Samo jednom se ljubi

Piše Aleksandar Đaja

Izjavom o ljubljenju sa J. Kosor – Boris Tadić se možda poneo prema estradnim manirima Berluskonija i Sarkozija, smatrajući to modernim načinom ponašanja jednog predsednika. Da nije samo male i nebitne razlike: Berluskoniju i Sarkoziju ne otimaju petinu Italije, odnosno, Francuske!…

Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je da je primetila neke seksističke izjave predsednika Srbije Borisa Tadića i kao primer takve navela Tadićeve reči da bi se s njom ljubio… Predsednik Srbije je, naime, prošlog petka, uoči Uneskovog samita šefova država jugoistočne Evrope u Viminacijumu, na pitanje novinara da li će se poljubiti s Josipovićem, koji je bio jedan od učesnika skupa, i da li bi se poljubio sa Kosorovom, odgovorio: „Sa Josipovićem neću, a sa Jadrankom uvek“. Tadić je, takođe, ničim izazvan, dodao da će iz politike jednoga dana otići tiho, „na zadnja vrata i da to niko neće primetiti“.

NA MALA VRATA? TEŠKO!
Naravno, o ukusima se ne raspravlja. Ko bi koga poljubio  i zašto, nije političko, već ljubavno pitanje. Ipak, nije uobičajeno da predsednik jedne zemlje, upućuje premijeru druge zemlje tako otvorene signale svojih simpatija, pogotovu ako se zna da je dotična izjavila kako će Vlada Hrvatske učiniti sve da rasvetli sudbinu 999 nestalih lica hrvatske nacionalnosti, a da nije ni spomenula 2.130 nestalih Srba. Ako se zna da se na području Hrvatske nalazi 40 poznatih grobnica stradalih Srba u hrvatskim operacijama „Bljesak“ i „Oluja“, a još nisu ekshumirane, a u grobnicama ima najmanje 400 posmrtnih ostataka. Ako se zna da se u Zavodu za sudsku medicinu u Zagrebu nalazi najmanje 350 ekshumiranih posmrtnih ostataka Srba, ali, nisu još identifikovani. Možda se Boris Tadić poneo prema estradnim manirima Berluskonija i Sarkozija, smatrajući to modernim načinom ponašanja jednog predsednika. Da nije samo male i nebitne razlike: Berluskoniju i Sarkoziju ne otimaju petinu Italije, odnosno, Francuske!… A, što se tiče izjave predsednika Tadića da kad ode iz politike „to niko neće primetiti“, moram da ga razuverim. Bogami – hoće! Toliku štetu koju će za sobom ostaviti, primetiće ogroman broj građana Srbije!
No, da ne kvarim zabavu – moram reći da je prošlonedeljni skup u Viminacijumu, po svojim izlivima međusobne ljubavi među predsednicima država jugoistočne Evrope, ili Zapadnog Balkana, a u stvari NATO-deponije, bio više nego dirljiv! Dok su, na primer, Tadić i predsednik Albanije Bamir Topi, „razmenjivali poljupce“ i ugovarali posetu Tadića Tirani – dogovorom predstavnika Beograda i Prištine o carinskim pečatima, u Briselu je „učvršćena granica između Srbije i Kosova“! Time je definitivno amputiran deo teritorije Republike Srbije, a da „ljubitelji arheologije“ u Viminacijumu o tome nisu progovorili ni jednu jedinu reč! Takođe je, krajem prošlog meseca, da bi šiptarski carinski pečat, valjda, dobio na „dignitetu“, porodicama koje žive u neformalnom Kolektivnom centru za izbeglice sa Kosova i Metohije, u Resniku kraj Beograda, zbog neplaćenog računa – isključena struja! Dani bez struje na temperaturi od preko 38 stepeni, bili su pravi šok za 50 porodica, među kojima ima i šezdesetak mališana. „Prave azil za pse, mi nismo protiv. Neka i nama naprave smeštaj. Romi imaju pravo na kamp kućice, dok mi Srbi nemamo pravo ni na šta!“ – u očajanju kaže Jelica Petrović, izbeglica iz centra.

VAKCINOM NA „POMIRENJE“
Ali, kako ne želim da bilo čime uprljam značaj veličanstvenog „kulturološkog skupa“ šefova država Zapadnog Balkana, odnosno, jugoistočne Evrope, odnosno, znate već čega…, navešću reči generalne direktorke Uneska,  Bugarke Irine Bokove, da ova organizacija tesno sarađuje sa svim zainteresovanim stranama, a naročito sa Unmikom na zaštiti svetske baštine „Srednjovekovni spomenici na Kosovu“. Eto, nisam hteo da kvarim, ali kako da ne primetim da je baš vlada Bugarske, 1999. godine, bez pogovora ustupila ceo svoj vazdušni i bezvazdušni prostor NATO bombarderima, da danonoćno izručuju svoj tovar bombi i raketa na te iste spomenike kulture, koje sada Unesko u saradnji sa Unmikom hoće da obnovi. Sa onim istim „Unmikom“ pod kojim je, posle okupacije Kosova i Metohije, više od 150 crkava i manastira uništeno od juna 1999. godine, od toga 35 tokom martovskog pogroma 2004. godine. I ne znam zašto je Srbije ponovo preuzela „vodeću ulogu u podržavanju procesa pomirenja u jugoistočnoj Evropi“ – kada su Srbi u tom regionu u prethodnom ratu najviše stradali! I, zato, dragi čitaoci, ako je neko od vas čuo da je bilo gde u svetu pronađena vakcina protiv ničim izazvane težnje ka pomirenju sa celim svetom, prijateljima i neprijateljima, ljudima i životinjama – molim vas, hitno mi javite! Ona je sada Srbima, za razliku od Konove prevarantske vakcine protiv svinjsko-ptičjeg gripa, ubedljivo najpotrebnija! Vakcinisaćemo svakog čoveka  u Srbiji, od deteta u kolevci do starca sa štapom. Predsednika Borisa Tadića – vakcinisaćemo dva puta!
I, na kraju, da definitivno ne bih pokvario brilijantan utisak sa samita od prošlog petka u Viminacijum, podsetiću da je najjači utisak Uneskovog sastanka bio silazak predsednika zemalja učesnica u podzemne odaje nekropole stare više od 2000 godina. Gosti su se u tom mraku, okruženi umetnošću i najlepšim freskama pozne antike, odvojili od buke savremenog sveta. Ista scena se ponovila i prilikom ulaska u mračne podzemne lagume, kada su lideri na nekoliko mesta nestali iz vidokruga i dometa kamera i fotoaparata. I opet su iz podzemnog sveta, zajedno izašli, inače i pre toga nerazdvojni Izetbegović i Josipović (šta li su radili u mraku?), a za njima i ostali gosti. Niko nije ostao u „Hadu“. Na žalost, baš niko.