Почетна / Свет / СССР је друго име Русије

СССР је друго име Русије

Пише Богдан Ђуровић

Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана прикључила се Киргизија, а ако то учини и Украјина, границе будуће Евроазијске уније прићи ће на само 300 километара од Србије

Први пут после јавног представљања идеје Евроазијске уније (ЕАУ), почетком октобра, Владимир Путин је недавно открио више детаља пројекта. У интервјуу датом истовремено за три водеће руске телевизије, руски премијер објаснио је девет година стару идеју и директно одговорио утицајним политичарима са Запада, који у последње време отворено кидишу на њега. Претње револуцијом, „либијским сценаријом“, ликвидацијом, само је део арсенала који Запад примењује – како би спречио Путина да врати некадашњу државну и политичку моћ Русије. Све то, ипак, није довољно да заустави обнављање суперсиле. Јер, Царинском савезу Русије, Белорусије и Казахстана, прошле недеље прикључила се и држава у којој још увек постоји велика америчка војна база – Киргизија.

[restrictedarea]

ИМПЕРИЈАЛНЕ АМБИЦИЈЕ
Један од Американаца који су, изгледа, већ изгубили живце у надигравању са Путином, јесте политички ветеран Џон Мекејн, председнички кандидат републиканаца на прошлим изборима 2008. године. Најстарији амерички сенатор Мекејн (75), коментаришући за Би-би-си „тријумф демократије“ у Либији и брутално убиство Моамера ел Гадафија, у слављеничком заносу директно је упоредио Русију и Либију, запретивши Путину „арапским пролећем“, као и лидерима Сирије и Кине. „Мислим да ће диктатори у целом свету, не само Башар Асад, већ можда и господин Путин, можда и неко од Кинеза, постати мало нервознији, јер је очигледно да су се људи у Либији подигли на устанак. Ми смо им помагали. Можда без ваздушне подршке Француске, Британије и НАТО-а они не би успели, али мислим да сада други имају разлога за нервозу. То пролеће није само арапско“, упозорио је Мекејн, који је пре месец дана, приликом посете Триполију такође припретио: „Сигурни смо да народ Либије инспирише људе у Техерану, Дамаску, па чак и у Москви“!
Руси су на неколико нивоа одговорили најновијој провокацији Мекејна, он је 2008. године отворено инспирисао грузијског председника Михаила Сакашвилија да започне агресију против Јужне Осетије и Русије. И последњих година у Вашингтону радо прима и саветује лидере антипутинске опозиције, на челу са амбициозним Борисом Њемцовом, бившим потпредседником Владе из Јељцинове епохе. Најпре је Путинов прес секретар Дмитриј Песков оценио да „здравог разума у Мекејновим изјавама има све мање и мање“, додавши да је „сенатор, вероватно, сувише уморан“.
Још је оштрији био шеф дипломатије Сергеј Лавров, у интервјуу за „Глас Русије“, „Радио Русију“ и „Ехо Москве“ осврнуо се на изјаве Мекејна, који прети Русији и Кини. „Није нам први пут да од господина Мекејна чујемо сличне егзотичне изјаве. Не мислим да их треба озбиљно коментарисати. Он је човек познат, има своју предисторију, фобије, своје бубашвабе ако баш желите. Не мислим да он одређује, нити ће икада одређивати став САД-а“, навео је Лавров.
У сличном тону претње са Запада коментарисао је и Путин, у интервјуу за три водеће телевизије. „Овим критичарима, а то су очигледно недобронамерни критичари, могу да кажем: знате шта, гледајте своја посла – борите се са нарастајућом инфлацијом, са растућим државним дугом, са гојазношћу… И на крају крајева – почните да радите.“ А онима који се брину да он обнавља Империју, Путин је поручио да је ЕУ интеграција достигла много виши ниво „него што је Совјетски Савез и сањао“. „Количина извршних одлука Европског парламента већа је од броја извршних одлука које је доносио Врховни Совјет СССР-а за савезне републике. И тамо је то нормално, нико не говори о империјалним амбицијама. А у Америци? У Северној Америци на делу су интеграциони процеси између САД-а, Канаде и Мексика, исто се дешава и у Латинској Америци и у Африци. Они тамо могу све и код њих је све у реду, а код нас су то империјалне амбиције“, у свом стилу је коментарисао Путин.

ПОВРАТАК ЧЕЧЕНИЈЕ
Руски лидер је објаснио да су почетком деведесетих људи изгубили осећање за самоодржање и да су заједно са старим политичким и економским поретком одбацили и срушили саму државу, што је узроковало потпуни крах и грађанске ратове. „Преживели смо, суштински, распад државе: Совјетски Савез се распао. А шта је Совјетски Савез? То и јесте Русија, само се другачије звала“, појаснио је Путин.
Ове речи треба схватити врло дословно. Путин је, као и три четвртине грађана бивше државе, распад СССР-а доживео као рушење саме Русије. То је и чињенично тачно, јер се Совјетски Савез практично простирао у границама некадашње Руске империје, јединог царства које је највећи део територије стекло мирним ширењем и асимилацијом становништва северне и источне Азије. Сада Путин намерава да део некадашње државе, такође мирним путем, реинтегрише на бази заједничких интереса, што и на Западу виде као неминовност. Уз једну битну разлику: са политичарима попут Јељцина, Њемцова, Каспарова – таква интеграција не би се никад догодила, они су били спремни и на даље комадање Русије само да би сачували власт.
Најбољи је пример Чеченије, коју је Јељцин Хасавјуртовским споразумом из 1996. године предао у руке сепаратистима и западним покровитељима, уз образложење да Москва не може да задржи територију 90 одсто насељену људима који не желе да живе у саставу Русије. А управо је Борис Њемцов, тадашњи губернатор Њижегородске области, био иницијатор признавања независне Чеченије – почетком 1996, он је организовао прикупљање потписа за повлачење руске војске из побуњене републике и потписе је 29. јануара исте године свечано предао Јељцину у Кремљу.
Путин је доказао да одлучан државник може да очува Чеченију у саставу Русије. И да је уз финансијска улагања и извесан степен аутономије могуће да 90 одсто Чечена нормално учествује у друштвеном животу Русије, да гласа на изборима, да раде у полицији и војсци… Сличну формулу, предлажући концепт ЕАУ, Путин сада нуди и бившим републикама СССР-а. У свом интервјуу први пут је објаснио да је идеја Евроазијске уније настала још 2002, и да ју је први изнео председник Казахстана Нурсултан Назарбајев. „Дошао је код мене у резиденцију Ново Огарјово и рекао: слушај, размишљао сам, хајде да урадимо тако, тако и тако… А потом смо седели код мене у кући нас четворица и разговарали на ту тему. Ја, Назарбајев, Лукашенко и тадашњи председник Украјине Кучма. Предложио сам да сачекамо Назарбајева да дође, сачекали смо га и учетворо разговарали“, испричао је Путин.

УКРАЈИНА НА РАСКРШЋУ
Овај цитат је свакако кључан. Из њега се види да је идеја ЕАУ годинама сазревала и да су са њом били упознати председници Украјине и Белорусије. Нису случајно Лукашенко и Назарбајев ових дана здушно подржали Путинов предлог формирања ЕАУ, пошто су и сами део плана о којем су ћутали пуних девет година. Такође, из овога се види и веома висок степен поверења тројице лидера који су пре годину дана основали Царински савез, као нуклеус будуће ЕАУ. Идеју је подржао и Леонид Кучма, председник 45-милионске Украјине, најважније карике у ланцу. Сада је много јасније зашто је Кучма свргнут америчком „наранџастом револуцијом“ само две године касније, када га је заменио русофобни Виктор Јушченко.
Уколико би се Украјина прикључила Савезу, некадашња Руска империја била би обновљена у новом облику. Да је то могуће, види се из недавног отказивања посете Бриселу проруског председника Виктора Јануковича. Брисел је, наиме, незадовољан „политичким процесом“ над главном опозиционарком Јулијом Тимошенком, некадашњим лидером „наранџасте револуције“, која је осуђена на седам година робије због махинација са руским гасом. ЕУ ултимативно захтева да Јанукович ослободи Тимошенко из затвора, јер ће у супротном блокирати „европски пут“ Украјине. А Јанукович одговара да је независност украјинског правосуђа светиња, важнија чак и од евроинтеграција! И да ће, ако Украјину не желе у Европи – он „полетети даље“! Изјаву да ће „полетети даље“, многи на Западу су већ протумачили као најаву пуног заокрета ка Москви.
Дакле, Јанукович не пристаје на уцене Брисела, иако од њега не тражи одрицање од дела територије, већ „само“ да промени одлуку суда. Он поручује да ако је то цена приближавања ЕУ, онда није спреман да је плати, упркос томе што тиме поништава већ спреман ССП за Украјину, који је требало да буде потписан до краја године. Сада остаје главна дилема: хоће ли Украјина ући у Царински савез са Русијом и отворити пут ка интеграцији у ЕАУ? У том случају, границе ЕАУ би пришле на само 300 километара ваздушном линијом од Србије. Што је мање него, рецимо, растојање између Београда и Загреба.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Veliku Ruski narod oslobodio se tog imena.On korača duplim koracima koje je izgubio pod tim imenom.Izbacio je iz svog toplog
    gnezda sina Putina.Prete raznoraznim trikovima kao da imaju zamlatu na čelu velikog naroda,ipekao je polički zanat malo bolje
    nego ovi koji mu prete.Moramo priznati da on i njegova politika
    nisu ono što nova imperija u liku nato vojne mašine želi da vidi
    Rusiji.Mnogi su sršili svoje zube pa će ova povampirema krvo žedna imperija.Nama Srbima pružena je ruka koju moramo prihvatiti.




    0



    0
  2. Драго ми је да чујем ову вест. Суседи који деле историју и културу, а увелико и веру, свакако треба да сарађују што је више могуће, а не да верују далеким опсенарима и да дозволе да их други завађају и деле.




    0



    0
  3. EAU je sansa i da Srbiji krene. Veliko je to trziste za nasu privredu, da je ponovo obnovimo, podignemo i razvijemo. treba je iskoristiti.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *