PARADA PONOSA Poslednji pokušaj da se čuje glas razuma

Piše Vladimir Dimitrijević

Da li vlast može da spreči „Paradu ponosa“, te da li u njenom nečinjenju ničega da to uradi možemo nazreti da joj je cilj da spreči slobodne izbore na kojima će biti smenjena, a nerede iskoristi kao povod za vanredno stanje, uvodeći, u srcu Evrope, fašističku diktaturu

Dana 27. septembra 2011, predstavnik evrounijatskih snaga u Srbiji, Vensan Žover, rekao je u listu „Pres“ da organizovanje gej parade nije uslov da Srbija uđe u Evropsku uniju, ali da to, eto, od nas traži, ni manje, ni više, nego Ustav Srbije (tobož, sloboda javnog okupljanja je neprikosnovena itd). Očito je da gospodin Žover ne zna da je našim, kao i svakim drugim Ustavom, sloboda javnog okupljanja ograničena, između ostalog, vređanjem javnog morala. Celokupno pozitivno zakonodavstvo Srbije dozvoljava da se gej parada otkaže, a sama Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda kaže: „Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja (…) Za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja i morala“. U skladu  s tim, član 11 Zakona o okupljanju građana kaže da „Nadležni državni organ može da zabrani održavanje javnog skupa radi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine“.
U Srbiji je preko 90 odsto građana protiv propagande homoseksualizma pod vidom slobode okupljanja, zato što građani znaju da je sve to samo početak: sledi uvođenje prava na „gej brak“, a zatim usvajanje dece, dok će deca normalnim bračnim parovima biti oduzimana jer će prema Zakonu situacija da šljicnete dete po zadnjici, ako, recimo, hoće da stavi ruku na vrelu ringlu, biti smatrana krivičnim delom. Dakle, gej parada nasrće na javni moral, definisan presudom Ustavnog suda Srbije („Izbor sudske prakse“, 5/2005): „Povreda javnog morala predstavlja faktičko pitanje koje se mora ceniti u skladu sa shvatanjima građana koje preovlađuje u određenim sredinama i vremenskim periodima“. Jer, reč „moral“ potiče od latinske reči za većinsku običajnost jedne sredine. Iako  se neki već odavno pitaju da li skraćenica DS znači „društvo sodomofila“, a skraćenica SPS „savez pederofila Srbije“, ipak, šanse da se najgore spreči postoje i navedene su zakonske osnove za to ( o tome je već pisao i g. Slobodan Antonić, u „Geopolitici“ za septembar 2011). Prošle godine je na paradiranje LBGT-a („leteće brigade gospodina Tadića“, kažu cinici) potrošeno 1,5 miliona evra, u državi koja neadekvatno leči obolele od raka (a najviše je takvih, zahvaljujući NATO bombardovanju, u Evropi) i u kojoj 30.000 ljudi godišnje umre, više nego što ih se rodi; bilo je 141 ranjenih policajaca i demonstranata, a imovinska šteta ogromna. Ove godine su velike šanse, pogotovo zbog svega što se zbiva oko Kosova i Metohije, kao i ogromne ekonomske krize, da neredi budu još krvaviji i šteta još veća. Vlast može da sve to spreči – ako hoće. A ako neće, cilj joj je da, po nalogu stranih nalogodavaca, u Srbiji spreči slobodne izbore na kojima će biti smenjena i nerede iskoristi kao povod za vanredno stanje, poput „Sablje“ 2003. godine, uvodeći, u srcu Evrope, fašističku diktaturu kao u Južnoj Americi. Nadamo se da do toga neće doći, a ako dođe, neka se zna: „Ničija nije gorela do zore“.