ЈОВАН ДЕЛИЋ Мозаик о Андрићу

Пише Драган Хамовић

Књига коју Делић пре­дочава књижевној јавности садржава меродаван и обухватан поглед, са довољно нових, под­стицајних интерпретативних померања у односу на доса­дашње писање о про­томајстору срп­ске уметности припове­дања

Књига Јована Делића, редовног професора српске књижевности двадесе­тог века на Филолошком факултету у Београду, под насловом „Иво Андрић, мост и жртва“, приређена је поводом полувековног јубилеја од прве и засад једине Нобе­лове награде доспеле у српску књижевност, те припада категорији библиофилских издања. Читав паралелан ток књиге, фотосима издашно опремљене (Тања Корићанац) и атрактивно обликоване књиге (Вељко Дамјановић) – чини богата визуелна прича о животу великог писца.

„ЗБИЈАЈ ТО ЈАЧЕ!“
Зна­чајне годишњице – а ова је за нашу пољуљану књижевну самосвест од прво­разредног значаја – обично нас под­сете на нео­дужене дугове према нашим стварала­чким великанима.
У овом слу­чају, реч је о континуираном научноистра­живачком бав­љењу аутора чија је ужа област књи­жевни век у чијем је про­чељу Иво Андрић, па овом приликом можемо сагледати његове резултате, као и неке пажње вредне учинке дру­гих истражи­вача, од првих писања о Андрићу до данашњих дана. Књига коју Делић пре­дочава књижевној јавности мозаичне је природе, али уједно садржава меродаван и обухватан поглед, са довољно нових, под­стицајних интерпретативних померања у односу на доса­дашње писање о про­томајстору срп­ске уметности припове­дања – а у очекивању Дели­ћевих извес­них будућих, још потпунијих и исцрпнијих кри­тичких обухватања Андрића.
На оквирима Делићеве књиге о Андрићу дата су два, свакако сумира­јућа искус­твена исказа српског нобеловца. Почиње се беседом „О причи и причању“ коју је изго­во­рио пре тачно пола века пред лицем читавог књи­жевног глобуса, а завршава жан­ров­ски помало неодређеним, али круцијалним записом „Мостови“. Почетни Делићев аутор­ски сегмент књиге чине два текста са назнаком „Енцикло­педијски поглед“, што упућује и на њихову првобитну намену. Реч је о језички крајње згуснутим, а пре­гледно и нара­тивно окретно написаним аутор­ским радо­вима чија информативност над­машује њихов обим. Један је текст посвећен биографији, а други самом делу Ива Андрића, укључу­јући и пробрани, али до­вољно широк попис критичке библиографије о овом писцу, не само код нас, него и у свету. Као по чувеном налогу тетке Анунцијате из (овде посебно разматраног) есеја „Разго­вор са Гојом“ („Збијај, збијај то боље! Што га жалиш? Збијај то јаче!“), тако је и Делић у сваку реченицу двају текстова, писаних по строгим лексико­графским узусима, уткивао опсежан корпус доступ­них, суверено сис­тема­тизо­ваних чињеница о Иву Андрићу, како о животном путу и епохалним околнос­тима његовог рада, тако и развоју тога дела, историји рецеп­ције, укратко: о свему што обра­зованом читаоцу, али и проучаваоцу може бити од помоћи за даљи пут кроз разуђену Андрићеву прозу. Истов­ремено, као што се и очекивало од Делића, поред суми­рања увида дана­шње андрићоло­гије, низ критичких нагласака и поенти овог саже­тог осврта на једно тешко сво­диво дело припадају личном уделу овог тумача, од којих ће неке ста­вове развијати у наредним, проблемским радо­вима, или које тек има да уоб­личи, овде их тек најављујући. По свему бит­ном, овако изгле­дају узо­рито писани тек­стови енци­клопедијског типа, а овде су увод у цен­тралне Дели­ћеве огледе у књизи „Иво Андрић, мост и жртва“.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну