АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ Никада са Демократском странком

Разговарала Наташа Јовановић и Угљеша Мрдић

На чему се темељи економски програм СНС-а, с ким никако не би ушли у коалицију, какав је став о Космету, те да ли је ова странка тек коментатор стварности или стварни политички чинилац, објашњава за „Печат“ заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић

СНС обележава трећу годину постојања на политичкој сцени Србије. Да ли се, у околностима када се све странке пред предстојеће парламентарне изборе препоручују као једине способне за велика решења, ви можете самокритички осврнути на свој рад у протеклом периоду? Где су мањкавости и каквим методама их сводите на подношљиву меру?
Људи са којима радим знају да сам највише критичан према себи. Дакле, у ове три године лично сам направио много грешака и верујем да ми је понекад недостајало такта. Увек сам се трудио да радим много више. Што се тиче других видим много ствари које би морали да исправимо, променимо и да урадимо. Не допада ми се да звучим као народна певачица, која на питање шта сматра најгором особином одговора да је њена мана што много верује људима. Наравно да нам у странци недостаје још много добрих и квалитетних људи, и што се саме инфраструктуре тиче никада нећу бити потпуно задовољан. Данас нисам задовољан стањем у многим местима, али уједно морам да кажем да то не значи да је то стање лошије него код неког другог. Напротив. Могу да наведем највеће градове, у којима је наша страначка инфраструктура већа од свих других странака заједно. Моје незадовољство, које упркос тој чињеници постоји, показује да смо као странка свесни одговорности и посла који нам предстоји, као и чињенице да нам је потребно још успешних људи који знају да раде свој посао. Више није ту битно питање странке, него колико ћемо ми кроз институције система моћи да помогнемо држави и њеним грађанима. Сви људи који добро раде свој посао, иако не припадају нашој политичкој опцији, и после промене власти треба да наставе да обављају оно што најбоље знају. Када у Србији окупите све странке заједно, долазите до закључка да немају довољно добрих људи да воде све институције. Нама је потребно да не у динкићевском, већ у суштинском смислу, направимо процес који ће дати резултате после неколико година. Морамо да направимо систем у Србији где ће стручност, озбиљност, одговорност и професионализам бити испред политичких странака. На крају крајева задовољни смо као странка постигнутим резултатом. Када погледате резултат на семафору видите да је СНС данас најјача странка у Србији и то је оно чиме сам задовољан.  Ипак, увек ми је лакше да говорим о сопственим недостацима него успесима.

[restrictedarea]

Препород који обећавате Србији темељи се на економском програму. Шта тачно подразумева боље сутра којим се препоручујете? Ако је ваш неизбежан избор слободно тржиште и капитализам, у чему ће се разликовати од постојећег модела?
Не могу да користим реч препород јер сматрам да је прејака. Дивна је то реч, али мислим да у Србији не постоји политичар који је у стању да произведе прави правцати препород. Ми не можемо да створимо друштво у којем ће све одлично да функционише и то у периоду од три, четири године. Биће много тешко из разлога што су нам потрошили сав новац, ситуација са Пензионим фондом је све гора, а пензионера све више. Чињеница је да ћемо морати да нађемо новац, како за пензије, тако и за враћање дугова. Сада се суочавамо са ситуацијом да је укупан унутрашњи и спољни дуг нарастао на 32 милијарде евра. Погледајмо само град Београд. Пре три године критиковали смо градску власт у Београду због великог дуга од 97 милиона евра, а данас је тај дуг нарастао на 513 милиона евра. То је оно што морамо да враћамо и уједно разлог због којег у наредних десетак година морамо да имамо 100 милијарди евра, што кроз инвестиције, што кроз различите уштеде. То је оквир у којем можемо да преживимо. Рачунамо да кроз уштеде на јавним набавкама, када је реч о годишњем нивоу, можемо да уштедимо чак милијарду евра, на десетогодишњем нивоу то је цифра од десет милијарди. Такође рачунамо да и у енергетском сектору можемо драматично да повећамо вредност. Мишљења смо да ни случајно не би требало ићи на продају ЕПС-а у првих осам година, већ на повећање његове цене. Примера ради, Чешка електропривреда (ЧЕЗ) је вредела милијарду и по, две, а данас је процењена на око 45 милијарди евра. Не кажем да ће ЕПС успети да постане сила као ЧЕЗ, али морамо да повећамо књиговодствену цену ЕПС-а, са данашњих шест милијарди евра на 25 милијарди евра. То је већ заједно са уштедама кроз јавне набавке трећина инвестиција о којима смо говорили. Друго, нејасно ми је зашто је власт зауставила концесије, зашто је заустављена изградња аутопута према Чачку и Пожеги и да ли објашњење може бити да је разлог томе што је неко нешто хтео, а да нико од нас није разумео на шта се то односи?
Зашто не идемо на концесију? Ако немамо новац да изградимо аутопут, онда је логично да понудимо концесију. То подразумева да онај који нам изгради аутопутеве убира и приходе наредних 20 година, а он свакако због своје зараде неће постављати високу цену и неће наплаћивати 100.000 динара пролаз. На тај начин би се подигла читава Западна Србија. Онда би требало да реализујемо пројекте везане за пловни пут који би нас спојио са Вардаром и Егејским морем, што би било значајно и за нас, а посебно за пролаз немачких бродова. Даље, у плану би била изградња нове индустријске зоне, комплетне инфраструктуре железница, а пре свега  улагање у пољопривреду и изградњу прерађивачке индустрије, која је скоро потпуно нестала. Примера ради, код нас то функционише тако да јабуку продамо за динар, да би нам је вратили за 20 у ушећереној водици коју називају компот. Као да смо неспособни то сами да направимо. Србија чак и чачкалице увози. После извесног времена требало би да се део индустријске производње подигне једноставним порезима и стимулацијом људи да излазе из сиве зоне и улазе у легалне токове. Тек онда можемо да кажемо да смо нешто урадили. Када ојачамо нашу привреду и економију, онда као држава можемо да помогнемо и српском народу и на Косову и Метохији, у Републици Српској и у Црној Гори и било којем другом делу територије који није економски јак, а на којем живе Срби. Сада Србија не може да брине ни сама о себи, јер у њој живе гладни људе на улицама, а села и градови нам нестају. Чак и у Београду имамо све већи број гладних.

Кажете да наслеђујете хипотеку претходне Владе. С ким бисте волели да је поделите? С којом странком сигурно не би ушли у коалицију, а с којом сигурно би, ако буде било потребе?
Сасвим је извесно да нема ништа од тога да са Демократском странком формирамо власт. Ако мене лично питате, не бих волео да било ко из владајуће коалиције, са изузетком ПУПС-а,  учествује у било каквој следећој влади. Наравно, о томе ће одлучити страначки органи. Оно што је извесно, то је да нико у СНС-у неће прихватити било какву коалицију са ДС-ом.

После различитих изјава у медијима, појединци су закључили да на изборе можете са свима, а после избора са сваким?
Дефинитивно нећемо са ДС-ом. Мислим да боље ми у странци знамо с киме ћемо у коалицију, а с киме не, од појединаца које помињете. Боље знамо Томислав Николић и ја од председника других странака који су планови СНС-а. Да ли би требало  да слушам да ми Ивица Дачић говори с киме ћемо у коалицију? Тај исти Ивица Дачић ме је 2008. године три месеца масно лагао својим обећањима, потписима и конференцијама за новинаре, да ћемо у Београду да формирамо коалицију. Ми када кажемо да нећемо са неком странком у коалицију, онда то значи да нећемо. За разлику од њега који када каже да неће он хоће, а када каже да хоће онда сигурно неће. Научио сам да га тако тумачим. Готово све што каже лаже. Таквих је код њих колико хоћете. Ивица Дачић је 30 пута долазио код мене и држали смо заједничке скупове. Нема шта нам није говорио,а  све време је лагао. После ме питају неки странци да ли смо се измирили и због чега сам тврд, а нисам мек према њему и социјалистима.

А коалиција са ДСС-ом?
Са ДСС-ом имамо коректан однос. Они су рекли да сами иду на изборе, а ми смо спремни с њима да правимо сваку врсту сарадње. Мислим да однос СНС-а и ДСС-а иде узлазном путањом.

Један угледни аналитичар процес српског отрежњења у вези са питањем добробити од уласка у ЕУ, назвао је рашчаравањем, губитком илузија. Да ли ви гајите илузије и на чему се темеље?
Ми смо људи који ћемо морати да сносимо одговорност за то како ће Србија да живи. Могу  да опсујем у вашем часопису ЕУ да бих наишао на најбољи пријем код ваших читалаца, али не мислим да је то одговорно и озбиљно понашање. Ако мислите да имам идолопоклонички однос према ЕУ, онда се варате. Мој однос је рационалан. Даћу Вам пример. Погледајте Белорусију чија је привреда десетоструко моћнија од српске, а окрузи десет пута развијенији од српских,  са далеко бољом регионалном развијеношћу. Имају индустрију машина и трактора са 11 одсто учешћа у светској производњи и много тога другог боље урађеног него ми. Када им је ЕУ увела санкције, инфлација је отишла на готово 200 одсто. Е, сада на најрационалнији начин замислите шта би се догодило Србији када би нам биле уведене санкције. Замислите шта би се догодило нашим јавним предузећима која су одреда сва презадужена и шта би се десило када би им било укинуто рефинансирање дугова код банака. Из тог разлога морамо да се посветимо променама у Србији и стварању система. Срби нису лењ народ као што се прича, већ врло вредан. Када имају систем који функционише, као што је то у Немачкој и Швајцарској, они су  највреднији радници. Сматрам да сами морамо да почнемо да развијамо своју индустрију и пољопривредну производњу и научимо како да користимо и фондове и кредите, као и како да прекинемо са искључивом политиком задуживања. Уколико бисмо добили датум за отпочињање преговора за пријем у ЕУ, што нећемо, онда би ситуација за Србију била много повољнија. Имали бисмо много више приступа европским фондовима, што обећава бољи живот. Постоји још један битан разлог који је допринео драматичном смањењу популарности пријема Србије у ЕУ, а то је чињеница да је ДС успела да подршку коју ужива изједначи са подршком коју има ЕУ. ДС за све  кривицу пребацује на ЕУ. Али није ЕУ крива што ДС са својим партнерима украде милијарду евра на годишњем нивоу само кроз јавне набавке и што доносе нови Закон о компанијама и јавном дугу којим хоће да опљачкају грађане Србије. Када питате ко је крив за незапосленост, корупцију и низак животни стандард у Србији, добијате одговор ДС. А када питате ко може да нам реши те проблеме, добијете одговор ЕУ. Испада да је само ДС везан за ЕУ. На томе су они добијали изборе. Више неће. Ништа није црно, ни бело. Морамо да гледамо како да заштитимо своје државне и националне интересе, а с друге стране морамо да пратимо и савремене технологије и да будемо у корак са суседима у региону. Да бисмо то успели  морамо да будемо блиски са великим европским народима.

Мислите уз очување територијалног интегритета?ДС маше изјавама и ЕУ и Косово.
Њихово решење проблема се зове: „СНС је крива за све!“ Они не решавају ништа. Узан је пут којим можемо да идемо. Србија је осиромашена и на ивици глади, има много проблема и тешку реалност на Косову и Метохији. Веома је танка жица по којој свако српско руководство може да иде. Никада неће бити могуће до краја да се задовољи једна или друга страна. Не треба ничега да се одрекнемо, већ да будемо искрени према свом народу и да водимо политику којом губимо најмање што морамо, а добијемо највише што можемо.

Колико је то најмање које морамо да изгубимо?
Не знам. Када будемо на власти и када будемо знали, онда ћу вашим уваженим читаоцима тачно да кажем шта је то и које су контрапоследице. Неће свакако бити као данас да нико не зна шта је политика државе Србије.

Да ли сада причате као коментатор стварности или као политички чинилац који може да утиче на дешавања?
Причам као политички чинилац, као неко ко мисли да је оно што највише недостаје српском народу искреност политичара.

Како реагујете на изјаву шефа преговарачког тима Београда Борка Стефановића, који је позвао СНС да саопшти своју политику о Косову и Метохији и став о барикади?
Борко Стефановић испуњава све што му каже Борис Тадић. Нисам могао да верујем да је неколико сати као прва вест на „Б92“ била та како „Борко Стефановић пита СНС има ли своју политику о Космету“. Тим поводом поручујем: „Несрећниче један ми смо тебе изабрали, а не ти нас. Ми тебе плаћамо да решаваш те проблеме, а не ти нас“. Борко Стефановић би као службеник Министарства спољних послова требало да понуди одговоре грађанима и опозицији, а не да поставља било каква питања из делокруга свог рада некој опозиционој политичкој странки, као што је то урадио у случају СНС-а. Скандалозно је да службеник, чиновник, административни радник Министарства иностраних послова поставља било каква питања из делокруга свог рада некој опозиционој политичкој странки. Стефановић је хвалио људе на барикадама као хероје, говорио о њима као спасиоцима Србије, о барикадама као најважнијој ствари на свету и поручио да ни Бог, ни председник не могу да склоне барикаде. Нисмо ми они које плаћају, па да ми њима одговарамо, него су они ти које ми плаћамо, те они нама морају да одговарају. Док ми плаћамо Борислава Стефановића, он ће нама да одговара на та питања, а не ми њему. Ми питамо Стефановића да ли је за уклањање барикада или постављање, пошто их је он постављао. Када смо код склањања, СНС је за склањање Борка Стефановића и Бориса Тадића са власти. СНС би у вези са питањем Косова и Метохије све радила другачије у односу на власт, поштујући Устав Србије и реалност на терену, разумевајући глобалну слику и не сукобљавајући се са светом.
Требало би да буде онако као што жели српски народ на Космету и као што њихово руководство одлучи. СНС ће да подржава и увек ће подржи српски народ на Космету. Ова власт не зна ништа, већ само да се бори за останак на власти и да критикује опозицију. Функционери ДС-а иду од јутра до мрака по страним амбасадама да се жале на СНС и говоре како ми организујемо барикаде, како смо криви за све што се дешава. Они их гледају у чуду и говоре им да су они на власти, а не СНС. Све што говори Борко Стефановић, Тадић  поручује. Стефановић живи у неком свом свету, са својим мобилним телефончићима у рукама и мајчицама кратких рукава, леп му је живот, важно му је да је стално на телевизији и у новинама, да добија добар новац… Код њега резултати и озбиљност не постоје. Што не иде на Косово и Метохију да се обрати српском народу? Изгледа да не сме, јер Срби на Космету више не желе да га виде и чују. Нити њега, нити било кога из ДС-а. На све то каже како би поделе биле веома опасне. Али овде је реч о другој подели. Српски народ на Космету је на једној страни, а он и Борис Тадић на другој. Ми одржавамо контакте са представницима Срба на Космету, уз њих смо и они најбоље знају шта им је даље чинити. Задовољни су односом СНС-а према њима, што смо уз њих свим срцем и што као власт не водимо кампању против свог народа и не криминализујемо Србе са Космета. Елементарна пристојност, а не патриотизам је у тешком тренутку бити уз свој народ. Динкић се сада сетио централизације у Београду, а четири године он и Ђилас заједничким снагама разорише општине, отеше сав новац, задужише главни град, а општине су свели на ниво месних заједница.

А прича око моста преко Аде?
Срамота ме је више да говорим о томе. Мислим да сте ви једина новина која је написала све о манипулацијама око изградње моста преко Аде. Једини сам то 400 пута поновио. Градска власт лаже народ колико кошта мост. Они никада неће рећи која ће бити укупна цена. Владајући режим је од Београда направио Бејрут из ратног периода. Сматрају да ће ако раскопају Београд и намуче грађане због прокопаних улица и затворених деоница на мосту, испасти да нешто раде. А заправо ништа не раде. Чекамо по сат времена у реду. Не видимо ни машине. Исто раде сада и у Новом Саду. Све се расшрафљује и сада када брод тоне, онда они почињу међусобно да се свађају. Наш циљ је да их победимо. Наша жеља да их склонимо са власти треба да буде већа од њихове жеље да остану на власти.

Ујединитељ Немачке Хелмут Кол је избачен из политичког живота и сопствене партије, јер је велике суме новца усмеравао у страначки касу. Зашто у Србији не постоји партија која је јача од својих лидера?
Веома сам задовољан странком којој припадам и у којој влада апсолутна демократија. Волео сам СРС. Колико сам је волео, толико сам се разочарао односом појединих функционера те странке.  Волим СНС нарочито због тога што у њој може да каже свако шта мисли. Не мислим да су лидери најважнији. Сачекајмо изборе, па ћете се уверити у ово што причам. Нећу свој положај да монополизујем.

Аутократија Војислава Шешеља због које сте створили СНС свакако није једини мотив тог чина. Који су други мотиви?
Нисам говорио о аутократији Војислава Шешеља. Увек сам му говорио шта мислим. Зато ме можда није много волео, али мислим да ме јесте поштовао. Изабрао сам између прошлости и будућности – будућност. Увек ћу и на своју штету ако треба гледати у будућност.

Како вам је пао штрајк Томислава Николића? Да ли бисте ви ако би се одлучили на глад и жеђ остали тако (не)доследни?
Веома ми је тешко пао његов штрајк глађу и жеђу, што се и видело. Тешко ми је пало, али било је добро из неколико разлога. Видели смо све оруђе и оружје ДС-а. Тукли су по нама како год су стигли, из свих оружја. Тома Николић није угрозио ничији живот сем свога, захтевајући изборе и то не због себе, већ због Србије, како би сви грађани живели боље и како не би пролазила кроз ово што нам се данас дешава. Њихов одговор је био да он то ради из личних разлога. И ево данас смо дошли до барикада и лоше ситуације. Ми смо и на пролеће могли да блокирамо све институције. Да ли је то пут решења за Србију? Не морамо сваки пут незадовољство грађана да решавамо на њихов начин, упадом у Скупштину, паљењем институција и пребијањем неистомишљеника. Ако неко мисли да смо тада изгубили на популарности због штрајка, сада нам се све то вратило и грађани су препознали да желимо добро Србији. Тома је истрпео нешто што би ретко ко успео. Такав облик штрајка не бих могао да издржим. Мислим да је Томина одлука била мудра и државничка, јер није дозволио да падне ниједна српска глава. Тада смо видели да су „РТС“, „Б92“ и „Прва“ под апсолутном контролом режима, као и сва њихова оружја. Сада  знамо како да се боримо против њих  пред изборе.

Ако је извесно да је Викиликс пројекат Империје, чини ли се да је објављивањем ових депеша које су најмање компромитовале њихову дипломатску мрежу, циљ био опомена, постројавање политичара, вазалски везаних за САД?
Не знам и баш ме брига. Без икакве сумње су хтели да покажу да су владари и да могу да раде шта хоће. Видео сам да имају много полуписмених службеника који белешке темеље на полуистинама. Имао бих да кажем доста тога за сваког од њих из наших бележница о овим сусретима. Иначе, правим службене белешке о сусретима са сваким од њих. Било би занимљиво да се то једног дана објави.

Посету муфтији Зукорлићу многи су видели као дување у једра идеји уједињења исламске заједнице. Ако та идеја у себи носи зрно разумне политичке свести, како је довести у везу са чињеницом да је главни помиритељ, тако рећи контакт група министар иностраних послова Турске осведочени србомрзитељ Церић?
Ми смо у контакту са господином Јусуфспахићем и Зилкићем. Не разумем  улогу Турске у нашој земљи, као ни чињеницу да се у унутрашња питања Србије меша турски министар иностраних послова, али о томе више знају Борис Тадић и Вук Јеремић. Ти проблеми се могу решавати само унутар Србије. Какве везе има турски министар иностраних послова са Зукорлићем, Зилкићем и Јусуфспахићем, то мора да објасни Борис Тадић.

Како коментаришете ситуацију у правосуђу?
Код нас су суђења политичка, па како вам пресуди „Б92“, тако је. Нико не сме да донесе пресуду у складу са правом и правдом. Ако случајно „Б92“ каже другачије, ви сте као судија награбусили. Када кажем „Б92“ мислим на политички естаблишмент, то јест директно на ДС, која је де факто власник „Б92“.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Gospodine Vučiću polako ali sigurno koračaj u srpskoj politici
    Mnogi pre tebe bili su dobri za Zapadnu politiku na Balkanu,kad
    su odradili prljav posao oni peru ruke a isceđenu krpu bacaju
    u koš.Ovi na vlasti ti doživljvaju i sad su u grču jer znaju šta ih čeka posle izbora.Pamet u glavu dosta su Srbi izgubili verujuć
    onima koji su nas bombardovali 1944 i1999 godine.želim ti uspeh u vođenju prave srpske politike.Daj Bоže da ne moraš tražiti
    koalicionog partnera.

  2. Gospodine Vucicu veoma mi se dopada a verujem i svim pristalicama realnosti sto pokusavate da gradjanima Srbije date do znanja gde su trenutno a ni krivi ni duzni.Sledece sto mi se svidja je vasa realnost kad je u pitanju nasa veoma teska buducnost u kojoj ne obecavate kule i gradove makar u narednom periodu.Slazem se da treba vreme da bi se iole pocelo stajati na noge,jer je sistem urusen u svim sverama.To sto velite da je nedostatak kadrova je jedna od velikih iskrenosti jer se prethodna vlast svojski na jedan precutan nacin potrudila da ih prakticno otera u potragu za boljim zivotom.U zelji da ce te doci na vlast i da ce te stameno stati pred narod i reci istinu gde smo ,kud mislite da nas vodite i koliko ce taj put biti trnovit i koliko ce nas kostat a sve zarad boljeg zivota.Budite uvereni da narod voli iskrenost,SRECNO I ZIVELI

  3. Ja nisam siguran da SNS neće nikada sa DS, to su samo priće a kasnije će se naći neki izgovor, kao što je DS(Manter, SAD ambasador) našao izgovor za “ljubav” DS i SPS: Nisam siguran u Acine reči? A vi?!

  4. Trebalo bi da doje do nacionalnog pomirenja i da se osnuje partija umnih,pametnih,manje alavih za novac, da se ojača srpski seljak koji je sačuvao ovaj narod koji je bio izolovan od svih zemalja, a sada od kada je postao demokratski, ostade i bez posla, prava na rad i život.Osnovano je više partija nego što Srbija ima stanovnika, zemlja koja još ne zna gde su joj granice.Sve me ovo podseća na bajku “Carevo novo odelo”, car go, a svi mu se dive.Demokrate gole, a sami se sebi dive….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *