Nova američka, GMO ucena

Piše Uglješa Mrdić

Nacrt novog zakona, kojim će proizvodnja genetski modifikovane hrane biti dozvoljena, već je gotov i čeka se samo pogodan trenutak da se on usvoji

Američki potpredsednik Džozef Bajden je prilikom posete Beogradu 2009. poručio domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani GMO, na šta je od domaćina dobio odgovor da će Zakon biti promenjen

GMO kartel u Srbiji dostiže svoju punu snagu. Pored političke podrške od strane pojedinaca iz vladajućeg režima i biznismena koji su ušli u dil sa GMO kartelom, upotrebu i korišćenje genetski modifikovanih organizama (GMO) u ishrani i u poljoprivrednoj delatnosti na teritoriji Srbiji podržaće, kako sada stvari stoje, i Skupština Srbije.

USLOV ZA EU
S jedne strane postoje čvrsta uveravanja da Zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet GMO u komercijalne svrhe u Srbiji neće biti uskoro menjan.
Međutim, Sjedinjene Američke Države traže da Srbija prihvati genetski modifikovanu hranu kao uslov za ulazak u „Svetsku trgovinsku organizaciju“ (STO). Kao što je poznato uslov za ulazak u Evropsku uniju je članstvo u ovoj organizaciji.
Srbija u STO-u ima status posmatrača.
Predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić kaže da je nacrt novog zakona, kojim će proizvodnja GM hrane biti dozvoljena, već gotov i da se samo čeka pravi trenutak da se usvoji.
Američki potpredsednik Džozef Bajden je prilikom posete Beogradu 2009. poručio domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim Zakonom o zabrani GMO, na šta je od domaćina dobio odgovor da će Zakon biti promenjen.
U EU dozvoljena je upotreba GMO neverovatno brzo, i to u vidu životnih namirnica, sredstva za hranjenje životinja i kao seme, poput krompira, soje, kukuruza i paradajza. Među zemljama koje zabranjuju sve ili pojedine GM proizvode su Poljska, Austrija, Bugarska, Grčka, Luksemburg, Francuska, Nemačka i Mađarska.
Odobreno je u EU 35 genetskih modifikacija pojedinih biljnih vrsta. Mogu se puštati u promet kao genetski modifikovana hrana za ljude i životinje, kao i sirovina za dalju preradu, a radi se pored ostalog o soji, šećernoj repi, pamuku, duvanu, kukuruzu.
Stručna javnost ističe da Srbija ne treba da menja Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), niti da dozvoli uzgoj tih proizvoda u komercijalne svrhe.
Srbija ima dovoljno resursa za proizvodnju hrane na konvencijalni način ili za organsku proizvodnju i treba da ostane slobodno područje bez GMO.
Većina svetske populacije je protiv GMO, a u Srbiji je istraživanje urađeno pre nekoliko meseci pokazalo da je preko tri četvrtine ispitanika protiv GMO ili su više za hranu koja ne sadrži genetski modifikovane supstance.

GMO ŠTETA
Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, koji je i predsednik „Društva agroekonomista Srbije“, navodi da je „Svetska trgovinska organizacija“ (STO) zloupotrebila neke međunarodne sporazume i počela da se meša u domen poljoprivredne proizvodnje koji nije u njenoj nadležnosti već u nadležnosti „Međunarodne organizacije za proizvodnju i hranu“ (FAO).
„STO bi trebalo da se vrati dva koraka nazad i da reguliše međunarodne odnose samo u pogledu prometa poljoprivrednih proizvoda, a ne u pogledu garancija kvaliteta. STO nije merodavna za ta pitanja, već FAO i druge strukovne organizacije. U Srbiji postoji nekoliko hiljada hektara pod genetski modifikovanom sojom koja je ušla u vreme donacija kada Srbija nije bila oprezna kod poklona koje je primala, a to je bila smišljena aktivnost pojedinih lobija koji se zalažu za proširenje uzgoja GMO. Srbija bi trebalo da sledi primer Bugarske, koja je, iako članica EU, zabranila uzgoj genetski modifikovanih proizvoda pod pritiskom domaće javnosti“, kaže Ševarlić.
I dodao da poslednje, značajne, porudžbine kupaca iz Italije i Švajcarske naše soje, koja nije genetski modifikovana, pokazuju u kojem pravcu Srbija treba da traži svoje mesto na međunarodnom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. On je naglasio da su organski i proizvodi konvencionalne poljoprivredne proizvodnje na međunarodnom tržištu skuplji i traženiji od genetski modifikovanih proizvoda.
Prema rečima Ševarlića, važan razlog zbog kojeg Srbija ne bi trebalo da dozvoli uzgoj genetski modifikovanih proizvoda je to što o neškodljivosti tih organizama i hrane proizvedene od tih sirovina još uvek nema dovoljno pouzdanih i nezavisnih naučnih istraživanja.
„Sa aspekta ekologije, pitanje je i koje će to probleme izazvati slobodan uzgoj GMO i koji od njih mogu da se ukrštaju sa drugim biljnim i životinjskim vrstama u prirodi bez ikakve kontrole čoveka ili proizvođača“, kazao je Ševarlić.
Ministarstvo ekonomije Srbije saopštilo je prošle nedelje da izmena Zakona o GMO nije uslov za ulazak Srbije u STO, ali dok traju pregovori svaka članica te organizacije može da zahteva prilagođavanje bilo kojeg zakona.

KRIVIČNE PRIJAVE
Srbija već nekoliko godina sprovodi uništavanje genetski modifikovanih zasada, a najviše soje.
Prošle godine je Ministarstvo poljoprivrede obavilo 1.100 kontrola parcela ukupne površine 3.000 hektara, kako bi se utvrdilo ima li u Srbiji genetski modifikovane soje.
Na 98 parcela, površine 122 hektara, nađeni su GMO usevi soje, a podneto je 98 prekršajnih i krivičnih prijava.
Među stručnjacima postoje velika neslaganja kada je reč o posledicama po zdravlje ljudi genetski modifikovane hrane. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali se sumnja da takvi organizmi u pojedinim slučajevima mogu biti štetni po ljude.
U sledećem broju saopštićemo više detalja o delovanju GMO kartela na teritoriji severnog dela Srbije – u Vojvodini i u Zapadnoj Srbiji.

____________

Dinkićevo zalaganje za GMO

U depeši koju je u januaru 2010. godine napisao sekretar američke ambasade u Beogradu Troj Pederson piše da su SAD odlučne u nameri da Srbija usvoji zakon o GMO i da će im u tome pomoći tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Međutim, oni su izrazili žaljenje jer do toga nije došlo.
„Mlađan Dinkić je obećao da će uložiti amandmane na restriktivni Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) koji je usvojen u maju 2009. godine. Međutim, to se nije dogodilo. Čak je i ministar poljoprivrede Saša Dragin tražio od SAD-a pomoć u pripremi revizije zakonodavstva. Hteli smo da iskoristimo taj trenutak i zahtevamo fondove zahvaljujući kojima ćemo formirati novu svest javnog mnjenja i dobiti podršku promenama zakona“, piše u depeši Vašingtonu Pederson.

2 коментара

  1. Avatar

    Nemci,Austrijanci,Bugari su nas ubijali u zadnih pedest godina.Amerikanci su nas posipali sa uraniumom 99 a sada posto nisu dovrsili prljavi posao hoce da nam otruju i potomstvo.Ovog treba proterati iz Srbije.Bas me briga dali je on zadovoljan ili nije zakonom o trovanju!

  2. Avatar

    Kao i do sada, od dinkica, ne treba ocekivati nista dobro. To djubre gde god se pojavi, cini zlo. Ljudi, nasa ce deca da trpe i vec trpe od takvih zlotvora. Valjda brine o svom potomstvu? Treba ga pod hitno uhapsiti za razbojnistvo u NBS i unistenje srpskog bankarskog sektora.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *