Почетна / ТВ коментар / Niko nema što Njujork imade

Niko nema što Njujork imade

Piše Miodrag Zarković

Sve što je strogo zabranjeno Srbima, podrazumevano je odobreno Amerikancima

Podosta toga je nejasno, tačnije, veoma sumnjivo i neuverljivo, u zvaničnoj verziji događaja od 11. septembra 2001. godine. Ko je naredio, a ko izveo otmice aviona; kako je moguće da četiri letelice onoliko dugo vršljaju američkim nebom, najkontrolisanijem na svetu; zašto su se „Kule bliznakinje“ srušile; zašto su se neke okolne zgrade srušile; gde je nestao avion koji je navodno udario u „Pentagon“… Sva ova ptianja već deset godina čekaju konkretnije odgovore od onih nemuštih, koje vašingtonski zvaničnici bandoglavo ne menjaju još od spornog jutra.
Jedna stvar se, međutim, sasvim pouzdano može tvrditi o 11. septembru: to je bio politički događaj, ma u koju verziju, zvaničnu ili ne, da verujete. Teroristička akcija, sabotaža ili prevara, ali politička. Nije to bila prirodna nepogoda, poput zemljotresa i cunamija, niti nenamerna havarija, poput Černobila (ako je to uopšte bilo nenamerno). Neki ljudi su tog dana usmrtili hiljade drugih ljudi zarad prikrivenih ili poznatih političkih ciljeva – smrtonosan po prirodi, katastrofalan po razmerama i fatalan po posledicama na ceo svet, to je prvenstveno bio politički događaj, a i ostao, jer se i dan-danas koristi kao osnovni izgovor za doktrinu koja je od nastanka odnela neuporedivo više života nego što ih je stradalo u plamtećim „bliznakinjama“, a kojoj američki zvaničnici uporno tepaju „rat protiv terorizma“.
E sad, ono što i vrapci na granama znaju – barem srpski vrapci na srpskim granama – to je da se politika ne sme mešati u sport, inače će lepo vaspitane i napredne čike iz belog sveta da te kazne. Kada god neko pokuša da iskoristi sportske priredbe u političke svrhe, odgovarajući međunarodni savezi i organizacije neminovno mu izriču pravednu kaznu, kako bi se zaštitio olimpijski duh, star koliko i Stara Grčka, gde su zbog sporta i ratove odlagali. Što će reći da bi svako uplitanje 11. septembra u neko sportsko dešavanje, trebalo da ishoduje sankcijama za počinioce. Pa ipak, kazne nema ni na vidiku za Otvoreno prvenstvo SAD-a u tenisu, iako je ovaj globalno značajan turnir iskorišćen za plasiranje političkih poruka.
Dok je Srbija, uz ostatak planete, pratila trijumfalan pohod Novaka Đokovića ka njegovom četvrtom „gren slemu“, pored terena je stajala upadljiva oznaka „09/11/01“, što po američkom pravopisu obeležava upravo 11. septembar 2001. godine (oni prvo navode mesec, pa tek onda dan). Položaj oznake, smeštene u liniji sa mrežicom na pola terena, bio je podešen tako da upada u vidik upravo TV publici, jer je bila okrenuta ka kameri koja se najviše koristi u direktnim prenosima, onoj koja stoji iza jednog od igrača, tako da je „oči izbila“ svakome ko je makar i na kratko pogledao šta se dešava na terenu „Artur Eš“. Desetine miliona gledalaca sa svih krajeva sveta neminovno je zapazilo ovo podsećanje na tragediju od pre deset godina.
Zamislite, poređenja radi, šta bi se sve sručilo na mučenu Srbiju kada bismo, u kakvom naglom napadu smelosti, na nekoj međunarodnoj utakmici koja se igra kod nas, postavili pored terena natpis „24/03/99“ ili, radi jače simbolike, „Milica Rakić“. U stvari, ne morate ni da zamišljate, samo se setite kako je, kada se 2008. godine na pobedničko postolje popeo u majici „Kosovo je Srbija“, prošao plivač Milorad Čavić (oduzeta mu je zlatna medalja) – što je bio gest daleko manjeg publiciteta od onog koji su izveli organizatori njujorškog turnira. Njujorčani, međutim, ne da nisu kažnjeni, nego su još i nagrađeni izrazima saučešća i podrške najboljih tenisera današnjice.
U Njujorku gradu niko nije gladan, bez struje, ograđen bodljikavom žicom, strpan u geto, privođen, hapšen, streljan, kidnapovan, raskomadan na unosne unutrašnje organe… samo zato što je ove ili one nacionalnosti. Srbima na Kosovu i Metohiji to se neprekidno dešava već 12 i po godina. Ali, čik probajte da izrazite solidarnost sa kosmetskim Srbima (naročito onima na severu pokrajine, što su rešili da se odupru zločincima i tako pokvarili renesansnu integracionu bajku Borisa Tadića)! Probajte da u bilo kojem takmičenju pokažete ljudsku saosećajnost sa stradalnicima iz Peći, Prizrena i Orahovca ili onima iz Kravica i Skelana! A onda sili i nepravdi, koja će skočiti da vas upozori (Tadić) ili urazumi (belosvetski licemeri), probajte da objasnite da vi niste uradili ništa što nisu i Amerikanci.

2 коментара

  1. Nije zabranjeno Srbima, naprotiv, uz asistenciju *ministarstva sile*, primoravaju Srbe, da budu njujorcani, da im visi *ponosan slinac preko brade*

    http://mmm.smokva.com:8080/photo?id=20546435&mad=d984e202




    0



    0
  2. Srbima je dozvoljeno sve ono sto im postonosa NATO-vski Sutanovac dozvoli!Ni manje ni vise !! A te kule bliznakinje znaju i budale da su ih amerikanci sami srusili da bi imali „razlog“ pred licemerima u UN i opravdanje da napadnu na Irak, u kojem po dolasku evro-americke demosratije gine svakodnevno na desetine iracana,za vreme „loseg“ Sadama Huseina nije toga bilo,i da ga opljackaju sto i dan danas rade!! Toliko su opljackali nafte iz Iraka,i dalje to rade,da bi mogli najmanje 16 kula bliznakinja izgraditi u najmodernijem i najluksuznijem izdanju!Sve bih voleo biti samo ne evro-amer!!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *