Марш либералног фашизма

Пише Дејан  Лукић

Хомосексуални интервенционизам постао је у паралели са војним интервенционизмом (Либија), једна од стратешких авенија и Камероновог  конзервативизма стиснутог између „либералног фашизма“ и „фашизма људских права“ који све агресивније форсира  Брисел

Британска владајућа елита прошле седмице је спектакуларно капитулирала пред оним што један лондонски коментатор назива „либералним фашизмом“. На годишњој конференцији владајућих конзервативаца, премијер Дејвид Камерон, изрекао је са конференцијског подијума и ове  речи:
„Одлучили смо да озаконимо хомосексуални брак. И свакоме ко има резерве према овоме, мој одговор је: конзервативци морају да верују у везе које нас све држе на окупу. Наше друштво је јаче када се обећамо једни другима, кад једни друге подржавамо. Ја, дакле, не подржавам хомосексуални брак упркос томе што сам конзервативац, него га подржавам управо зато што сам конзервативац“.
Док је  Камерон изговарао ову бласфемију конзервативне догме, један број делегата је напустио салу у знак отвореног протеста. Већина чланства у конзервативној партији била је што затечена, што у потпуном шоку. Камерон је, истина, од како је прошле године дошао на власт, почео сам себе да  означава као „прагматичног конзервативца“, али ово сада у Манчестеру  је отишло даље него што обичан конзервативни стомак може да свари. И свакако даље од „прагматичног конзервативизма“, ма шта да то значи.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну