Почетна / Друштво / Све о јавном дугу Србије

Све о јавном дугу Србије

Пише Угљеша Мрдић

Данас је укупан јавни дуг Србије преко 14 милијарди евра. Задужење у протекле три године од када је формирана Влада Мирка Цветковића увећало се за 5,7 милијарди евра, а 2008. године износило је 8,7 милијарди евра

Влада Републике Србије сноси највећу кривицу за увећавање јавног дуга у Србији. Влада Србије узима новац, а проблеме оставља некој следећој влади. Власт је грађане задужила због предизборне кампање, док су ребалансом буџета средства за капиталне инвестиције, које треба да носе развој Србије, смањена за више од осам милијарди динара.
За субординиране пословне кредите банкама је ребалансом одређено 150 милиона евра, што буџетом првобитно није било планирано. Већина тог новца биће пребачена „Српској банци“, одакле ће се највероватније неконтролисано трошити у предизборној кампањи владајуће коалиције.
Сада је јасно да ће серија хапшења бити део предизборне кампање владајуће коалиције, која има само један циљ – да се што дуже задржи на власти.

[restrictedarea]

РАДЕ ПРОТИВ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ
Српска напредна странка поново је критиковала задуживање Србије на иностраном финансијском тржишту, јер за тим, како тврде, у овом тренутку нема потребе, а власт ће новац искористи за предизборну кампању.
Овим поводом заменик председника СНС-а Александар Вучић каже за „Печат“ да је бестидна чињеница да власт и њен председник не мисле да поднесу оставку, а морали би, јер је задужење 5,7 милијарди евра у последње три године, а истовремено 2008. године укупан јавни дуг је био 8,7 милијарди евра.
„Данас је укупан јавни дуг 14 милијарди евра и то показује колико имамо неспособну Владу. Ова Влада је способна само да троши новац наше деце, новац будућности, а да ништа не уради. Чини ми се да то показује колики неморал влада у Влади Србије, а њима не пада на памет да поднесу оставку, чекају последњи дан не би ли дан дуже остали на власти и сачували своје фотеље, а јасно им је да је то немогуће. Онда ми се чини да раде намерно против своје земље и да то нема више никакве случајности, никакве грешке. То што мисле да постоји неко светско чудо које ће да их спасе – не постоји“, рекао је Вучић.

НОВА ЗАДУЖИВАЊА
Нема потребе за попуњавањем буџетског дефицита да би се емитовањем дугорочних обвезница, по каматној стопи од 7,24 одсто, задужили за милијарду долара. Због задуживања Србија више неће добијати повољне кредите. Само у првом кварталу 2012. године, због задуживања, односно стизања кредита и обвезница на наплату, биће потребно милијарду евра за финансирање дефицита.
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine iznosio je 14,75 milijardi evra, što je 44,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je prošle nedelje Ministarstvo finansija. U septembru je zaduženje države uvećano za oko milijardu evra u odnosu na kraj avgusta, najvećim delom po osnovu prodaje evroobveznica u vrednosti milijardu dolara.
Zakonom o budžetskom sistemu javni dug je organičen na 45 odsto BDP-a.
Unutrašnji javni dug na kraju septembra iznosio je 5,65 milijardi, spoljni 6,98 milijardi, dok su inidrektne obaveze države 2,12 milijardi dinara.
Na kraju 2010. godine javni dug Srbije iznosio je 12,16 milijardi evra i imao je udeo od 42,9 odsto u BDP-u.
Према подацима „Печата“, јавни дуг Србије на крају августа 2011. године био је око 13,79 милијарди евра, што је 41,7 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Законом о буџетском систему јавни дуг Србије ограничен је на 45 одсто БДП-а.
Укупне директне обавезе Србије на крају августа износиле су око 11,67 милијарди евра, при чему је унутрашњи дуг био око 5,57 милијарди евра, а спољни дуг 6,11 милијарди евра. Укупне индиректне обавезе на крају августа биле су 2,13 милијарди евра.
На крају јула, јавни дуг Србије био је око 13,56 милијарди евра, што значи да је током претходног месеца повећан за око 238 милиона евра.
Јавни дуг је на крају прошле године достигао 12,16 милијарди евра, тј. 42,9 одсто БДП-а.
На крају 2009. године јавни дуг био је 9,85 милијарди евра, односно 34,8 одсто БДП-а, што значи да је током прошле године повећан за око 2,3 милијарде евра.
На крају 2008. године јавни дуг Србије износио је 8,78 милијарди евра или 29,2 одсто БДП-а.
При том је скандалозно ново задуживање Србије са милијарду долара, односно емитовање еврообвезница на међународном финансијском тржишту.
Србија је држава која је задужена већ близу 80 одсто БДП-а и стога не сме више да се задужује уколико не жели сценарио који има Грчка или нека друга земља.
Влада Србије очигледно нема никакву политику, нити стратегију што се види и на примеру задуживања, али и на одговорности за превисоке цене енергије и енергената, пре свега нафте и њених деривата који су пре неки дан поново поскупели. Рафинерије нису модернизоване, гориво је најскупље у региону, а квалитет најлошији, и то треба мењати.
Председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио је да ће најновије задуживање државе, издавањем еврообвезница на међународном тржишту, повећати јавни дуг на 43,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) и приближити се горњој граници од 45 одсто БДП-а.
„Тих милијарду долара од еврообвезница ће бити употребљено за покривање дефицита буџета у овој години и делом у следећој години“, рекао је Петровић, и додао да ће дефицит буџета у 2012. години бити снижен у односу на ову годину и усклађен са фискалним правилима.
Истичући да је веома важно да одрживост јавног дуга прати одрживи раст, Петровић је објаснио да ће, уколико се то не усклади, јавни дуг премашити границу од 45 одсто БДП-а, што је граница да се нека земља окарактерише као високо задужена.
Према његовим речима, инфлација није главни проблем привреде већ привредни развој и могућност да се он повећа.
Да би се дефицит буџета смањио на испод један одсто БДП-а или чак довео на нулу биће потребно четири до пет година, уз поштовање фискалних правила, а неопходна је и пореска реформа, нагласио је Петровић и додао да је то услов да би инвеститори поверовали да Србија има стабилну фискалну политику.
Италија и Француска већ најављују да ће уградити фискална правила у законске оквире, да би уверили потенцијалне инвеститоре да ће дефицити њихових буџета бити на нули.

СМАЊЕН ДУГ ПРИВАТНОГ СЕКТОРА
Поводом јавног дуга огласило се и Министарство финансија, које је презентовало податке закључно са јулом месецом.
„Укупан јавни дуг је на крају јула био 41,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), док је на крају прошле године износио 42,9 одсто БДП-а“, наводи се у саопштењу овог Министарства.
Током прошлог месеца укупан јавни дуг Србије повећан је за 273 милиона евра, а у односу на БДП јавни дуг је у јулу био за 0,7 процентних поена већи него у претходном месецу, када је био 40,6 одсто БДП-а.
Укупне директне обавезе Србије на крају јула биле су 11,69 милијарди евра, од чега 5,57 милијарди унутрашње обавезе, а спољни дуг 6,12 милијарди.
Укупан спољни дуг Србије, који укључује директне и индиректне обавезе, на крају јуна је износио 7,65 милијарди евра, док је на крају 2010. године био 7,24 милијарде.
Спољни дуг Србије на крају јуна 2011. године је 22,7 милијарди евра, што је за 62,5 милиона евра више него на крају марта, објавила је „Народна банка Србије“.
Спољни дуг јавног сектора је повећан за 277,1 милион евра, док је дуг приватног сектора смањен за 214,6 милиона евра.
По основу курсних разлика, пре свега јачања евра у односу на долар и специјалних права вучења у другом тромесечју, спољни дуг је смањен за 13,6 милиона евра, што је утицало на мањи номинални раст дуга.
У валутној структури спољног дуга евро има највеће учешће од 77,3 одсто, учешће долара износи 9,4 одсто, специјалних права вучења 8,5 одсто, швајцарског франка 4,1 одсто, а осталих валута 0,7 одсто.
Структура укупног спољног дуга по рочности је побољшана у правцу смањења учешћа краткорочног дуга, са 4,9 одсто на крају марта, на 4,3 одсто на крају јуна по основу смањења краткорочног дуга банака.
Учешће спољног дуга у процењеном бруто домаћем производу (БДП) на крају другог тромесечја је износило 74,8 одсто, што је испод нивоа високе задужености који износи 80 одсто.
Овај индикатор екстерне солвентности је у односу на крај претходног тромесечја побољшан за 2,2 процентна поена, због пораста процењеног БДП-а, насталог углавном по основу јачања динара. Учешће спољног дуга приватног сектора у процењеном БДП-у је на крају јуна износило 44,8 одсто.
Однос спољног дуга на крају другог тромесечја и годишњег извоза робе и услуга, увећаног за иностране дознаке, повећан је за 2,4 процентна поена и износи 167,4 одсто, што је у границама одрживости, до 220 одсто.
Спољни дуг јавног сектора на крају јуна је износио 9,1 милијарду евра, а његово учешће у укупном спољном дугу 40,2 одсто.
Спољни дуг државе и НБС износио је 8,4 милијарде евра, а државно гарантовани спољни дуг 700 милиона евра.

ПОВЕЋАЊЕ УНУТРАШЊЕГ ДУГА
Укупно задужење јавног сектора током другог тромесечја износило је 328,5 милиона евра (коришћено је 407,2 милиона евра, а отплаћено по основу главнице 78,7 милиона евра).
Спољни дуг приватног сектора на крају јуна 2011. године је износио 13,6 милијарди евра, од чега је 4,3 милијарде евра дуг банака, а 9,3 милијарде евра дуг предузећа.
Укупан дуг банака смањен је за 1,7 одсто, превасходно по основу смањења краткорочног дуга, док је дуг предузећа смањен за 1,5 одсто. Учешће спољног дуга приватног сектора у укупном спољном дугу износило је 59,8 одсто.
На крају јуна 2011. године јавни дуг Србије је износио 13,3 милијарде евра или 43,7 одсто процењеног БДП-а. Од почетка године стање јавног дуга је повећано за 1,1 милијарду евра или за 1,8 процентних поена БДП-а.
Готово целокупно повећање јавног дуга односи се на повећање унутрашњег јавног дуга, док је спољни јавни дуг повећан за свега 74,1 милион евра. Повећање стања јавног дуга је највећим делом последица задуживања државе путем издавања дугорочних динарских обвезница.
Да подсетимо на чињеницу да Србија у региону има најнижу просечну плату и за то је директно одговорна Влада Републике Србије, односно ДС, СПС и Г17 Плус. У Словенији је просечна плата 986 евра по глави становника, у Хрватској 720, Црној Гори 475 евра, Босни и Херцеговини 409 и у Србији 383 евра.
То више него довољно говори о томе ко данас управља Србијом и какви су њихови резултати. Када би се говорило о њиховим успесима на телевизији, онда је то чудо, али када се реално сагледају резултати – потпуно је јасно да резултата нема.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. TO su Srpske ekonomske Ubice.Rasprodali Srpske Firme…Lovu sjebali.Onda uzimaj Nametnute Kredite…I toni dublje i dublje…Socijalni mir pokrivati TUDJIM PARAMA.OLOSU Belosvetski…Stavite prs na celo i zapitajte se GDE cete posle IZBORA…VI ili Ste LUDI-ILI HRABRI…NEZNAM.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *