и стручњаку за математичко моделовање екосистема Александру Петровичу Левичу:
„Не замерите ми на овом личном обраћању, које служи као позив на предавање.
Прошло је 105 година од објављивања Ајнштајнове Електродинамике тела у кретању (Специјалне теорије релативитета), у немачком часопису ‘Annalen der Physic’. За све то време теорија се није нимало развила, нити је из ње проистекла технологија контроле времена у физичким и биолошким системима и процесима. Другим речима, никада није постојао, нити постоји било какав релативистички инжењеринг на основу Ајнштајновог схватања времена као чисте релације, односно на основу његове ‘Дефиниције симултаности’, као и на основу главног физичког закључка Специјалне теорије релативности о асинхроности покретних и непокретних физичких система (дилатација времена узрокована кретањем). Примера ради, у чувеном ‘Парадоксу близанаца’ Ајнштајн обећава физичку бесмртност човеку који ће у ракети путовати брзином светлости, тврдећи да такав путник неће старити, али да се неће ни подмлађивати, јер темпорални рачуни показују да путовање у прошлост није могуће“.

Ваши закључци довели су вас до тврдње да Специјална теорија релативности има особине интелектуално изведеног мађионичарског трика, еквилибристике, која када се разобручи губи своју моћ која се до тада доима као натприродна.
Али, пре него што сам се упустио у анализу заиста никоме јасног Ајнштајна, упитао сам се: Ко сам ја? Философ чији основни духовни интерес је дефинисање времена, онтолошки, математички и физички. Радим на томе преко две деценије и спремам се да резултате ускоро објавим у књизи „Основе науке о времену“. То је прави разлог зашто сам у Специјалној теорији релативности покушао да пронађем идеју за конструисање практичног инструмента којим се може утицати на време или бар за идеју за експерименте са физичким временом. У томе нисам успео, али сам успео у нечем другом: да ту теорију најзад схватим. Било је то и моје велико разочарање: реч је о кружном доказу заснованом на згодно изабраној Гаусовој модуларној аритметици.
Када сам најзад освестио о чему се ради, закључио сам: специјална теорија релативности има особине интелектуално изведеног мађионичарског трика. И као што знамо, сваки разоткривени трик нема у себи више ничега натприродног. Исто тако, ко заиста схвати теорију релативности, одмах ће увидети разлоге да се она обори. И зато, усуђујем се да кажем, да ће свако ко буде присуствовао мом предавању учинити част свом интелекту и суштински разумети Ајнштајнову, до сада свакоме нејасну релативност времена.
С дубоким поштовањем и пријатељски, али не на уштрб истине, насловио сам предавање: „Објашњење Ајнштајнове математичке методе и обарање физичких закључака Специјалне теорије релативности“. Зашто? Ајнштајн тврди погрешан концепт садашњости, по којем „свака тачка простора има своје време“, што је у сукобу и са искуством и са разумом: да је тако како каже Ајнштајн, границе просторних димензија биле би неистовремене, на пример крајеви неке дужине, па простор какав видимо, а тиме и читав свет, не би могли уопште да постоје.

Како је професорски тим Темпоролошког семинара на „Ломоносову“ одговорио на ваш предлог?
Укратко, професорски тим одговорио је да не види никакву грешку у мојим рачунима и да би учесници семинара волели да чују моје излагање уживо. Истакнуто је и да се ниједан велики универзитет у свету не бави посебно темом времена, осим „Ломоносова“, јер у западњачкој физици природа времена још увек није препозната као проблем који је неопходно разрешити.
Пример са Ајнштајновим сатовима који показују различита времена при разним брзинама је смешан, зато што је још Руђер Бошковић у 17. веку, али и многи други, Галилеј пре њега – расправљао о томе да једно те исто клатно (када је изведено из равнотежног положаја за исти угао) осцилује брже на обали мора, а спорије на врху планине, те да је сат у основи физички осцилатор…
Где је инжењеринг Специјалне теорије релативности? Теорија не служи баш ничему већ преко сто година.
У писму часопису „Pathfinder“ („Читач трагова“), 1937. године, Никола Тесла је објаснио своју позицију, као и теоријски извор релативистичке праксе по којем је он радио своје изузетно успешне експерименте:
„Да поменем једну од очевидних заблуда савремене псеудонауке. Теорију релативитета покренуо је још пре више од 200 година наш славни земљак Бошковић, велики филозоф, који је, иако притиснут бројним обавезама, успео да напише око хиљаду томова на безброј различитих тема. Он је радио на релативитету – укључујући чак и континуум временског простора – тако детаљно и без грешке да за друге није остало ништа већ само да додају неке којештарије. Релативисти нису никада поменули његово име, јер наравно – у мутноме се риба лови“.

