Zašto se ne legu pilići u Srbiji?

Piše Dragomir Antonić

U selu nema mladih ljudi zato što odlaze u grad, a oni koji bi ostali odlaze jer u selu nema njihovih vršnjaka. Reč po reč i dođe se do ključne reči koja glasi: generacijska usamljenost

Starija generacija se seća vestern filmova – snimali su ih Amerikanci – ili kako smo ih zvali, kaubojski filmovi, kaubojci. U prvim scenama tih filmova loši momci ili momci koji ne služe ničemu – (ne rade, ne obrađuju zemlju, ne čuvaju stada stoke, već služe za mali novac nekog pokvarenog čoveka za čiji račun ruše ograde od imanja, razbijaju nameštaj, pale kuće, maltretiraju čeljad. Ništa ne stvaraju. Sve kvare) – pobeđuju. U nastavku filma dobri momci ili ljudi koji služe nečemu – (koji rade, oru njive, napasaju krave, krote konje, imaju porodicu, idu u crkvu. Ljudi koji stvaraju) – organizuju se, isprebijaju momke koji ne služe ničemu, obese pokvarenjaka i vrate normalan život u sopstveni gradić i rančeve oko njega. Kraj filma je obavezno pratio aplauz publike. Navijalo se za poštene i čestite ljude koji su, bar na filmskom platnu, uvek pobeđivali. Tako je bilo nekad u Čačku u bioskopskim salama „Sutjeske“ i „Praga“.

SEOSKA PRAZNINA
Amerikanci već nekoliko decenija ne snimaju kaubojce. Očito im danas ne odgovara poruka koju su tim filmovima nekad slali publici. Naročito onoj iza „gvozdene zavese“.
U današnjem srpskom kaubojskom filmu koji se ne odvija na filmskom platnu već u stvarnom životu postoje slične podele, samo su im dodeljene drugačije uloge.
Srbi koji služe nečemu su u Hagu. Bez opipljive šanse da odatle izađu. Srbi koji ne služe ničemu su na vlasti. Bez ikakvih šansi da na njoj ostanu posle prolećnih izbora.
Između njih žive Srbi koji se zovu narod ili običan svet. To su u američkom kaubojcu žene, deca i starci koji kroz prozore kuća ili iz crkve posmatraju scenu konačnog obračuna na glavnoj gradskoj ulici i pobedu poštenih momaka.
Mene je uvek interesovao – ni danas se ništa nije promenilo – narod ili običan svet.
Putujući letos po srpskim varošicama i selima video sam da neki žive dobro, neki manje dobro, a neki sasvim loše. Ali ono što ih sve spaja, ono što im je zajedničko je činjenica – da su svi nezadovoljni. Nezadovoljan je i onaj koji ima i onaj koji nema. Jedini koji nisu nezadovoljni su oni koji su potpuno ravnodušni.
Razloge opšteg nezadovoljstva nije lako svrstati pod jednu oblast i onda pokušati ukloniti to što smeta, odnosno čini ljude nezadovoljnim. Mladi ljudi ne žele da žive na selu. Čak ni u selima koja su praktično predgrađa varošica i samo su stotinak kilometara udaljena od Beograda. U selima postoji sve što je potrebno za normalan život. Bar tako se čini iskusnom putniku namerniku. Selo koje broji 185 domaćinstava, a zove se Donja Vrbava ima: školu, više prodavnica, frizerski salon, dve kafane, redovnu autobusku liniju (više puta dnevno) prema Gornjem Milanovcu i Kragujevcu. Zemlja plodna i dobra za ratarsku, voćarsku i stočnu proizvodnju. Ali i iz takvog sela mladi ljudi odlaze prema: Gornjem Milanovcu, Čačku, Kragujevcu, Beogradu. Ne žele da rade na njivi, ne žele da rade u poljoprivredi. Ne žele da budu seljaci. Kažu da se ne isplati. Kad im kažem da je to samo izgovor jer koliko vidim svi puše, imaju za pivo, voze automobile, onda razgovor krene pravim tokom i odmah svi konstatuju da na selu nema društva, odnosno mladih ljudi sa kojima bi se mogli družiti i nešto stvarati. Tu počinje vrzino kolo. U selu nema mladih ljudi zato što odlaze u grad, a oni koji bi ostali odlaze jer u selu nema njihovih vršnjaka. Reč po reč i dođe se do ključne reči koja glasi: generacijska usamljenost. Nekoliko generacija je primamljivim obećanjima u prethodnim decenijama odvedeno iz sela i sada je tu prazninu nemoguće popuniti.
Zato je danas, i sutra, i prekosutra, potrebno strpljenje i iznad svega strateški državni plan razvoja Srbije.

BUDIMO EGOISTI
Srpska budućnost i opstanak Srbije kao države i Srba kao naroda nije u „Ej,Uniji“, već u srpskom selu. To se mora jasno i glasno reći. Ne samo reći, nego i zapisati. Budimo iskreni. Srpski seljak nikad nije izdao državu Srbiju, ni kad se država ponašala i ponaša prema njemu kao zla maćeha prema pastorci. Za razliku od „Ej, Unije“ koja Srbe i Srbiju obmanjuje, kažnjava, ponižava, pljačka i otima. To radi toliko bezočno da su čak i njena najvernija služinčad ovih dana morala da zavape kako je drugarica Angela bila stroga, pa se građanima Srbije mora otvoreno reći da može da se desi da ne dobijemo kandidaturu.
Daj Bože da nas nikad ne prime! Ali neće to june nas da mune! Zna ta lihvarsko-pljačkaška organizacija da će jedino „vladajuća“ koalicija, Srbiji inače nepotrebnih ljudi i žena,  gospođi Evropi verno služiti do poslednjeg daha poslednjeg Srbina. Zato će u decembru pružiti još „jednu priliku“ Srbiji i obećati kandidaturu.
Logično, dotle se mora popustiti u septembru Šiptarima. U oktobru pederima. U novembru se izviniti „ludoj Nasti“ što smo je primorali da nas bombarduje i zasipa otrovima, a izlegle se i neke bube koje ono malo preostalih seljaka u Srbiji zove „klintonkama“. Kad te ujede crvenilo i plikovi traju danima. U već pomenutoj Donjoj Vrbavi živi Olga koja je svake godine nalegala pod kvočku 15 jaja. Od pre nekoliko godina izleže se samo pet pilića. Ranije se to nije dešavalo. Žalili su mi se lovci u selima oko Bujanovca i Vranja da im je dve trećine lovačkih keruša postalo neplodno posle 1999. godine. Sve je to nama „Ej, Unija“ uz malu pomoć „lude Naste“ dala.
Mi, obični Srbi, moramo da znamo da će nas navodni prijatelji, a stvarni neprijatelji kinjiti i ponižavati dok god budu mogli. Takođe bi trebalo da znamo da naši neprijatelji nisu jaki, nego smo mi slabi. Raslabljeni smo. Ko je slab može da ojača. Treba malo vremena, discipline, samopouzdanja, vere, duhovne snage  obrazovanja i ponovo ćemo biti jaki. Bogu hvala, što možemo ojačati sami i bez ičije pomoći. Budimo egoisti. Zbrinimo sebe.
Na kraju jedno pitanje. Da li znate gde se nalazi original Ugovora iz Dejtona, odnosno Dejtonskog sporazuma? Upućeni kažu da je nestao iz Srbije. Neobrazovan čovek bi se upitao: Kako će vlast da sačuva državu kad ne može običan, ali važan papir?

12 коментара

  1. Avatar

    Imamo i mi takvih “kaubojaca”!!Istina u malo drugacijoj formi ali….tu je !! Decja prica Crvenkapa!Za egoizam ne moze biti bolji primer i nacin kako upropascavati decu,i kakvo shvatanje zivota treba u njima gajiti!!Baka zivi sama,daleko u sumi,bolesna je,a ipak tako bolesnoj mama salje kolace!!Nisam imao prilike da vidim da je neko bolestan i da mu je bas mnogo stalo do kolacica!! Znaci,stare treba ostaviti da zive sami,cak i bolesni,sto je moguce dalje od kuce,po mogucnosti u sumi,pa kad su bolesni odneti cemo im malo kolacica i time oprati grizu savest koju nasi potomci sa ovakvim nacinom vaspitavanja i zivljenja nece ni osecati!Bice normalno za nase potomke da stari zive sami,daleko,u sumi,a to sto su bolesni zaleciti cemo kolacicima!! Braco i sestre Bog nam bio na pomoci,jer nam samo On i moze pomoci!!Egoizam vlada u najgorim mogucim oblicima,ali ne brinimo, BICE JOS GORE ! Nazalost !! Dace Bog da nisam u pravu !! Ali ako…..?!

  2. Avatar

    O klasje moje ispod golih brda, moj crni hljebe krvlju postropani kolimite brani od gladnih ptica muko moja tvrda,Seljace goljo tegli i vuci i u jarmu skapaj.Svu muku tvoju napor crnog roba pojest ce silni pri gozbi i piru a tebi kao psu u sindziru bacit ce mrve,o sram i grdoba.Davno je ovo napisao B.Radicevic promeni li se ista na brdovitom balkanu.Menjaju se samo Sultani, Spahije i kabadahije te pokoji kucuk alija. Ceracemo se mi jos sve dok se ne pojavi Sudija poput R.Vidovica u romanu V.Draskovica.Onomad J.B.Tadic rece sa zadovoljstvom cu se kandidovati Zar stvarno misli da smo toliko retardirani, bolesni i maloumni da nevidimo svu grozotu i izvitoperenost ove nakaradne tvorevine.Mislim da je krajnje vreme da se okrene svome zdravlju jer i politicari mogu biti ozbiljno bolesni a da to ipak neshvacaju.To narod najbolje oseca od 5 oktobra padamo u sve veci ambis ni kraja mu se jos ne nazire.Ako slucajno ova Zutokosuljski konglomerat pobedi Onda ne preostaje nego jos jedna seoba prema severu pod nekim novim Carnojevicem.Kad covek zadje u sedmu deceniju zivota ima neko zivotno iskustvo iza sebe moze da da i neku ocenu o vremenu proslom sadasnjem.Govoriti o sadasnjoj vlasti mislim da gore ni nesposobnije nikad i nigde nije bilo Sto rece Vojvoda Misic Sve fukara do fukare.Ono sto bese kvalitetno Nestade u prvom svetskom ratu Ono malo sto preostade nastrada u drugom, ostadose jajare oni sto su cistili tavane potkazivali narod, ti iskolovase decu koja uzjaha opet na grbacu naroda.Pojavilo se par disidenata godina poput M.Djilasa, Micunovica koji to postadose kad izgubise privilegije, Svi oni lice na jaje izvana su cisti, beli unutra mucak. Svi su proizvod bivseg KPJ rezima.Svi sad pisaju u bunar iz kog su vodu pili na kraju ostadose bez vode za pice.Bedno i cemerno.

  3. Avatar

    Dobro g-dine Antoniću, gdje nađoste slogan”neće to june nas da mune”? Daj Bože da nas nikad ne prime. Većina nas se pita šta ćemo mi tamo, kada smo mi narod koji nikome nije poslao milosrdnog anđela, u kojem se prihvataju sve ideje koja važe za napredne, a neisprobane u zemljama onih koji nam ih zdušno predlažu.
    Možemo da pričamo i o upotrebi ćirilice ili latinice, ali bi prije svega trebali da pričamo o upotrebi srpskog jezika. Ovo je država prije svega srpskog naroda i valjda ovaj narod zaslužuje bar jednu državu u kojoj treba da se uvažava srpski jezik, ali ne sporim da se treba unapređivati jezik nacionalnih manjina. Ne znam kako, ali kada se prijavljuju na posao jedan broj mladih ljudi koji se rodio u državi Srbiji, dolazi sa apsolutnim neznanjem srpskog jezika, već samo jezika svoje nacije. Kako se to može dešavati u Srbiji? Onda je Srbin kriv, jer on treba da zna jezik nacionalne manjine. Ako je odeš negdje drugdje, da se zaposliš, tamo su neki drugi mladi ljudi pripadnici neke druge nacionalnosti. Opet je Srbin kriv, jer bi trebao prije svega da nauči jezik svih nacionalnih manjina u Srbiji, pa tek onda da traži posao. Djecu nam od zabavišta počinju učiti na svom maternjem jeziku,ali to nije problem, već je problem što nam se djeca odmah na početku razdvajaju i tačno znaju ko su. Kada sa kolegama sa posla koji su druge nacionalnosti želim da podijelim radost zbog Novakovog prvog mjesta, oni me gledaju i pitaju”Ko je Novak?”, jer oni ne gledaju našu TV. Onda se pitam koja je naša, a koja je njihova. I koja je zemlja njihova? Kod nas se mjestima ispisuju po dva imena, vlastita imena se prevode, kao da je to uopšte prevodivo. Nikome to ne smeta, jer smo u demokratiji. Nikad Srbin, kao do sada nije osećao potrebu da bude proglašen za nacionalnu manjinu. Možda će tada moći, da teritoriju u kojoj je u većini proglasi za svoju državu.

  4. Avatar

    Nema sumnje, kvalitetna analiza, a mislim da imamo dovoljno Instituta koji bi mogli da vlasti izrade prostorni plan u kome bi se jasno videlo koji gradovi treba da se razvijaju i koji bi to bio optimum. Beograd je milionski grad, ali u svom razvoju poješće sam sebe. Hteo ili ne, njegova sve skuplja nfrastruktura, a i poslednji most to dokazuje, i njeno buduće izdržavanje učiniće grad preskupim za život. Novi Sad i Niš su u optimumu, ali i oni bi trebali da razmišljaju o tome da pomognu razvoj prostorno bliskih gradova i time smanje populacioni pritisak. Socijalizam je uspeo da selima podari infrastrukturu i zadruge, a sada sve to treba obnoviti i privući deo stanovništva ka selu. Kada se sela popune, biće i male privrede, a ipak treba jasno reči da je u selu samo lud gladan. Pa nije ni on.

  5. Avatar

    Zato se legu narkomani, za koje još ne postoji tačan broj, jer ovi žuti su i sami na koki,čak su i gejevi, vole se izmedju sebe i to javnost iznosi, a oni i ne kriju to.Upropastili su i srpskog seljaka koji nema šta da izvozi, ali bi mogli da izvezemo njih kao što je Putin sa svojim bitangama uradio…

  6. Avatar
    Љубомор

    Да ли је Броз свесно стварао од сељака лумпер пролетеријат то незнам, али сигурно знам да га је ујаловио. (Синдикат претворио у режимску успаванку). Жутаћи – измећари америчког демофашизоидног поертка (светске заједнице) су синдикат разбуцали ко свиња врећу. Највеће зло које се могло Србији начинити је превођење сељака у лумпер пролетере.
    Наш лумпрер пролетеријат више није ни то. То су сада кинески ЦОЛИ-ји по миделу краљице Викторије, оснивача новог светског поретка.
    Излаз се може назрети. Показују то млади типа “Београдског синдиката”, “Српских двери” и сл. који морају кренути у народ (на машинцу су под контролом “великог брата”) и тумачити истину, образовати народ духом православља и истине попут првих хришћанских проповедника по катакомбама, пећинама и забаченим сеоским забитима.

  7. Avatar

    Dali je Broz svesno vrsio elektrifikaciju, industrijalizaciju..modernizaciju? jeste,a,jednim opankom u njivi,drugim opankom u domu zdravlja, bolovanja radi, da vadi krompir, lumpen proleter, znan kao *polutan*, hebao je mamu sebi i svima, sa *odlozenim rokom prispeca*. Tako, da sve svaljivati na Broza, nije uvek umesno ni ukusno.
    …………………………………………………………………………………………………………………
    hm,hmm.. *Nediceva Srbija*..?

    *Ima jedna neprijatna istorijska paralela. Naša država danas stvarno liči na Nedića.*
    ……………………………………………………..
    Nediceva Srbija, je skocila kroz prozor,ili bacili su je kroz prozor, sve jedno, oba *skoka* su bili blagotvorna.A, paralela moze samo da bude, *9 martovska Drazina Srbija*, preko noci obucena i brendirana sas Armani odela i Nicke paticke u *5 oktobarske vostale genserove Serbije*, sa *nedicevim skokom Srbije kao drzave u regione*,nahije. Zasto se pozivati na *mrtve duse*, kad imam zive, Vuka Draskovica,Velju Ilica, Mladjana Dinkica,Nebojsu Covica..naravno, spisak je nesto duzi, sa promenljivim foteljama, ali, po sistemu..* u krug u krug igramo valcer ja i drug*.

  8. Avatar

    Partizani su postali sila koja se nije mogla ignorisati. I pored staljinističkog vođstva, partizani su najprogresivniji fenomen ikad rođen na ovim prostorima i deo baštine svetskog radničkog pokreta. Po prvi put u istoriji u središtu Balkana pojavio se pokret koji je objedinjavao sve nacionalnosti i religije i nezaustavljivo vukao društvo napred.

    Nakon završetka rata, Tito se našao pred istorijskom odlukom. U Potsdamu 1945. potvrđen je dogovor Staljina, Ruzvelta i Čerčila da se Jugoslavija podeli fifti-fifti. I dalje slepo prateći staljinističku školu “popularnog fronta”, Komunistička partija uzima predstavnike buržoazije za rukav i dovlači ih u tzv. Tito-Subašić vladu. Takav balans snaga nije bio moguć pred silovitim naletom naoružanih radnika i seljaka koji su okuraženi pobedom nad fašizmom osećali da je zemlja u njihovim rukama. Komunistička partija nacionalizuje većinu industrija i uspostavlja monopol nad spoljnom trgovinom i time sahranjuje kapitalizam u Jugoslaviji. Slične stvari se dešavaju i u okruženju. U Abaniji popularni partizanski pokret sličan jugoslovenskom pravi revoluciju. U Bugarskoj, Crvena armija i lokalne snage otpora preuzimaju kontrolu. U Grčkoj i Italiji masovni naoružani komunistički pokreti su na ivici osvajanja vlasti. Krahom balkanskih buržoazija potencijalno se stvaraju uslovi za topljenje uskih balkanskih granica i formiranje socijalističke federacije. Ovo je bila zdravorazumska i realna opcija koju je jugoslovensko vođstvo ozbiljno razmatralo i započelo pregovore sa Georgijem Dimitrovim i Enverom Hodžom. Međutim, poslednja stvar koju je Moskva želela jeste serija popularnih revolucija i stvaranje Socijalističke federacije Balkana kao alternativu “kolevci socijalizma”.

    Sa zahuktavanjem “hladnog rata” i ofanzivom imperijalizma na svetskoj sceni, Crvena armija biva prinuđena da odgovori i neplanirano sprovede do kraja nacionalizaciju imovine u zemljama istočne Evrope načinivši od njih svoje satelite. Jugoslovensko vođstvo, videvši kako se Staljin odnosi prema zemljama u njegovoj sferi interesa, odlučuje da se, oslanjajući se na naoružane mase i delimično svetski imperijalizam, izvuče iz čeljusti Sovjetskog Saveza i započne “nezavisni” kurs. Grčka i Italija su pak iskakale izvan jasno povučene linije koja je okupljala zemlje istočne Evrope obećane Staljinu na konferencijama na Jalti i Potsdamu. Samim tim, njihova sudbina bila je zapečaćena. Prateci katastrofalne savete Moskve, Italijanski komunisti se razoružavaju i predaju vlast buržoaziji, dok grčki drugovi u početku čine isto, da bi zatim napravili ultra-levi prelom i započeli ustanak. Tito u ovoj situaciji zatvara granicu sa Grčkom i odbija da pomogne grčkim pro-sovjetski orijentisanim partizanima. Albanija i Bugarska pod pritiskom Moskve prekidaju sve odnose sa Jugoslavijom, samim tim sve komunističke parije u regionu se okreću stvaranju socijalizma u svom dvorištu. U takvom rasporedu snaga, Tito se okreće građenju “jugoslovenskog puta ka socijalizmu” – tzv. samoupravljanju.

  9. Avatar

    ANTONIJEVICU OSTAVI BROJ ZIKE IZ STUBIKA…OZBILJNO KAZZEM

  10. Avatar

    ILIĆ, ŽIVOJIN 019 555022
    ŠTUBIK BB, ŠTUBIK

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *