Ултиматуми и Србија

Пише Милорад Вучелић

Србија не пристаје на уцене, ултиматуме и притиске. То је код Срба историјски препознатљива истина. Када ту истину наши данашњи политичари изговарају, она има ново значење и нове последице. То је сасвим у складу са креативношћу и иновативношћу којом је српска власт, а и политичари уопште, потпуно обузета.
Појашњења ради, ево конкретног примера. Мађари су одбили да даље подржавају владу Србије, а да о Србији и не говоримо, због тога што су незадовољни Законом о реституцији. По том, у Парламенту усвојеном закону, имовина се не може вратити припадницима фашистичких окупационих снага из Другог светског рата, па према томе ни оним Мађарима који су у њима били, као ни њиховим наследницима. Данашњи Мађари тражили су да то не важи за некадашње Мађаре, који су били окупатори. Власти у Србији нису уважили овај ултимативни амандман.
Мађари су се пожалили Будимпешти и матичној држави. Мађарска држава је запретила Србији ветом на статус кандидата за ЕУ. А вето на могући статус кандидата је право чудо. Није то ни притисак, ни ултиматум, ни уцена. Вето је то, мој брајко!

[restrictedarea] Србија одлучно иступа. Непоколебљиво. Неће она да пристане да мења донет Закон о повраћају имовине. То не! Српска скупштина ће прво да рехабилитује припаднике мађарских фашистичких окупационих снага, па ће онда, тако рехабилитованим, да им преда имовину коју траже. Нема шале код српских режимлија и парламентараца. У међувремену, док се ствари око рехабилитације не среде, Србија ће до 1. децембра на захтев СВМ-а издвојити нових осам милијарди динара ради одржања власти.
У свим досадашњим процесима денацификације важила је претпоставка кривице. Свако ко је припадао фашистичким војним формацијама морао је доказивати своју појединачну невиност. Србија ту наступа потпуно иновативно и креативно. Раскида са том антифашистичком прошлошћу. Нема колективне кривице за припадност фашистичким окупаторским војскама. Сви припадници фашистичких окупаторских јединица невини су, све док неко не докаже супротно. А шта би коме ови данашњи мрченици из власти доказали? Што се Мађарске тиче, она се већ у више наврата доказала, а посебно у случају покојног ратног злочинца Шандора Кепира, који је умро судском одлуком ослобођен. Да је мало причекао нова законодавна решења Србије, он је могао бити не само неосуђен, него и рехабилитован. А ако је још имао неку имовину у Србији, његове наследнике би стварно обрнула карта. Бачвани посебно, а и ми са њима, сада стварно имају разлога да хорски певају познати рефрен народне песме: „Дође време, све се преокрене“.
Да закључимо. Неће званична Србија да тек онако окупаторским војницима и њиховим потомцима врати имовину. Мора прво да их рехабилитује, да им да осам милијарди, па тек онда следи повраћај имовине. И то „Б92“ назива добром вешћу.
Нема за фашистичке окупаторе колективне кривице. Она је и званично применљива једино за Србе. Званична Србија ће се ускоро извинити свим окупаторима и фашистима зато што су се тадашњи Срби борили за слободу, и што су били на бољој и победничкој страни света.
Мађарски амбасадор Оскар Никовиц тражи да му влада Мирка Цветковића, и то писмено, поднесе шта хоће да мења у свом законодавству, па ако он буде задовољан, онда ће се умилостивити. Неће то нашим државним званичницима тешко пасти, јер они више од свега воле амбасаду и амбасадоре. Навикли су, додуше, на америчку, али није лоше када некога западне и мађарска амбасада. Амбасада је амбасада.
Упозорава, додуше, његова екселенција Никовиц да не зна како ће нам то све ићи са Немцима и фолксдојчерима, односно са оним  спорним, а  у прошлом броју „Печата“ помињаним пондерисањем и успостављањем правила – колико Срба вреди један Немац, кад нас Мађар кошта оволико (прочитати текст „Србију за Статус“, у овом броју „Печата“). Можда би најбоље било да нам се резултати тих потраживања фолксдојчера и Немачке, а на основу познатог односа 100 Срба за једног Немца, испоставе и саопште званично у Шумарицама, 21. октобра, на 70. годишњицу стрељања у Крагујевцу. Да знамо колико им чега дођемо. То би тек била величанствена вест! И не само за „Б92“ (прочитајте текст „Крвави октобар“, у овом броју „Печата“).
Колико вреди Гадафијева глава сазнаћемо тек онда када он буде „убијен или ухваћен (па убијен)“, како би рекла стара добра америчка државна секретарка Хилари Клинтон.
И други су, поред Срба, али на сасвим друкчији начин, окупирани пропорцијама. Установљено је да један израелски војник вреди 1.027 палестинских затвореника. Додуше, реч је о живом Израелцу и живим Палестинцима. Гилад Шалит је замењен за 1.027 палестинских затвореника. А некада, не тако давно, у Црној Гори се певало „Нема боја, нема рата, без Јасера Арафата“.
Због тога што су курдски побуњеници убили 26 турских војника, Турска војска је упала у Ирак. Турски председник Абдулах Гул обећао је „велику освету“. За сада се не зна колико је Курда побијено, и у којем ће односу и пропорцији бити Курди и Турци, али се незванично оцењује да предстоји шира војна интервенција у Ираку.
Због тога је шеф турске дипломатије Ахмет Давутоглу отказао заказану посету Србији. Мораћемо да причекамо да се ово са Курдима и Ираком оконча, па да Давутоглу стигне и заведе ред у исламској заједници у Србији, и на овом делу Балкана уопште (прочитати текст „Пуцањ у ногу“). Нема код Србије лабаво, што не уради Мађарска урадиће Турска, а да не говоримо о Немачкој; а ми смо ту да им се нађемо кад већ сами нити знамо, нити можемо, нити хоћемо. Али ово завођење реда и мира у односима Церића, Зукорлића и Зилкића, и ова консолидација, није уопште лоша. Бар за сада.
То је много боље од онога што се, рецимо, догодило пошто је Турска 1914. године ушла у рат на страни Немачке и када је „султан као вјерски поглавица свих муслимана у свијету, 14. новембра 1914. године, посебном фетвом позвао 300 милиона муслимана на свети рат (‘џихад’) против савезничких држава… Косовом, Македонијом, па и Босном су кружили посебни прогласи муслиманима против Србије“ (Милорад Екмечић).
И тако званичној и медијски ултраконтролисаној Србији окруженој таквим доброчинитељима, миротворцима и пријатељима из Европске уније и шире, не оста ништа друго него да се устреме на патријарха српског Иринеја, и да га уочи као „опозиционог вођу“ и „главног противника евроинтеграција“. А све то због Косова и незахвалности према доброчинствима наших евроатлантских пријатеља. Рече патријарх Иринеј:
„Ако треба да жртвујемо КиМ да би ушли у Европу, да им се онда захвалимо на њиховој доброти и љубави. Нека нас оставе саме, нека нам не чине оно што су нам недавно учинили, а да наше Косово остане са нама… Не смемо и не можемо се одрећи наше Свете земље“.
С обзиром на то да већина Срба, чак и по режимским анкетама, исто то мисли, могло би се са сигурношћу рећи да је то што је речено, речено „из главе цијела народа“.
Срби са Косова доказују да не пристају на ултиматуме (прочитај текст „Шест пркосних тачака“, у овом броју „Печата“) и то онда када се званични и политички Београд плаши и најмањег шушња, а на саму реч вето умире од страха.

[/restrictedarea]

12 коментара

  1. Љубомор

    Srbijo na šta si spala? Zar da ti večiti pretedenti na teritoriju i okupatori; austrijanci i mađari kroje sudbinu?
    Uzdajmo se da će na vlast doći pravi pošteni, rodoljubi Srbi i još više dolazak ruskog i kineskog kapitala. Zapadni gangsteri i lopovi mogu uzimati i razarati imovinu nejakih Srba, ali ded da da se drznu razarati i otimati ovde uloženi kapital Rusa i Kineza.
    Tek kakva ravnoteža bi bila, kad već fašistički NATO ima ovde baze da se stvore ovde i ruske baze. Srbi bi mogli mirno da spavaju i da ekonomski ožive.

  2. Naravno da nas Srbe zanimaju samo ultimatumi koji se nama postavljaju,ali smo svedoci da je i svima ostalima postavljeno samo dva ultimatuma,1.je,da se pokoris evro-americkim fasistima i zivis pod totalnom okupacijom,duhovnom,ekonomskom i svakakvom ,i 2.je,da se boris i ponosno pogines!I jedni i drugi su po njihovom misljenju u pravu i suvisno je da jedni drugima namecu ko je u pravu,a ko ne!!Jer oni koji zele da zive pod okupacijom ne mogu da shvate sta je ponos i iznad svega sloboda ljudskog roda!Tako i oni koji zele da se bore,i da poginu,uzalud pricaju ovim prvima sta je to ponos i sloboda!!

  3. Ja znam koliki smo .Ali kako vreme odmiče postaje sve jasnije da smo MI SO SVETA.Prosto nije normalno da SVET nema drugog posla nego da i dalje SATIRE SRBIJU.Prosto nije normalno da ceo zapad MILIJARDA ljudi ima problem sa 5 6 miliona.U ČEMU JE NJIHOV PROBLEM.Ja znam. Ali bi i ljudi na zapadu morali da svate da su u PROBLEMu.

  4. Hvala im za taj njihov veto! Vise volim da smo suvrena drzava pa makar i siromasna!!!

  5. Ни у најсуровије време није довољно само преживети, мада се и то доводи у питање гледајући степене загађења којима смо изложени. Сваки живот појединачно јесте вредност. Само што је губљење идентитета, поништавање националног памћења и достојанства, прелазак у безобличну масу послушника, одбацивање властите традиције и културе зарад прихватања наметнутих квазивредности равно смрти.
    https://sites.google.com/site/djordjebojanicistorija/

  6. MA ZNAJUCI KAKVU USRANU VLAST IMAMO SIGURAN SAM DA CE ONI IZMENITI ZAKON U KORIST NASLEDNIKA ONIH MADJARA KOJI SU BILI PRIPADNICI OKUPACIONIH SNAGA. PA NISU NI SVI NEMCI,TALIJANI,BUGARI I DRUGI DOBROVOLJNO STUPILI U DOTICNE OKUPATORSKE ARMIJE NITI SU SVI BILI FASITI ILI RATNI ZLOCINCI,TJ NISU SE DIREKTNO,NEPOSREDNO OGRESILI O SRPSKI NAROD,PA ZASTO ONDA PRAVITI IZUZETAK ZA MADJARE.VOLEO BI DA NISAM U PRAVU.

  7. Честитам на почетку пребацивања сајта на ћирилицу! То је изузетно добра вест и значајна промена! Печат не може да буде то што јесте на латиници,а да не буде лицемеран и некултуран.
    Могуће је да нису сви свесни значаја овог, али није реч само о језичком и културном аспекту, већ и о цивилизацијском, државном и државотворном, националном, правном …
    Љ.В.Јовановић

  8. IZDAJNIK SRPSKOG NARODA KOJI SE UDRUŽUJE S ČEDOM PRAŠKOM IZJAVLJUJE KAZNA

    Vuk Drašković: Gubitak teritorije je kazna za izgubljeni rat
    Autor/izvor: SEEbiz / Beta
    Datum objave: 24.10.2011. – 18:53:56
    BEOGRAD – Predsjednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je danas da u svijetu važi princip po kojem je gubitak teritorije kazna za izgubljen rat i da je Srbija kažnjena gubitkom Kosova poslije izgubljenog rata protiv NATO-a.
    Drašković je na skupu u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava naveo primjere Mađarske, čija je teritorija prepolovljena poslije Prvog svjetskog rata, kao i Njemačke i Japana koji su izgubili teritorije poslije Drugog svjetskog rata, te istakao da sve granice uspostavljene u korist pobjednika važe i danas.

    “Iz gubitka rata izvire presuda na koju pobeđeni nema pravo žalbe. Srbija je 1999. godine vodila rat protiv NATO-a, proglašena je krivom za taj rat i izgubila je taj rat. Stigla je presuda u vidu Kumanovskog sporazuma, neumoljivog akta o kapitulaciji po kojem je Srbija pristala da se kao poražena povuče sa teritorije celog Kosova”, rekao je Drašković.

    Dodao je da je kapitulaciju Srbije sa sedam pečata ovjerio i Savjet bezbjednosti UN.

    “Nikome na pamet nije palo da se žali na te presude, nijedna poražena zemlja nije tražila da se pitanje granica ponovo razmatra na međunarodnim konferencijama. Jedino smo mi 2006. godine doneli Ustav u kojem smo rekli da za nas ne važi ono što važi za ceo svet, da smo mi posebni i da hodamo po plafonu”, rekao je Drašković.

    Drašković se zauzeo za prihvatanje Ahtisarijevog plana uz pregovore kojima bi se poboljšale neke tačke i dobio “Ahtisari plus” za sjever Kosova i garancije EU za njegovo sprovođenje.

    “Ako bi to sutra predložili, 9. decembra Srbija bi dobila i status kandidata za EU i datum pregovora. Ako se nastavi ovako, izgubićemo kandidaturu i neka niko ne govori da ćemo je dobiti ako se ovako nastavi”, rekao je Drašković.

    Dodao je da “pobunjenike” na sjeveru Kosova baš briga za Srbe južno od Ibra, a da “patriote i mileševski crni anđeli” dobro znaju da su cijela srpska kulturna i duhovna baština južno od Ibra, dok su “balvani jedina duhovno-istorijska vrijednost” sjeverno od Ibra.

  9. Обавештавам све писце коментара да ако нису у могућности да напишу свој коментар ћирилицом, могу да га преслове у неколико секунди (или два-три клика мишем) на неком од пресловљивача на интернету (ево једног: http://srpskacirilica.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=49&Itemid=54
    Ево поступка: напишете текст, копирате га у поље пресловљивача, притиснете “преслови”, и онда копирањем пресловљени текст пренесете где желите. Веома је једноставно.
    Крајње је време да се уозбиљимо као нација у сваком погледу, па и у погледу језика. То значи да српски треба доследно и свуда да пишемо ћирилицом.
    Драго ми је да су то увидели и на овом сајту. У ствари, мислим да то све време знају (пошто се папирно издање штампа на ћирилици), само је направљена грешка у почетку, при постављању сајта.
    Пробајте, колико је лако, толико је много лепште и слађе објављивати своје текстове на српском језику!

  10. Zasto nemogu da se pretplatim na list. Zivim u Canadi i nekoliko puta sam pokusao da platim pretplatu vizom ali nije proslo. Jel ta opcija placanjem vizom radi ili ne?
    Svako dobro,
    Lis vam je za svaku pohvalu

    • Поштовани, плаћање платним картицама до сада је било у тест фази, управо овог тренутка смо обавештени да ће систем бити оперативан у најскорије време. Хвала на поверењу и срдачан поздрав!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *