Почетна / Свет / Genocid u službi profita

Genocid u službi profita

Piše Mara Knežević Kern

Tragedija se dogodila aprila 2010. godine, kada je došlo do izlivanja nafte u Meksičkom zalivu nanela je nesagledive štete životu na celoj planeti. O tome svedoče mnogi ekolozi, posebno upozoravajući da simptomi koji su se pojavili odmah posle nesreće (iritacija disajnih puteva, osip, glavobolja) predstavljaju samo uvod u katastrofu, koja će se manifestovati tokom godina koje dolaze

Stanovnici priobalnog pojasa Meksičkog zaliva našli su se u epicentru tragedije, prouzrokovane ljudskom pohlepom i bezobzirnošću magnata naftne industrije. Malo je mesta na planeti pretrpelo više katastrofa u protekloj deceniji, rezultirale su gubitkom života i uništavanjem imovine – a da nisu prouzrokovane ratom ni okupacijom, već gramzivošću domaćih kompanija i bezobzirnošću državnog aparata.
Tragedija se dogodila aprila 2010. kad je došlo do izlivanja nafte i eksplozije Deepwater Horizon crpne platforme, posle čega je nastala lančana ekološka katastrofa, sa nesagledivim posledicama po čitavu planetu. Trenutno se u Zalivu mogu detektovati naftne mrlje – od kojih je jedna duga 22 milje, široka 6 milja, a duboka 3.300 metara, dok druga zahvata površinu od 20 kvadratnih milja.

PRIKRIVANJE KATASTROFE
U cilju zataškavanja nezaustavljivog podzemnog vulkana nafte, veličine Mont Everesta, pokrenuta je jedna od najvećih vojnih akcija američke armije na domaćem terenu. U „sanaciju“ su uključeni stručnjaci iz petrohemijskog vojnoindustrijskog kompleksa, koji su izašli sa predlogom da se na naftne mrlje dejstvuje iz vazduha – disperzantima benzenom i corexitom – ne bi li se nafta uklonila sa površine u dublje nivoe okeana.
Ovaj masovni eksperiment in vivo izazvao je burne reakcije uznemirenog stanovništva iz Grand Isle i Port Fourchon (Luizijana), pa su umesto dnevnih preleta počeli da raspršuju hemikalije noću – tajno, iz neosvetljenih aviona, ili iz brodova. Obama je u početku negirao da se disperzant još uvek koristi, ali su istraživači na licu mesta otkrili kontejnere s natpisom Nalco Corexit. što nedvosmisleno govori o smišljenim lažima u korist naftaša iz BP-a.
U nastojanju da opravda lažne medijske izveštaje, i tvrdnje da se radi o „benignom“ akcidentu, čija je sanacija pod kontrolom, a posledice po okolinu minimale, Obamina administracija je lansirala priču o neophodnosti da se sačuva „tajna od važnosti za nacionalnu bezbednost“.  Da se ne radi o „nacionalnoj bezbednosti“ već o „bezbednosti kompanija“ svedoče brojni novinari, aktivisti i volonteri na terenu, zgroženi nemarom, bestijalnošću i nedostatkom trunke zdravog razuma kod vladinih predstavnika i vlasnika BP-a.
Umesto brige o stanovništvu, koju je preuzela grupa volontera iz organizacije „Bosonogi lekari“, ogromna sredstva se troše na „uklanjanje mrlja sa mesta zločina“. Sem Corexita, u akciju je uključeno i prskanje sredstvom za „beljenje“ – u cilju promene boje preostale nafte, ne bi li se stvorio utisak da je uklonjena. Ova hemikalija je prouzrokovala dodatno trovanje i smrt mnogih živih bića, uključujući ptice gnezdarice, školjke i vegetaciju. Iako su Obalska straža, US Fish and Wildlife Commission i Department of Interior znali o čemu se radi, niko ih u tome nije sprečio.
Sem disperzanata i sredstava za „izbeljivanje“, Obamina administracija je pozdravila ideju da se u Zaliv ubace bakterije koje se hrane naftom, kako bi se još jednim eksperimentom pomerile granice mogućeg i okean pretvorio u džinovsku laboratoriju u kojoj „psihopate eksperimentišu na živim organizmima“ – nekažnjeno i uz svesrdnu podršku medija.
Novinar Vejn Medson prenosi informaciju da je 40 miliona litara disperzanata ispušteno u Zaliv, što je dovelo do otrovnih kiša i masovne pojave unutrašnjeg krvarenja. Brojni okeanolozi i toksikolozi tvrde da će ceo lanac ishrane u Zalivu i u dubini kopna biti ugrožen godinama i decenijama, što ukazuje na neophodnost preduzimanja mera za hitnu evakuaciju stanovništva.
Bela kuća je, umesto evakuacije pozdravila trijumfalni Izveštaj Karol Braun, radosnu vest objavljuje narodu, da je posle njihove akcije „ogromna količina nafte nestala“!

FAŠIZAM I MIRIS NOVCA
Događaji iz Makonda naneli su nenadoknadivu štetu životu na celoj planeti. O tome svedoči i dr Rodni Soto ukazujući na dugoročne posledice uticaja organskih isparljivih jedinjenja iz naftnih proizvoda i hemijskih disperzanata po prirodno okruženje i zdravlje ljudi, uz posebno upozorenje da simptomi koji su se pojavili odmah posle nesreće (iritacija disajnih puteva, osip, glavobolja) predstavljaju samo uvod u tragediju, koja će se manifestovati tokom godina koje dolaze. U ovom trenutku su najugroženije trudnice i nerođene bebe, zbog izuzetne osetljivosti na kancerogene supstance iz sirove nafte i njihov kapacitet za izmenu DNK. Psiholozi na terenu skreću pažnju na pojavu ozbiljnih poremećaja psihe, koji se manifestuju pojačanom anksioznošću i agresivnošću. Usled nedostatka kiseonika iz mora su počele da beže ribe, rakovi, delfini… a stanovništvo se našlo u klopci ekonomskog i zdravstvenog kolapsa.
Ugledni novinar Dar Džamil tvrdi da je na delu čist fašizam, koji se sprovodi spregom vlade i privatnog sektora. On smatra da je ova biohemijska bomba sa usporenim dejstvom opasnija i destruktivnija od nuklearne eksplozije i da je EPA saučesnik u prikrivanju zločina. Emi Gudman je tim povodom intervjuisala Hju Kaufmana, višeg političkog analitičara pri EPA, koji je od početka bio kritički nastrojen prema odluci BP da se prilikom sanacije koristi Corexit, upozoravajući na posledice po zdravlje miliona ljudi koji žive na kontaminiranom području. Kaufman smatra da bi mediji i ovom prilikom morali da odigraju ulogu koju su odigrali u aferi Votergejt, krenuvši za „mirisom novca“ ne bi li raskrinkali inspiratore i profitere u genocidnom trovanju stanovništva.
Majk Adams optužuje EPA-u za saučesništvo u čuvanju „poslovne tajne“ naftne industrije, i pretpostavljanje korporativnih interesa javnom interesu: „Oni su uz pomoć FDA, EPA, FTC i U. S. Patent and Trademark Office krili tajnu od svih nas, da bi EPA – tek posle dužeg perioda prećutkivanja – iznela u javnost listu sastojaka korišćenih za proizvodnju Corexita, potvrdivši da su ovi sastojci izuzetno toksični.“
Dok zabrinutost usled rastućeg broja obolelih raste, stanovnici priobalja se suočavaju sa novim poniženjem: Vlada je najavila da će izdvojenih 20 milijardi dolara za čišćenje Zaliva biti odbijeno od fonda za kompenzaciju žrtava – iz čega proizlazi da će narod o svom trošku čistiti životni prostor, zatrovan od strane BP-a?!.
Kaufman je s tim u vezi optužio zvaničnike BP-a da preko „Vessels of Opportunity“ programa za čišćenje zaliva, u kojem je angažovano na stotine nezaposlenih radnika, nameravaju da smanje broj zahteva za nadoknadu štete: „Vlada , EPA, NOAA i ostali samo su lutke na koncu BP-a, u funkciji zataškavanja zločina i izbegavanja plaćanja stotine biliona dolara na ime kazni za zagađivanje okeana i trovanje ljudi.“ Ovaj analitičar direktno optužuje ljude iz Obamine administracije: Mr. Geithnera i Mr. Summersa – koji su u bliskim odnosima sa Larijem Finkom, vlasnikom BlekRoka – u čijem posedu se nalazi većina BP deonica.
Kaufman upozorava na opasnost po decu koja se igraju u Zalivu i kopajući po pesku dolaze u kontakt sa morskom vodom: „Voda je toliko zatrovana da je jedan uzorak – posle stavljanja rastvarača radi identifikovanja količine nafte – naprosto eksplodirao! Najverovatnije zbog velike količine Corexita… Laži se nastavljaju, kao u slučaju Grand Zero, kad je EPA dala lažnu izjavu o ‘bezbednosti vazduha’.“

POBUNA SREDNJE KLASE
O humanitarnoj krizi u Meksičkom zalivu javno govore samo „Bosonogi lekari“, volonteri, nastojeći da animiraju svetsku javnost ne bi li se što veći broj ljudi uključio u pružanje pomoći, od države otpisanom, stanovništvu. Delia La Barre predvodi ovaj „bosonogi“ tim, opremljen jakom voljom i iskustvom stečenim posle uragana Katrin, kad su usled opstrukcije vršenih od  FEMA-e tih dana morali sami da se snađu i opskrbe stanovništvo vodom i hranom, ne bi li sprečili tragediju. Delija sa žaljenjem konstatuje da se u Zalivu ponavlja matrica iz Nju Orleansa, kad su siromašni Indijanci iz Lujizijane bili prepušteni sudbini da bi preživeli samo zahvaljujući pomoći njene ekipe.
Poslednjih nedelja iz Vašingtona stižu ohrabrujuće vesti: američki narod se konačno probudio. Čini se da je samo Vlada iznenađena masovnim marševima ka Beloj kući, organizovanim u cilju sprečavanja novog sumanutog projekta kanadske naftne kompanije Keystone XL, koja namerava da – uz Obaminu saglasnost – sprovodi prljavu naftu iz kanadskih „tar sends“ do Meksičkog zaliva, radi izvoza u Evropu.
Oni to zovu „energetska sigurnost“ a radi se u stvari o „sigurnosti naftnih kompanija“ – uzvikuju protestanti, osvešćeni posle promene zakona iz 2010. kojim korporacijama dozvoljava neograničeno investiranje u izbornu trku – posle čega je svima postalo jasno ko vlada Amerikom. Iznenađujuće je što se u protest uključila i srednja klasa, nenaviknuta da bude hapšena, ali se ipak izložila tom riziku participirajući u „najrasprostranjenijoj političkoj akciji u istoriji SAD“.
Intelektualni guru pokreta otpora – Derik Dženson pokušao je da odgovori na pitanje: zbog čega se to ranije nije desilo.
„Jedan od razloga je što njihova egzistencija zavisi od tog sistema, koji nas eksploatiše i ubija, i koji nas je do te mere učinio zavisnim da ne možemo da zamislimo život van njega, niti da takav život realizujemo… Tu je i strah da bismo nešto mogli da izgubimo, a to su naši automobili, frižideri, mobilni… oni su simbol napretka ali i uzročnici smrti planete.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *