Imamo jaku fudbalsku reprezentaciju

Piše Marko Marković

Na okupu su iskusni asovi i kvalitetni igrači, dugo nastupaju zajedno i vreme je da to potvrde i rezultatima

Od kada smo, daleke 1920. godine, prvi put izašli na internacionalnu scenu – bilo je to na Olimpijskim igrama u Anversu, protiv Čehoslovačke – 0:7, reprezentacija nije imala tako moćan sastav kao sada!
Selektori mogu da biraju koga će da pozovu, a na raspolaganju su asovi, angažovani u najbogatijim i najmoćnijim klubovima iz Evrope.
Zar nemaju granitniju odbranu: Vidić, Subotić, Ivanović, Kolarov?
Kapiten izabranog tima je iskusni Stanković. Ostali kandidati su takođe prekaljeni u mnogim teškim okršajima.
Praktično, za svako mesto u ekipi postoje bar po dva i te kako valjana kandidata.
Ako do sada i nije ostvareno koliko se očekivalo – prilika je da se to nadoknadi upravo u kvalifikacijama za Evropski šampionat, pa i samim pojavljivanjem na tom velikom takmičenju.
Pošto je staro pravilo da se reprezentacija stvara, ova koju imamo već dugo se kali i stekla je sve ono što je potrebno za vrhunska dostignuća!
Prilikom okupljanja pojavi se po neko novo ime, ali na terenu su provereni borci.
Radomir Antić oformio je kostur i iz godine u godinu najbolji fudbaleri su sve ubedljiviji. Recimo, njegov naslednik Vladimir Petrović Pižon nasledio je BLAGO i bez teškoća mogao da sastavi izabrani tim.
Bez obzira na neke čudne poteze Pižona (izostavljanje najboljeg golmana Stojkovića) i vrapci bi da su u situaciji svakom rivalu na megdan odveli ovu jedanaestoricu:
Stojković – Ivanović, Kolarov, Vidić, Subotić – Krasić, Stanković, Kuzmanović, Jovanović – Žigić, Pantelić.
Tu su i čekaju svoju priliku, Tomović, Tošić, Ninković, Petrović i još neki i te kako dobri igrači.
Vladimir Petrović, prilikom dolaska na kormilo nacionalne selekcije Srbije, prvo što je uradio bilo je traženje rešenja za brže akcije.
Jer, to je upravo nedostajalo našoj reprezentaciji, na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi.
S obzirom na to da smo bez teškoća prošli eliminatorne borbe i to u konkurenciji moćne Francuske, verovalo se da će izabranici Radomira Antića imati vidnu ulogu u grandioznoj fešti!
Doživeli smo neprijatno iznenađenje. Umesto sigurnog prolaska u drugi krug, eliminisani smo još u prvoj fazi!
No, to je bilo, pa prošlo.
Ukazuje se nova prilika da kada, nadamo se, prođemo u baraž, na Šampionatu kontinenta u Ukrajini i Poljskoj jedna od najiskusnijih i najkvalitetnijih reprezentacija u istoriji našeg fudbala bljesne.
Nije to nikakva nerealna pretpostavka.
Naprotiv, ako se u jednom sastavu nađu afirmisani i iskusni asovi, u najboljem igračkom dobu – šta to još može da ih zaustavi i dozvoli da ponove grešku iz Južne Afrike sa minulog Mundijala?
Naredni period, u kojem su dva velika ispita: Prvenstvo kontinenta, a zatim i kvalifikacije za Šampionat planete, čiji je domaćin Brazil 2014. godine, pa naravno i nastup na njemu, mogli bi da nam donesu i najveće uspehe od kada se fudbal igra na ovim prostorima.
Bili smo u dva polufinala Svetskog prvenstva, dva puta drugi na šampionatu Evrope i osvojili smo medalje na Olimpijskim igrama u Londonu, Helsinkiju, Melburnu, Rimu, Los Anđelesu.
Red je da se ta niska nastavi. A, inače, odavno nismo osetili slast uspeha fudbalske reprezentacije.
Smatramo da je došao trenutak da se ta neprijatna tradicija prekine.
Pod pretpostavkom da idemo na Evropski šampionat odmah sledi pitanje: Zašto je pored Nemaca, Holanđana, Engleza, Portugalaca, Francuza, Španaca, u red za najviši plasman mesto dobila i Srbija?
Imamo jaku reprezentaciju, vrsne pojedince.
Valja samo izbeći greške iz skorije prošlosti i onda su vrata širom otvorena za zapažen domet u Ukrajini i Poljskoj.
A ono što je preduslov svega, prvo skoči, pa reci hop.
To jest, prvo da stignemo do Prvenstva kontinenta, a tamo će doći do izražaja vrednost trenutno najskupljih majstora fudbala iz bogatih svetskih klubova.