Почетна / Свет / Pobuna korova i insekata

Pobuna korova i insekata

Piše Mara Knežević Kern

Grupa međunarodnih istraživača objavila je početkom juna 2011. godine izveštaj u kojem se obelodanjuje sprega „Monsanta“, međunarodnih institucija i vlada u sistematskom prikrivanju podataka o štetnosti „Raundap“ herbicida, namenjenog uništavanju korova i insekata. Međutim, dogodilo se obrnuto – uništeni su poljoprivredni proizvodi

„Industrija i EU regulatori već odavno znaju da najbolje prodavan evropski herbicid ‘Raundap’ prouzrokuje defekte ploda, ali o tome nisu obavestili javnost“, stoji u izveštaju istraživača iz juna 2011. godine. Izveštaj je, inače, baziran na „Monsantovim“ studijama iz 1980. godine koje potvrđuju ove navode, a javnost je posebno uznemirena činjenicom da su – šireći polje moći – proizvođači obogatili ponudu herbicida namenjenih uništavanju korova i insekata u parkovima, na golf terenima, u baštama, školskim dvorištima – reklamirajući herbicid kao „sejf“.
Uprkos alarmantnom izveštaju i pritisku javnosti da se zabrani prodaja „Raundapa“, EPA je odlučila da kupuje vreme odloživši raspravu do 2015. godine. U međuvremenu je – samo u ovoj godini – zeleno svetlo dobila „Raundap redi“ verzija lucerke (za ishranu krava), šećerne repe i niske trave za parkove i golf igrališta.

DRVEĆE UMIRE
Dok EPA štiti GM industriju, a „Monsanto“ osvaja nova tržišta, priroda je – na svoj način – počela da uzvraća udarac. Prvo se pobunio korov! Farmeri iz Arkanzasa suočili su se sa žilavim neprijateljem – superkorovom, koji ubrzano raste zagušujući useve, rezistentan na pesticide i bujniji nego ikada. Prinuđeni da se vrate prastarim metodama čupanja korova uz pomoć motike, ašova, krampa – farmeri se suočavaju sa dodatnim troškovima koji obesmišljavaju ceo proces „modernizacije“ proizvodnje u funkciji profita.
Autor knjige „Plivati uzvodno“, Džim Hajtauer (Jim Hightower), analizira orvelijanski novogovor koji je zahvatio sve pore američkog društva, a posebno vokabular portparola i zaštitnika GM industrije: „Najuvrnutiji eufemizam za koji sam čuo izgovorio je proizvođač pesticida „Du Pont“, posle alarmantne pojave umiranja drveća  kontaminiranog herbicidima: ‘Upravo proučavamo izveštaje o nepovoljnim simptomima koji su se pojavili na drveću’. Drugim rečima – drveće umire. Stotine i hiljade stabala širom zemlje imaju isti smrtonosni ‘simptom’ koji trovači predano proučavaju“.
Ispostavilo se da je „nepovoljne simptome“ prouzrokovao „Du Pontov“ ubica korova „Imprelis“ – široko primenjivan na travnjacima, golfskim terenima i grobljima?! Među neplaniranim žrtvama trovanja našle su se omorike, borovi, vrbe, topole. Prema svedočenju jednog radnika, stručnjaka za hortikulturu, grane drveća su izgledale kao „posle izlaganja bacaču plamena“. „Du Pont“ je u početku pokušao da izbegne odgovornost, tvrdeći da su radnici koji uređuju prostor nepropisno koristili herbicid. Kompanijin predlog vlasnicima herbicidima spaljenog rastinja da „sačekaju nekoliko godina kako bi se drveće oporavilo“ očigledno nije prošao. S obzirom na to da se radi o imućnim vlasnicima – koji nemaju strpljenja, ni razumevanja za ovakve marifetluke, u skandal su odmah uključeni advokati. U međuvremenu je i drveće u „Du Pontovom“ klubu počelo da pokazuje „neprijatne simptome“, pa je EPA konačno zabranila prodaju herbicida drvo-ubica, ali će otrov i dalje ostati u zemlji sa nepredvidivim ekološkim posledicama.
„Monsantov“ portparol negirao je odgovornost kompanije, da bi – sledeći matricu po kojoj se krivica svaljuje na „neobučenog“ korisnika – izjavio da su poljoprivrednici „najverovatnije koristili  premalo pesticida“.
Posle pobune korova usledila je pobuna insekata! Kukuruzna zlatica, najveći neprijatelj kukuruza, usled višegodišnjeg izlaganja biotehnološkim eksperimentima stekla je otpornost na „Monsantov“ „Bt-kukuruz“, i tako ojačana obrstila useve. Iz Državnog instituta „Ajova“ stigla je zvanična potvrda da se radi o razvijenoj otpornosti insekta na „Bt“ protein, „Cry3Bb1“ – genetski projektovan u kukuruz radi „zaštite“.
Herbicidi ne ubijaju biljku direktno, već stvaraju niz uslova koji aktiviraju organizme izazivače bolesti, smanjujući imunitet domaćina. Usled delovanja otrova na zemljište dolazi do promene njegovog sastava, pa je MRC („Misisipi rajs konzil“) uputio nacionalni alarm, tražeći prestanak zaprašivanja glifosatom iz vazduha.
Neposrednim efektima trovanja najizloženiji su sezonski radnici u Kaliforniji, kod kojih je otkriven sindrom iznenadne smrti SDS („Saden deth sindrom“), a obimne studije ukazuju na brojne bolesti biljaka prouzrokovane glifosatom.

POBUNA U NEPALU
Osvešćenje proizvođača hrane ne dolazi sa Zapada – nepalske seljanke, iz oblasti Langtang Nacional park u centralnom Nepalu, izbacile su iz upotrebe uvozno hibridno seme i preuzele brigu o semenu lokalnih tradicionalnih sorti. Ovo seme se bolje prilagođava klimatskim promenama i nezavisno je od „šakala“ iz agrobiznisa. Rezultati studije „WWF-Nepal“ o uticaju klimatskih promena na oblast Rasuva, 1978-2007, podudaraju se sa iskustvom nepalskih žena na terenu, a organizovani poljoprivrednici traže od Vlade da osnuje banku semena, za šta je već izdvojeno 48.500 dolara. U ovoj banci se danas čuva 68 vrsta semena žitarica i povrća.
Priča o ugroženom semenu i „suverenitetu hrane“ vremenom se proširila na ugroženost tla. O značaju zemlje progovorili su autori dokumentarnog filma „Dirt“ (blato, zemlja, tlo). U nastojanju da osvetle čitav zaboravljeni mikrokosmos – od čijeg opstanka zavisi život na planeti – poslali su alarmantan poziv za odbranu prava na opstanak miliona mikroorganizama nastanjenih u pregršti obradive zemlje, kako ne bismo i sami nestali kao vrsta.
Ohrabrujuća vest je da sve veći broj članica EU odbija diktate WTO-a. Mađarska je, najnovijom odlukom, uvela stroge mere kontrole uvezenog semena – u cilju sprečavanja prakse uvoznika da seljacima podmeću GM seme. Inspekcije su samo u ovoj godini dale nalog za uništenje više od 1.000 hektara pod kukuruzom. Značajan otpor GM semenu pružaju i poljoprivrednici iz Nemačke, Irske, Austrije… dok se potrošači širom planete ujedinjuju oko zahteva za obavezno obeležavanje proizvoda koji sadrže GM komponente.
Roni Kumins (direktor OCA) upozorava aktiviste da sa GM kartelima nema pregovora: „U ‘Monsantolendu’ nije moguća koegzistencija, da bi se preživelo potrebna je strategija! Potrošači moraju da otkriju Ahilovu petu ‘Monsanta’ i biotehnologije – a to je njihovo pravo da znaju istinu… Biotehnološke kompanije učinile su sve da sastojke svojih proizvoda učine nevidljivim. Oni znaju da bi označavanje njihovih proizvoda znakom GM imalo isti efekat kao da su stavili lobanju i ukrštene kosti“.
S obzirom na to da je američka vlada oslobodila kompanije obaveze da označavaju GM proizvode, Džefri Smit, iz Instituta za odgovornu tehnologiju, pokrenuo je kampanju za edukaciju javnosti, otkrivajući šta se krije iza novih komercijalnih naziva: „Aspartam je kamufliran kao AminoSweet®, NutraSweet®, Equal Spoonful®, Canderel®, BeneVia®, E951, a Vitamin Ce (ascorbic acid) – koji se obično izdvaja iz kukuruza – najverovatnije je GM ukoliko vodi poreklo iz Severne Amerike“.

PROMENA EU STRATEGIJE
Na iznenađenje osionih korporacija, francuski sud je osudio „Monsanto“ zbog lažnog reklamiranja herbicida kao „biorazgradivog i bezopasnog po okolinu“. Kompanija je tvrdila da kvalitet zemlje posle korišćenja ovog preparata ostaje nepromenjen, a istina je da „Raundap“ izaziva potpuno suprotne efekte. Čak i „Monsantovi“ testovi pokazuju da se samo dva odsto herbicida raspada posle 28 dana, što znači da ostatak nastavlja da deluje u prirodnom okruženju.
Vrhovni sud EU otvorio je put za legalizaciju oštetnih zahteva poljoprivrednika i pčelara, zbog gubitaka prouzrokovanih kontaminacijom polja polenom GM biljaka. Nova pravila će se primenjivati i na uvoz proizvoda koji sadrže u sebi genetski modifikovane žitarice „za koje ne postoji dovoljna saglasnost unutar Unije“.
Aktivista Derik Dženson upozorava Amerikance da je došlo vreme za izbor prioriteta i okretanje pravim temama: „Na jednoj strani imamo proizvođače teorija o rasi i polu – kao da nam ništa od toga nije preče, a to uopšte nije aktuelno pitanje. Osnovni problemi naše civilizacije su savest i odgovornost“.
Četrdesetih godina prošlog veka u širokoj primeni je bio kamion gasna komora Artura Nebea. Zaduženi za transport „nepodobnog građanstva“ nisu mislili o sebi kao o ubicama. Ni Adolf Ajhman se nije osećao krivim; u Nirnbergu se branio izjavom: „Niko mi nikada nije rekao da radim nešto loše“.
Istom rečenicom će se jednog dana braniti i piloti – koji zarađuju za život zaprašujući nas kemtrejlsima, naučnici – koji nas „spasavaju od gladi“ baveći se genetskom kombinatorikom, inovatori u industriji pesticida… Svi oni čiste savesti „rade svoj posao“ dok za njima ostaje 200 izumrlih vrsta, uništen ekosistem, urođenička plemena prepuštena gladi i žeđi… Vreme je da kažemo izvršiocima – dovoljno glasno – koliko je to što rade loše!

Један коментар

  1. I ovaj tekst novinarke Mare Kern je odlican, kao i ostali njeni tekstovi. Samo nastavite tako!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *