Марш либералног фашизма

Пише Дејан  Лукић

Хомосексуални интервенционизам постао је у паралели са војним интервенционизмом (Либија), једна од стратешких авенија и Камероновог  конзервативизма стиснутог између „либералног фашизма“ и „фашизма људских права“ који све агресивније форсира  Брисел

Британска владајућа елита прошле седмице је спектакуларно капитулирала пред оним што један лондонски коментатор назива „либералним фашизмом“. На годишњој конференцији владајућих конзервативаца, премијер Дејвид Камерон, изрекао је са конференцијског подијума и ове  речи:
„Одлучили смо да озаконимо хомосексуални брак. И свакоме ко има резерве према овоме, мој одговор је: конзервативци морају да верују у везе које нас све држе на окупу. Наше друштво је јаче када се обећамо једни другима, кад једни друге подржавамо. Ја, дакле, не подржавам хомосексуални брак упркос томе што сам конзервативац, него га подржавам управо зато што сам конзервативац“.
Док је  Камерон изговарао ову бласфемију конзервативне догме, један број делегата је напустио салу у знак отвореног протеста. Већина чланства у конзервативној партији била је што затечена, што у потпуном шоку. Камерон је, истина, од како је прошле године дошао на власт, почео сам себе да  означава као „прагматичног конзервативца“, али ово сада у Манчестеру  је отишло даље него што обичан конзервативни стомак може да свари. И свакако даље од „прагматичног конзервативизма“, ма шта да то значи.

[restrictedarea]

МОЋ БРИТАНСКИХ ГЕЈЕВА
У Британији је тренутно  хомосексуалцима и лезбијкама дозвољено да  улазе у „цивилно партнерство“, оно им гарантује широку законску заштиту какву ужива институција хетерогеног брака. Али термин „брак“ није још у законској употреби. Поред тога, црква још забрањује склапање брака у богомољама, мада има све више деноминација које су  и на то спремне.
Камеронов манчестерски говор изазвао је приличну гужву, па и баражну ватру са са свих страна. Из владајуће Англиканске цркве – иначе либералних назора – реаговање се зауставило само крак од проклетства. У врху Партије ферментира тихи револт. Коментари у конзервативном гласилу „Дејли телеграф“ већма говоре да је Камерон овим богохуљењем изворне десне идеологије у којој је један од носећих стубова управо традиционални појам породице, пуцао и себи и Партији у ногу. А рејтинг му је ионако низак.
Из вестминстерског Парламента, један за другим стижу гласови конзервативних посланика са поруком да неће гласати за хомосексуални брак када тема стигне на парламентарну дебату. Знатан број тврдог језгра у  Партији, уосталом као и медијских анализа, Камеронов „испад“ доживљава као „несрећан случај“ из арсенала „политичке коректности“, мада је у једном делу коменатара реч „капитулација“ све више у оптицају.
Капитулација?
Конзервативци су, наиме, од прошлогодишњих избора у некомфорном браку са Либералним демократама. На крупном националном питању – чланству и односу са Европском унијом и, следствено, бриселским инструментаријумом „људских права“ – коалициони партнери су у прагматичном и идеолошком раскораку. Као еврофанатици, Либерали траже од Конзервативаца да Лондон иде брже и агресивније у даље делегирање националног суверенитета Бриселу и да без оклевања прихвати скалу бриселских прописа и закона на кључним пољима одбране, пореза, спољне политике и, посебно, људских права.
Хомосексуални брак је тема из овог домена. Интересантно и иронично за насталу ситуацију, Британија је најмање хомофобична земља у ЕУ. Снимања и анкете о броју, статусу и снази хомосексуалне и лезбијске популације на Острву варирају, али средња вредност свих сондажа говори да од 60 милиона Британаца, 3,6 милиона припадају геј популацији. Овакву процену подржава до сада најтемељније испитивање урађено раније за потребе Вајтхола. Истовремено, једно специфично испитивање које је био наручио и финансирао владин Департман за трговину и индустрију, налази да је међу 30 милиона запослених Британаца, 1,5 до 2 милиона хомосексуалаца, лезбијки и транс-сексуалаца.
Снага и утицај геј популације на Острву није само у њиховом високом броју него и у њиховом друштевном утицају. Добро су распоређени, структурално повезани и финансијски јаки. Синдикат хомосексуалаца „држи место“ у полицији; у медијима су несразмерно утицајни; у Парламенту их, што декларисаних што „дискретних“ има рачуна се између 40 и 50; у банкама су обично тамо где се обрће и одлучује о великом новцу.

УГРОЖЕНИ ХЕТЕРОСЕКСУАЛЦИ
Велике фирме као што су Барклејс банка ,ланац Хилтон хотела или козметички гигант Лореал, посебно су се посветили „геј економији“ која се цени на милијарде евра. Једна анализа у „Барклејс банци“ показала је да хомосексуалци и лезбијке располажу у Британији годишњим приходом од око 60 милијарди  фунти!
Барклејс банка“ је својевремено штампала 300 хиљада упутстава како успешно пословати са ЛГБТ  клијентелом и посебно „цивилним партнерима“. За овај посао биле су отворене посебне испоставе у Брајтону, Манчестеру, Бирмингему, Лондону и Блекпулу. Особљу је наређено да буде „флексибилно“ према овом сегменту  клијентеле. „Флексибилност“ је значила, на пример, да банка омогући хомосексуалним партнерима добијање хипотекарног кредита, као и хетерогеним браковима, „како би могли да учврсте своју заједницу“.
“Флексибилност“, међутим, има, пре свега, своју прагматичну, пословну страну. Истраживање у Барклејсу показало је да гејеви и лезбијке располажу знатно већим приходима него хетеросексуалци. Један геј троши, рецимо, на годишњи или краћи одмор, 626 фунти, а лезбијка 519. Обе цифре су веће у поређењу  са 300 односно 263 фунте, колико на исто то троше хетеросексуални Британци и Британке.
Типичан хомосексуалац са пуним радним временом зарађује годишње у просеку 35 хиљада фунти, лезбијка 24 хиљаде. Истовремено, хетеросексуалац истог статуса и профила зарађује 23 (мушкарац), односно 18 (жена) хиљада фунти.
Једноставно, 60 милијарди из „пинк економије“ сувише су крупан бизнис да би се игнорисао и економски и политички. И то је, по суду доброг броја аналитичара у Лондону, кључни разлог зашто је конзервативац, Дејвид Камерон у Манчестеру тако спектакуларно капитулирао пред „либералним  фашизмом“ (Мејл) и зашто је, због мира у коалицији Свето писмо конзервативне идеологије – традиционална породица.
Како ће се то одразити на широки електорат који, мање-више, ћутке подноси и даље тортуру „политичке коректности“ и „либерлног фашизма“, широм је отворено питање. Већ стижу „поздрави“ и реаговања као што је једно емитовано на  Радију Би-Би-Си4: „Пошто су нам либерални марксисти готово разорили традиционални појам брака и породице, чему ово (Камероново) служи изузев пуком  лову на гласове бирача“?
Дух је пуштен из боце, а Камерон, очигледно, рачуна да ће му шармирање хомосексуалаца – тако бројних и тако утицајних – донети више дивиденди него верност конзервативној ортодоксији. Да ли га је, при томе, омађијао пример Тонија Блера који је тринаест година истрајао у Даунинг стриту пошто је своје лабуристе префарбао у „Нове лабуристе“. Па су Британци наивно помислили како је реч  о нечему новом и модерном. А добили су власт која је пасионирано улетела у кревет са белосветском ултрадесницом и, посебно, америчким неоконзервативцима. И ево сада Камерона како – само у обрнутом смеру – пали десни мигавац, а скреће у нешто лево.

ХОМОСЕКСУАЛНИ ИНТЕРВЕНЦИОНИЗАМ
У сваком случају, Камеронов „нови“ или „прагматични“ конзервативизам већ је прешао са речи на дело. Министар за развој, Ендрју Мичел, управо објављује да влада укида афричкој држави Малави 19 милиона фунти годишње помоћи зато што су тамо двојица хомосексуалаца осуђени на 14 година тешке робије.
„Осуђујем вас на овакву казну (14 година) да би она имала одвраћајуће дејство на јавност и да би штитила друштво од таквих као што сте ви; да нико не дође у овакво искушење. Малави није спреман да гледа како његови синови улазе у бракове са његовим синовима“. Овако је судија у Малавију прокоментарисао драконску пресуду оној двојици, а из Вајтхола је одмах изашло саопштење да је влада „шокирана и узнемирена“.
Али Малави је само почетак нове политике „хомосексуалне интервенције“ Камероновог конзервативизма. Лондон прети и Уганди да ће бити новчано кажњена ако по скраћеној процедури не сторнира план о проширивању смртне казне и на геј популацију. Министар Мичел је већ био код председника Јовери Мусевенија да му саопшти шта га чека после његове изјаве да „европски хомосексуалци регрутују своје перверзњаке и по Африци“, и да је  хомосексуалност „недело против божје воље“. Ако Мусевени не предузме хитне кораке на плану права и заштите тамошњих хомосексуалаца, Британија ће му, поручују из Лондона, укинути годишњу помоћ за 2011. годину, која износи 70 милиона фунти.
Хомосексуални интервенционизам није заобишао ни Гану. У Акри је Камеронов подсекретар у Министарству за међународни развој саопштио председнику Џону Ати Милсу, да му, такође, следи укидање помоћи од 36 милиона фунти, ако сместа не престане да „прогони“ гејове. Цркавица од 36 милиона била је сва је прилика, мала сума да се председник Гане уплаши. Само што је  Камеронов емисар одлетао из Акре, објављен је председнички декрет о „неодложном хапшењу свих хомосексуалаца“…
Најсвежији коминике из Вајтхола на ову тему саопштава да је „Влада одлучна да се бори против  насиља и дискриминације према лезбијкама, гејевима, бисексуалцима и транссексуалцима, у свим приликама – у овој земљи и у свету. Предузећемо акцију (одмазде) где год будемо могли, свугде где (локалне) владе оману на овом плану“.
Хомосексуални интервенционизам постао је, очигледно, у паралели са војним интервенционизмом (Либија), једна од стратешких авенија и Камероновог  конзервативизма стиснутог између „либералног фашизма“ коалиционих партнера (Либерала) и „фашизма људских права“ који  све агресивније форсира  Брисел. При томе, начело је у оба случаја исто; у Африци или на Западном Балкану. У Африци не иде претња укидањем химере „европских интеграција“, па се то тамо ради укидањем кеша.

[/restrictedarea]