Почетна / Свет / Voda kao oružje

Voda kao oružje

Piše Mara Knežević Kern

Dok Amerika ubira plodove invazije na nekoliko kontinenata, u sopstvenoj kući se priprema za „veliko spremanje“, nameravajući da uz pomoć vode kao oružja svede stanovništvo na prihvatljiv broj. Tako bar tvrdi novinarka Dženet Pelan koja otkriva plan Vlade SAD-a o smanjenju populacije preko vodosistema

Entoni Hilder (Antony Hilder), autor „Manifesta slobodnog sveta“, svojim knjigama i filmovima rasvetljava genocidnu pozadinu tajnih projekata američke vlade podržanih od UN – nazivajući ih „proizvođačima haosa i smrti“. „Njihov krajnji cilj je sistematsko istrebljivanje ‘bezvrednog’ dela svetske populacije“, tvrdi Hilder, dajući dokaze za svoje optužbe u filmu „Novi svetski smrad“ („The New World Odor“). Nedavno je Hilder snimio dokumentarac pod nazivom „NATO is The New NACIZM – Serbia Chemtrails & Nikola Aleksic“, u kojem se nalazi video prilog s upozoravajućom porukom Nikole Aleksića – osnivača Ekološkog pokreta Srbije iz Novog Sada upućenom srpskoj Vladi, u kojoj kaže da neće odustati od svojih aktivnosti sve dok se ne objavi istina o kemtrejlsima. Impresioniran Aleksićevom hrabrošću Hilder poziva Amerikance da i sami dignu glas protiv nastupajućeg nacizma, i spreče upotrebu biološkog oružja za masovno uništenje protiv sopstvenog naroda.

BIZNIS BEZ ODGOVORNOSTI
Glavna vojna baza i istraživački centar „Fort Detrik“, u Merilendu, poseduje jednu od najvećih laboratorija u SAD-u, u kojoj se kreiraju virusi i genetski modifikovane bakterije kako bi simulirale potencijalno biooružje. „Vašington post“ je objavio podatak da usled neadekvatnog bezbednosnog sistema u inventaru smrtonosnih patogena nedostaje 900 epruveta!
U poslednje vreme Vlada je izdvojila značajna sredstva za ove projekte, usled čega je došlo do ekspanzija laboratorija – do te mere nekoordiniranih da federalne agencije ne znaju koliko ih ima, niti se može govoriti o kontroli proizvodnje.
Ako bacimo pogled na istoriju biološkog ratovanja najranije zabeležene metode nalazimo kod Rimljana, koji su uveli običaj stavljanja mrtvih konja u sistem vodosnabdevanja neprijatelja. U ovu vrstu ratovanja spada i podmetanje ćebadi kontaminiranih velikim boginjama, širenje antraksa, crevnih bolesti… U prošlom veku se po inventivnosti istakao Treći rajh, čije su naučnike posle poraza preuzeli pobednici, zaposlivši nemačke i japanske naučnike u istraživačkom centru „Fort Detriku“. Eksperimenti sa biološkim oružjem neometano su se odvijali sve do 1972. godine, kada je američka vlada potpisala Konvenciju kojom se ovakva delatnost stavlja van zakona.
Krajem 2001. godine, Sekretarijat za unutrašnju bezbednost ponovo je aktivirao istraživanja na polju „biodifens, bioterorizam i biosejfeti organizams“. Pravdajući to „borbom protiv terorizma“. Iako Ženevski protokol iz 1925. godine sadrži zabranu upotrebe biološkog oružja, mnoge zemlje – koje su u to vreme već razvijale ovaj program – tumače Protokol kao „zabranu uključivanja novih članica u ove programe“. Pri tome, ova Konvencija dozvoljava razvojne „odbrambene“ projekte, kao i projekte u medicinske i druge miroljubive svrhe, što otvara široko polje manipulacijama.

RAT NA SOPSTVENOM TERENU
Možemo samo da nagađamo na kojem kontinentu će Amerika započeti biološki rat, ali je najveće iznenađenje za američku javnost bilo otkriće novinarke Dženet Pelan (Janet C. Phelan) objavljeno u članku „Voda kao oružje“, da će se biološki rat voditi i na domaćem terenu.
Radeći kao kolumnista u „Santa Monika Dejli presu“, Pelanova je 2004. godine počela da istražuje motive za obimnu rekonstrukciju gradskih vodovoda u nekoliko američkih gradova. Vođena sumnjom da je sistem vodosnabdevanja u vezi sa Vladinim tajnim projektom, otišla je u Gradsku skupštinu i zatražila dosije u vezi sa planiranom rekonstrukcijom. Reakcija je bila burna: glavnu urednicu novina Karolin Sakariason pozvao je gradski tužilac, pitajući je da li je dala saglasnost novinarki da se raspituje o vodi. Kako ne bi ugrozila svoju poziciju, urednica je Pelanovoj zabranila dalju istragu u tom pravcu, a novinarka joj je u znak protesta dala otkaz. Ubrzo je otkrila da se nalazi na crnoj listi i da joj nijedne novine neće dati posao.
Na slučaju „voda“ radio je i Fred d’Aguilar (radnik iz Gradske uprave), a u prilog sumnji da se dirnulo u osinje gnezdo govori tragičan kraj dr Gete Angara – hemičarke zaposlene na kontroli kvaliteta vode u „Pasaik, Nj voter departmentu“… Posle učestalih poseta službenika odeljenja za državnu bezbednost, koji je prisustvovao njenim seminarima i predavanjima, Angara je (2005) nađena mrtva u rezervoaru za vodu. Istraga je ustanovila da je prethodno bila zadavljena. Njeno troje dece još uvek nije dobilo odgovor ko je odgovoran za ovaj zločin.

PARALELNI VODOSISTEMI
Pelanova je – uprkos opasnosti – nastavila da istražuje „paralelni sistem vodosnabdevanja“, postavljen u većini naselja u Los Anđelesu i Spokanu, ne birajući sredstva i metode da dođe do projekata. Fotografije spornih deonica projekta izložila je na svom sajtu, kao i kompromitujuće snimke gradilišta na kojima se mogu uočiti paralelni sistemi. Ona se pita zbog čega joj gradske vlasti nisu dozvolile uvid u projektnu i finansijsku dokumentaciju, i ko stoji iza odluke da se radi o „podacima osetljive prirode koji mogu ugroziti bezbednost grada“. Slično iskustvo imao je i novinar koji se interesovao za projekte u Santa Moniki.
Ono najintrigantnije u vezi sa rekonstrukcijom mreže odnosi se na automatske ventile, postavljene na priključcima u svako dvorište. Tragajući za proizvođačem utvrdila je da su proizvedeni u „U.S. Pipe“ – kompaniji čiji predsednik ima veoma bliske veze sa avioindustrijom. On je 25 godina radio u „Alcoa“, na mestu predsednika „Aerospejs diviziona“, da bi se obreo u proizvodnji ventila za vodovod… Aviokompanije su, inače, poznate po svojim ugovorima sa vladom, uključujući i špijunske satelite. „Neobična karijera“, zaključuje novinarka, „Od satelita do vodovoda! Osim ako među njima ne postoji direktna veza.“
Da veza zaista postoji može se zaključiti iz podataka na „ROM Komunikejšns“ vebsajtu, koji daje dijagram sa uputstvima kako se daljinskim upravljanjem – pomoću kompjutera, laptopa i mobilnog telefona – mogu pomerati ventili za vodu. „Mogućnost da se kontroliše iz daljine osnovna je komponenta ovog sistema“, kaže Pelanova, uporna u nastojanju da se američkom narodu javno kaže o čemu se radi.
Istražujući zakonske akte Pelanova je zaključila da je „Kritikal infrastrakčr informejšn akt“, usvojen u novembru 2002, obezbedio pravni okvir za kontrolu izveštaja o vodovodnim sistemima i pravno procesuiranje državnih službenika koji odaju informacije o vodosistemu, do uručivanja otkaza. Ovim zakonom je država obezbedila prostor za neometano delovanje, van kontrole javnosti.
Istovremeno, „US Voter resorsis konzil“ vrši prikupljanje demografskih podataka o građanima SAD-a, što bi moglo biti rađeno u svrhu efikasnijeg ostvarenja tajnog programa. „Činjenica je da nas ‘Veliki brat’ posmatra i da drži prst na obaraču“, upozorava Pelanova, pozivajući se na vebsajt članak „Los Anđeles Independent medija“ iz avgusta 2010, u kojem se tvrdi da postoji plan Vlade o smanjenju populacije preko vodosistema. U članku se pominje i nedavno renoviranje vodovodne mreže, obavljeno tako da funkcioniše kao precizan sistem za ciljno navođenje, sa mogućnošću da selektivno snabdeva odabrana domaćinstva „vodom koja nije za piće ili čak usmrćuje“. To je sprovedeno izgradnjom kompleksa sistema duplih linija, sa priključkom na glavne linije.

„PATRIOT AKT“ – SKRIVENE KLAUZULE
Tri godine posle objavljivanja „Pablik ekstreminejšn prodžekta“ („Projekta za istrebljenje“) autor je došao do novih informacija, koje podržavaju ranije tvrdnje. U pitanju je analiza sekcije 817 iz „Patriot akta“ – „Ekspanzion of d biolodžikal vepons statut“ („Dopuna zakona o biološkom oružju“), koji upućuje na zaključak da projekat „Voda kao oružje“ zaista postoji.
Analizirajući rečenicu po rečenicu ovog konfuznog i nejasnog teksta, punog nepreciznih formulacija, Pelanova sugerira da ovaj Zakon nije namenjen za vojne već za civilne svrhe: „Prvo, ovaj statut legalizuje ‘sistem isporuke’ i ‘toksine’, precizirajući u kojem slučaju će sistem isporuke i toksini biti legalni… U sekciji 817 se uopšte ne spominje pravno sankcionisanje upotrebe otrova. Umesto toga, navodi se da će njegova upotreba biti legalna u slučaju da se koristi u svrhe ‘zaštite, mirnodopske, profilaktičke ili istraživanja bona fide’… Iz dalje analize teksta proizlazi da američka vlada sprovodi ove aktivnosti po sopstvenoj volji i bez pravnih posledica… Spisak lica kojima nije dozvoljeno da učestvuju u ‘sistemu isporuke’ i koja ne mogu imati pristup toksičnim materijama, ukazuje da se ne radi o vojnim operacijama. Dakle – biološko oružje za domaću upotrebu može biti namenjeno samo stanovnicima Amerike“.
Dženet Pelan poredi stanje u Nemačkoj posle inscenirane paljevine Rajhstaga (za koju su optuženi komunisti) sa Bušovim, 9.11, iza kojeg sledi „Patriot akt“. „Dok Amerika ubira plodove invazije na nekoliko kontinenata, u sopstvenoj kući pravi ‘veliko spremanje’, pripremajući se da uz pomoć vode kao oružja svede stanovništvo na prihvatljiv broj… Hitler je imao tuševe, a američki predsednik vodovodni sistem – Bog nek nam je u pomoći!“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *