ALEKSANDRA BANOVIĆ Poslednja bitka za budućnost

Razgovarala Mara Knežević Kern

Stručna javnost je podigla glas protiv promene osnovnog koncepta Detaljnog urbanističkog plana za Kalemegdansku tvrđavu, ali građani još nisu obavešteni da će se umesto šetališta na prostoru od 80.000 m2 izgraditi rezidencijalno stanovanje, hotelski kompleks i tržni centar zatvorenog tipa, koji podseća na kazamat. Ovim objektom formiraju se novi bedemi na 20 metara ispred postojećih, čime se potpuno uništava silueta tvrđave

Uz pompu i glamurozni spektakl namenjen građanstvu željnom „hleba i igara“, Beograd se ovog leta spustio na obale. U svečarskoj atmosferi „Dunav festa“ otvorena je izložba u čast Dana evropske baštine. Na izloženim gravirama obrisi gradskih bedema: Beogradska tvrđava, Kalemegdanski park, Nebojša kula… Silueta Beograda – biser evropske baštine – još stoji gotovo netaknuta. Civilizacije su dolazile i prolazile, rušile i gradile, ali je ovo jedinstveno uzvišenje sa tvrđavom ostalo prepoznatljiv zaštitni znak. Dok je uz lubenice i šampanjac politička elita nazdravljala naivnom narodu, elitni stručni tim branitelja prestonice pokušavao je da upozori javnost o tome šta se „iza brda valja“! Među njima je i autor urbanističkog projekta Beogradske tvrđave arhitekta Aleksandra Banović, čitaocima „Pečata“ poznata odranije, jer je još prošle godine (u intervjuu objavljenom u broju 121, od 2. jula 2010. godine) upozoravala kako će urbanistički haos, nastao u poslednjih deset godina, zbog čega je Beograd sistematski izložen najbrutalnijem mogućem fizičkom razaranju, ostati za sva vremena žig sramote srpske prestonice. Novi urbanistički plan u vezi sa Kalemegdanskom tvrđavom pokazuje da je, nažalost, bila u potpunosti u pravu…

Godinama sakupljate dokumentaciju i obijate pragove prestoničkih kancelarija moći, ne bi li zaustavili još jedan urbanistički zločin. O čemu se radi?
Kompleks Beogradske tvrđave je 1979. godine proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Detaljnim urbanističkim planom (DUP) predviđeno je da se prostor između ulice Tadeuša Košćuška i bedema raščisti i oslobodi za zelene površine… U međuvremenu su se „preduzetnici“ povezali sa nečasnim ljudima iz naše struke, uz čiju pomoć je razvijena strategija za osvajanje atraktivnih lokacija – korak po korak. Stručna javnost je podigla glas protiv promene osnovnog koncepta DUP-a, ali građani još nisu obavešteni da će se umesto šetališta (predviđenog DUP-om) na prostoru od 80.000 m2 izgraditi rezidencijalno stanovanje, hotelski kompleks i tržni centar zatvorenog tipa, koji podseća na kazamat. Ovim objektom se formiraju novi bedemi na 20 metara ispred postojećih, čime se potpuno uništava silueta Tvrđave.

Vi ste 27. septembra ove godine prisustvovali „velikom finalu“ – „javnoj raspravi“ o sudbini buduće zelene oaze. Da li su građani zaista imali priliku da „raspravljaju“ o svojoj imovini?
Obavezna rasprava o izmenama i dopunama dela postojećeg Plana detaljne regulacije – takozvanog „Bloka između ulica Dunavske, Tadeuša Košćuška i bulevara Vojvode Bojovića“, vodila se u Opštini Stari Grad i Gradskoj upravi (Komisija za planove), i obavljena je sa namerom da se niko ne pojavi… I ja sam sasvim slučajno saznala za ovaj oglas. U Opštini Stari Grad bilo je zaista tužno sedeti u sali koja može da primi 250 ljudi, a u klupama nas je bilo desetak. Gradska uprava je za svoju sednicu Komisije za planove oglasila ovaj događaj od istorijske važnosti na zadnjim stranama novina („Alo“, „Novosti“, „Politika“); sitna slova, kratak rok… kao da prodaju stari nameštaj. I sami znate da se javna rasprava ne može pokrenuti bez pomoći medija, a mi smo zahtevali (o čemu je „Pečat“ već pisao) da „Studio B“, kao gradska televizija koju finansiraju građani, počne da vrši direktne prenose sednica Gradske skupštine, ali se njihova „politička korektnost“ i u ovom slučaju pokazala na delu: nisu ni u jednoj emisiji pokrenuli ovu temu, niti su obavestili građane da im se otima najatraktivnija beogradska lokacija… Pri tome – sve je organizovano usred godišnjih odmora, kada niko ne razmišlja o „neprijatnim stvarima“. Kada smo ostvarili uvid u dokumentaciju dobili smo mogućnost da stavimo pismene primedbe do 20. septembra, posle čega će komisija doneti odluku. Nekada su se i oko najmanjih urbanističkih izmena pokretale otvorene rasprave, na kojima smo razmenjivali stručna mišljenja dok ne dođemo do neke vrste konsenzusa. Sa dolaskom „demokratskih“ vlasti uvedena su nova pravila koja su primenjena i u ovom slučaju: komisija se – posle stručnih primedbi izloženih u Gradskoj upravi – povukla u „ilegalu“, da bi donela konačnu presudu bez ikakvih argumenata – zato što argumente i nemaju. Za ovakve objekte posebno je potrebno mišljenje Komisije za spomenike od izuzetnog značaja, pri Ministarstvu za kulturu, kao i stručnih veća tih institucija, koje u ovom slučaju nije izneseno. A da bi se čitava stvar još više zamaglila – kako pred stručnom javnošću, tako i među građanima – namerno se izbegava naziv Kalemegdan, da se neko ne doseti o kojoj se lokaciji radi.

Kako je izgledala farsa „javne rasprave“, kojoj ste prisustvovali 27. septembra u Gradskoj upravi ?
Na javnoj raspravi mogli su da iznose svoje mišljenje samo građani koji su pismeno dostavili primedbe do 20. septembra. Na osnovu ponašanja predsedavajućeg moglo se zaključiti da je odluka već odavno doneta i da smo mi samo statisti neophodni da bi se stvorio privid legitimiteta za donošenje nezakonitih odluka, koje nisu u interesu građana. Pismene primedbe su priložili arhitekta Aleksandar Stepanović, iz Udruženja arhitekata Srbije, arhitekta Dik Manojlović, nekadašnji radnik Urbanističkog zavoda, predstavnici Akademije arhitekture arhitekta Branislav Jovin i ja… Napominjem da niko iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture nije bio prisutan, iako investitori još uvek nemaju njihovu saglasnost na promene… A što se tiče procedure – nećete verovati: dali su nam po pet minuta da izložimo svoje primedbe, na koje su predstavnici CEP-a davali još kraći odgovor – u nekoliko nesuvislih rečenica, kojima su sve naše primedbe odbili kao neosnovane. Nisam sigurna da li bi ovu situaciju bolje opisao Orvel ili Nušić, ali je ovo u svakom slučaju tragičan čin brisanja istorije Beograda – a ko izbriše prošlost nema ni budućnost… Podsetiću vas na vizionarski projekat prvog srpskog urbaniste Emilijana Josipoviča, on je šezdesetih godina devetnaestog veka pristupio izradi regulacionog plana Gradskog polja – kako je nazvao potez prema Dunavu. Obećao je Beograđanima da će zelenu oazu pretvoriti u „divotan park“… U svim regulacionim planovima kroz istoriju ovaj prostor je na sličan način prepoznat.

Prvi korak je bila odluka o izradi Plana detaljne regulacije na ovom potezu. Čime je obrazložen predlog za izmene?
CEP je poslao obrazloženje iza kojeg stoji Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, u kojem se navodi da je odluka doneta na zahtev preduzeća „Properti divelopment“. „Razlog za donošenje Odluke je izmena Detaljnog urbanističkog plana Kalemegdana (‘Službeni list grada Beograda’ br. 6/69) kojim je predviđena izgradnja zabavnog parka. Prema generalnom planu Beograda 2021. godine (‘Službeni list grada Beograda’ 27/03. i 25/05) navedena rešenja nisu obaveza, već je moguća transformacija privrednih preduzeća, koja su izgubila svoju funkciju u centralnoj zoni grada, u komercijalne zone i gradske centre, što zahteva izmenu važećeg plana izradom plana detaljne regulacije.“ Da li je moguće da se zabavni park ne smatra komercijalnom delatnošću (kao „Diznilend“ u Parizu)?

Ko je konačno odredio šta je potrebno gradu?
Zamislite: privatni preduzetnik finansira i diktira izmenu urbanističkih uslova u prestonici. Kolega Jovin je to sjajno definisao u pismenom ekspozeu, rekavši da se sve odvija u trouglu: gradski arhitekta-CEP-direkcija za građevinsko zemljište, uz čiju pomoć su rasprodate  ubescenje najatraktivnije lokacije u gradu. „Investitorski urbanizam“ promoviše zakon jačeg, menja pravila u ovoj oblasti i obesmišljava sve zakone koje smo decenijama donosili u cilju zaštite kulturne baštine.

Da li je moguće da će nekoliko činovnika odlučivati o našoj sudbini?
Svima je jasno da te kolege (činovnici) nemaju pravo odlučivanja, oni samo izvršavaju naloge i čuvaju radna mesta. Ovde se radi o privatnim interesima i svako ko im stane na put može da očekuje „neprijatnosti“… A ovo što se 27. septembra dogodilo u Skupštini grada predstavlja samo poslednji čin perfidno izvedene strategije sa poznatim izvršiocima, ali još uvek nepoznatim naručiocima. Nažalost, u ovom slučaju se ne radi o nekom Čumetu i Budali, već o ljudima iz struke koji su saučesnici u čitavom lancu isprepletanih interesa, bez čije saradnje bi „poduhvat“ bio znatno otežan. Naše kolege – strateški raspoređene po institucijama od čijih je „stručnih“ mišljenja, preporuka i sugestija zavisio ovaj mafijaški poduhvat, danas su samo promenili dresove i prešli kod nalogodavca na unapred osvojena mesta u projektantskim i izvođačkim timovima. CEP je bio društvena firma, ali je u međuvremenu prešao u vlasništvo bivšeg Gradskog sekretara za urbanizam arhitekte Vuka Đurovića. „CEP-ove bebe“ su raspoređene na strateški važne pozicije: arhitekta V. Macura i arhitekta Ferenček su prešli u Urbanistički zavod, u kojem su radili na izradi Generalnog plana 2003. godine; bivši glavni gradski arhitekta Bobić istovremeno je bio i predsednik Stručnog veća Urbanističkog zavoda. Očigledno je da su svoj rad neverovatno uspešno sinhronizovali. A pri tom su svi saradnici na izradi Generalnog urbanističkog plana (GUP) našli uhlebljenje kod investitora, kako bi mu pomogli da iskoristi dvosmislenosti u Zakonu koje su sami formulisali.

Može li se zaista dogoditi da se prenebregnu tomovi dokumentacije koju ste prosledili „gradskim ocima“?
Mi smo ostavili dovoljno materijala da se građani upoznaju sa štetočinskim delovanjem ove ekipe, na štetu budućih generacija – kojima umesto parkova ostavljamo mafijaške tvrđave. Oni koji su odradili lavovski deo posla, zahvaljujući pozicijama koje su prigrabili u zvaničnim institucijama, osmislili strategiju i dali privid legitimnosti jednom kriminalnom aktu, provukavši nelegalne odluke kroz šaltere na kojima se kupuje i prodaje deo po deo narodne baštine, moraće na kraju da budu privedeni pravdi. Ako se naše pravosuđe ogluši obratićemo se UNESKO-u, organizaciji „Evropa nostra“ i svim evropskim institucijama koje brinu o „evropskoj baštini“.

Šta trenutno predlažete u cilju vraćanja postupka u legalne okvire?
Moje kolege i ja tražimo javnu raspravu koja će uključiti sve zainteresovane građane, praćenu okruglim stolovima na državnoj TV (koju ti građani plaćaju). Potrebno je upoznati građane sa tim šta je pružao do sada važeći DUP Kalemegdan (zabavni park i zelenilo), jer neznanje i nepoznavanje tog Detaljnog plana i dovodi do ovakvih rešenja. Takođe tražimo pismeni odgovor na sve naše primedbe – neka izađu članovi „komisije“ pred narod s argumentima, da vidimo čiji su jači. Ako se i to bude ignorisalo uputićemo tužbe protiv lica odgovornih za ovu malverzaciju. Uredba GUP-a je usvojena pod pritiskom političara, a oštećeni građani su – sudeći prema reakcijama na internet sajtovima – spremni da se bore za ovaj prostor… Ako su Novosađani mogli da spasu Tvrđavu, moći će i Beograđani – oni svojim novcem finansiraju uslužnu ekipu u javnim službama, koja im radi o glavi. Očigledno je da iza ovog stoje ljudi koji mrze Beograd, a mržnja udružena s profitom može biti moćan motiv… Ponavljam, za njihovu informaciju: Singidunum i Taurunum su dva uzvišenja – glavni simboli na ušću Save u Dunav, redak primerak za mesto na kojem je podignuta tvrđava koja je počela od praistorije, a najlepšim se smatra srednjovekovni deo – uzvišenje kakvog nema u Evropi. Ako predamo ovaj prostor, preduzimači će nam oteti i deo pristaništa pod nazivom „Beton hala“ i nepovratno razoriti Beogradsku tvrđavu – jedan od najvrednijih fortifikacionih objekata u ovom delu Evrope.

__________

Aleksandra Banović

Dugogodišnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i autor većeg broja arhitektonskih projekata. Sarađivala je na izradi niza planskih akata, među kojima su Detaljni urbanistički plan (DUP) Beogradske tvrđave i Kalemegdana, DUP Područja Knez Mihailove ulice, detaljno planiranje i revitalizacija starih gradskih jezgara. Jedan je od malobrojnih stručnjaka sa ličnom licencom za spomenike kulture.