У другом делу интервјуа – у наредном броју: „Глобализам и српски езотеријски дневник“

_____________

Из научне биографије

Абрамовић је докторирао на тему „Проблем непрекидности у природној философији Лајбница и Бошковића“. Као професор радио је на Катедри теорије филма на Универзитету уметности у Београду, као и Концепције времена, простора и материје у философији и природним наукама, у Центру за мултидисциплинарне студије, Универзитета у Београду. Од 2004. до 2007. године био је декан факултета  „Академија уметности“ у Београду; од 2003. године уредник је научног и философског часописа „Делфис“ из Москве; оснивач је и главни уредник научнофилософског часописа „Теслиана“, а од 2004. стални је члан руског Интердисциплинарног темпоролошког семинара на Државном универзитету „Ломоносову“ у Москви. Пре две године објавио је монографију о Николи Тесли „Светлост која се никада не гаси“, у издању „Православне речи“ из Новог Сада.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Svaka čast!
    Dr.Velja u Moskvi 1. nov. na Univerzitetu Lomonosov, a 18. oktobra bilo naučno o njegovom radu u Njemačkoj na blog Ekarta Frajba, kritičara kvaziumne terorije relativiteta i bivšeg direktora patentnog zavoda:

    http://www.chronos.msu.ru/seminar/eprogram.html

    http://ekkehard-friebe.de/blog/mathematical-methods-to-refute-einstein%E2%80%99s-electrodynamics/

  2. “Život je ritаm koji se morа spoznаti. Jа osjećаm tаj ritаm i uprаvljаm se po njemu i prepuštаm mu se. On je vrlo zаhvаlаn i dаo mi je znаnjа kojа imаm. Sve što živi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: čovjek i zvijezde, аmebа i Sunce, nаše srce i kruženje beskonаčnog brojа svetovа. Te veze su nerаskidive, аli one se mogu pripitomiti i umilostiviti tаko dа čovjek i sаm počne dа stvаrа nove i drugаčije odnose u svijetu, а dа stаre ne nаruši. Znаnje dolаzi iz vаsione; nаš vid je njegov nаjsаvršeniji prijemnik. Imаmo dvа okа: zemаljsko i duhovno. Trebа nаstojаti dа onа postаnu jedno oko. Univerzum je živ u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve misleće životinje. Kаmen je misаono i osjećаjno biće, kаo što su to biljke, zvijer i čovek. Zvijezdа kojа sijа trаži dа je gledаmo, i dа nismo oveć obuzeti sobom rаzumjeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disаnje, oči i uši čovek morа usklаditi sа disаnjem, očimа i ušimа univerzumа.”
    (Nikola Tesla)

  3. svaka cast profesoru to sa cernom im nece uspeti sopzirom da su vec imali kvarove nemoguce je da se igraju sa svetom koj nepoznajemo. sam je Nikola Tesla rekao (da iz prirode mozemo uzimati samo ono sto nam pripada i prilagoditi je coveku) nikako izvan te granice. veliki pozdrav profesoru velimiru abramovicu samo tako nastavite i prosirujte teslin naucni duh vrednosti. Konacno mora da se probudi teslina naucna svetlost po celoj srbiji nauka mora biti u prvom planu posebno nauka Nikole Tesle jos jednom veliki pozdrav za profesora sa kosova i metohije tacnije Strpca,brezovica CISTO DA SE ZNA DA I NA KOSMETU IMA TESLOLOGA.

  4. Tuzno je da se ovakvim prodavacima magle kakav je Abramovic posvecuje ovoliko prostora. Abramovic nije ni fizicar ni naucnik i njegovo misljenje o eksperimentu u CERN-u je u najboljem slucaju amatersko a po nadobudnosti koju pokazuje samo sarlatansko. Baviti se njime ili njegovim “misljenjem” je gubljenje vremena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *