Rat je mir

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

Da li je otpor svetskim silnicima (i njihovim domaćim pomagačima) moguć? I kako ga organizovati i ostvariti?

Izgleda da su još uvek u zapanjujućoj manjini oni koji su razumeli istorijsku liniju razvoja „moderne“ demokratije – po želji svetske Imperije. Od pada Berlinskog zida, do podsticanja i intervenisanja u građanskim  ratovima (SFRJ, Avganistan, Irak, Libija), Evroazija i Afrika se modeliraju po ugledu na južnoameričke „banana-zemlje“, u kojima caruju teror, korupcija, droga i kocka. Eto, u Libiji intervencionisti već ne moraju ni da kriju svoje prave namere – da preuzmu  resurse i instaliraju kompradorsku vlast, pa u to ime vrše masovne pokolje stanovništva koje se usudilo da im pruži otpor. Sirija, Iran, Rusija i Kina sateruju se, postepeno, u mišju rupu, što istovremeno može da posluži kao opomena drugima.

ZAVERA ĆUTANJA
Ako vas upitaju da li ste zagovornik teorije zavere, slobodno možete odgovoriti da takva zavera ne postoji. Nema ni potrebe. Vikiliks je otkrio (mnogi su to znali i ranije) da evroatlantski aktivisti javno idu na redovne razgovore „gde treba“, o čemu su službenici u depešama obaveštavali štab Imperije koja je slala povratne instrukcije. Balkanski špijun D. Kovačevića ispao bi u tom kolu smešno nemaštovit, a siroti Rasim Ljajić na ponekim referisanjima – delovao je utučeno (orao pao!)
Ali vama je, verujem, svega dosta (naročito politike)! Šta vas se, uostalom, tiče ko, kome, kada i zašto ide na informativni razgovor? Neka vas samo puste da radite svoj posao. Da živite svoj život. Stotinama puta ste izigrani od mondijalista, nacionalista, demokrata, „prosvećenih“ apsolutista…  Srbija je umorna od lidera, a vi od Srbije – i politike. Neka vas ostave na miru!

MALI ŽIVOT
Znate šta je život i spremni ste da prihvatite nepravde koje nosi. Uostalom, pravda na kraju uvek pobedi, a čovek nikad. Zato ne treba strahovati za sudbinu pravde, nego za sudbinu čoveka (S. Novaković). Znate da šut s rogatim ne može, da jači kvači, a zašto da deca ginu u besmislenim ratovima? Ne vidite sebe na barikadama. Neka sve ide svojim tokom. Mirite se sa svetskim nasiljem, pošto znate da ništa ne može da se promeni.
Ipak, u dubini duše, znate da nije udobno živeti uplašen sopstvenom nemoći, čak ni onima kojima je udobnost najvažnija. Čim ste umesto pravde i zakona prihvatili pravo jačega, prihvatili ste i druge oblike terora. Počev od maltretiranja nedužnih građana (i privrede) od strane nezajažljivih partijskih moćnika, što je grozno i neudobno, do terora preglasne muzike iz kafića i sa splavova, što je takođe zamorno i neudobno. Prihvatili ste i siledžije koje zlostavljaju nevine prolaznike (batine nisu udobne – mogu da zabole). Znate već i da su teror i maltretiranje nevinih najefikasniji oblici uklapanja slabih u svetski model „Jači kvači“.
I kada vam jednoga dana podviknu: „Isporuka za Tačijevu ‘Žutu kuću’ ne može da čeka! Zar hoćete da svi budemo taoci jetre vašeg deteta?“, zapitaćete se (ali kasno) : „Kada smo, pred nasiljem, prvi put ustuknuli?“

DA LI JE OTPOR MOGUĆ?
U dubini svoje duše, siguran sam, pitate se da li je otpor svetskim silnicima (i njihovim domaćim pomagačima) moguć? I kako ga organizovati i ostvariti? Gandijevski metodi ovde izazivaju cinične komentare, ulične demonstracije imaju tretman saobraćajnih neprilika, a nasilni metodi ne dolaze u obzir. „Jurišanje na zahuktali voz liči na smešno samoprecenjivanje“, rekao bi M. Danojlić.
Možda snažnije države (Rusija ili Kina), koje takođe čekaju na red da ih Imperija pokori u svom nezadrživom širenju, smišljaju nova oružja za odbranu. Ili projektuju elektronske sisteme, kojima će moći iz daljine da preuzmu kontrolu i upravljanje nad oružjem evroatlantskih agresora? Pobednika u budućem ratu odlučivaće sićušni sistemi za upravljanje i kontrolu – ugrađeni u oružane sisteme protivnika. Pogađate da je značaj obaveštajnog rada (u oblasti tehnologije) porastao u ovakvoj koncepciji ratovanja.
A šta tek da se kaže o važnosti agitacije i propagande (marketinga) „sopstvenih vrednosti“ i socijalno-psihološke pripreme stanovništva da prihvati, kao prirodnu i nužnu, podelu na „gospodare“ i „poslušnike“, na čemu sile Zapada naročito insistiraju? Videli ste i na primeru srpskih kompradora da u tome imaju zavidne uspehe.

ZA POČETAK
Oduševljavanje evroatlantskim vrednostima ključna je komponenta novog poretka. Zato je otkrivanje istine, koja utiče na smanjivanje tog oduševljenja, prvi važan korak u oslobodilačkoj borbi. Videli ste kako informacije (poput Vikiliksovih), čak i kada su odranije poznate, imaju moć u podsticanju konstruktivnog otpora. Ne samo da su oduševljeni fanovi „reformi“ u Srbiji videli svoje idole u pravom svetlu izdajnika i dostavljača, nego su i sami „idoli“ shvatili da kod svojih mentora nemaju bolju reputaciju od krpa za brisanje patosa. I to već dugo korišćenih krpa.
Zamislite, za početak, Srbiju u kojoj bi svi koji vide šta se sprema smogli  hrabrosti da istinu mirno i glasno saopšte (lozinka – „banana-zemlja“). I da objasne zapadnim silnicima da je takav scenario teško prihvatiti kao priliku – bez alternative.

4 коментара

  1. Na svakom koraku im se treba suprotstavljati,iako je dosta veliki broj naseg naroda spreman da se povinuje nepravdi,a to je isto kao da ste i sami akteri te nepravde!Cutanje je odobravanje!!Svaka cast Cvjeticaninu na tekstu koji nasa vrla vlast i njihovi glasaci ne smeju da procitaju jer se kroz ovaj tekst jos jednom pokazuje njihovo poltronstvo!! Ni pertle im se vise ne vide!!




    0



    0
  2. „Unija duznika“ – kao u starom vicu, kada duznik ‘skida’ sa sebe brige i ‘prenosi’ (indukuje ih) poveriocu – saopstenjem, da dug ne moze da vrati ???!!! X 10 na 6 ili sl ?????!!!




    0



    0
  3. NE ZNAM KOJA ĆE NAS „ŽUTA KUĆA“ NA KRAJU VIŠE KOŠTATI I PO NAS BITI POGUBNIJA-TAČIJEVA ILI TADIĆEVA.




    0



    0
  4. Mi svakako imamo problem što se od Miloševića u Srbiji nije pojavio državnik. Istovremeno imamo problem što se u istorijskom smislu o poslednjem Srpskom državniku besramno laže od strane vlasti, a tako ta laž postaje istorijska istina koja tereti Srbiju. Vrlo teško će svet spoznati ko smo mi i šta stvarno želimo ako se po ambasadama govori udvornički i poltronski. Ako govorimo istinu bolje ćemo spoznati sebe, a i svet će bolje spoznati nas. Nisam uveren u evroatlantske vrednosti koje su iznedrile kriminal nepoznat u dosadašnjoj istoriji Srbije. Srbija se mora vratiti svom moralnom kodeksu u kome će čast i poštenje biti dominantni prilikom vrednovanja ličnosti. Ako Tadić želi da pokuša steći karakterne osobine državnika, onda narodu mora pokazati da je najurio bagru iz svojih redova, da je smenio bar dvadesetoricu sa političkih funkcija zbog nerada i nemorala, da
    je imenom i prezimenom prozvao bar nekolicinu zbog pljačke. U suprotnom, to će mo morati uraditi mi.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *