ENERGETIKA Nova pravila na novom tržištu

Piše Uglješa Mrdić

Prema novom Zakonu o energetici, od 2015. godine svi kupci imaće obavezu da na tržištu nađu snabdevača

Nedavno usvojeni Zakon o energetici „Elektroprivredi Srbije“ donosi konkurentno poslovanje i velike promene na tržištu. Veliki izazov biće obavezno otvaranje oko 40 odsto postojećeg tržišta električne energije, jer od 2013. godine veliki industrijski potrošači na tržištu će birati od koga će kupovati struju.
Elektroprivreda Srbije (EPS) ima šansu da pariranjem sa cenama i kvalitetom zadrži što veći broj industrijskih kupaca.
„Konkurencija će nam biti i velike elektroprivrede, ali i trgovci koji će moći da nabave električnu energiju iz različitih izvora. Naša kompanija je spremna za tu utakmicu“, kažu u EPS-u.

OTVARANJE TRŽIŠTA
O tome šta će se desiti sa preostalim delom tržišta, domaćinstvima i malim privrednim kupcima, i ko će njih snabdevati, u EPS-u kažu da oni i dalje ostaju u režimu regulisanog tržišta i cena, koje će, prema Zakonu, od oktobra 2012. godine biti isključivo nadležnost Agencije za energetiku. To je, ipak, samo međukorak, jer već 1. januara 2015. godine sledi kompletno otvaranje tržišta.
„To su procesi utvrđeni nizom dokumenata na koje smo se obavezali na putu pristupanja Evropskoj uniji“, ističu u EPS-u.
Izvesno je da će biti promena u cenovnicima električne energije za industrijske potrošače na otvorenom tržištu, ali u EPS-u ističu da će to biti cena koja će biti isplativa kategorija. Poenta tržišta, prema autorima novog Zakona o energetici, i jeste slobodno formiranje cena, pa ko ponudi bolju cenu i bolju uslugu imaće više kupaca.
„EPS mora biti jeftiniji i bolji od ostalih, i sledeći taj cilj mi ćemo se tako i ponašati“, objasnili su nam u EPS-u, „Tako će, recimo železara ‘Ju-es stil’ biti obavezna da na tržištu bira isporučioca. Oni su i do sada imali tu mogućnost, ali je ni oni, niti bilo ko drugi u Srbiji nisu koristili, jer je cena u EPS-u bila povoljnija u odnosu na trgovce“.
Prema novom Zakonu, od 2015. godine svi kupci imaće obavezu da na tržištu nađu snabdevača. Kako će imati slobodan pristup distributivnom sistemu, uz naknadu koju utvrđuje Agencija za energetiku, i kupci i dobavljači moći će da nađu svoj interes. O tome koliko će biti povećanje cene električne energije po otvaranju tržišta, u EPS-u napominju da će to biti neznatno, bar u početku.
„Da bi povećanje cene električne energije za velike industrijske potrošače bilo minimalno, naplata će, međutim, morati da bude 100 odsto, što je normalno u ozbiljnim zemljama. Krađa električne energije ne sme da bude u ovakvom obimu, što je, takođe, normalno u drugim zemljama“, kažu u domaćoj elektroprivredi.
Osiguravanjem naplate svih dugovanja i onemogućavanjem krađe postojala bi sredstva dovoljna samo za osnovno održavanje postrojenja, ali ne bi bilo novca da EPS samostalno gradi elektrane. A o tome kolika bi cena bila potrebna za investicije u gradnju novih kapaciteta, u „Elektroprivredi Srbije“ ističu da bi povećanje cene za jedan evrocent u odnosu na sadašnju cenu od 5,3 evrocenti za kilovat-sat, donelo dodatnih 200 miliona evra godišnje za investicije. To povećanje cenovnika uticalo bi na prosečan račun za električnu energiju u proseku za tri do četiri evra, pa bi račun umesto sadašnjih 18 evra bio oko 21 do 22 evra.
I pored velikih dugova, EPS-u manjka sopstvenog novca za ulaganja. EPS godišnje u proseku investira od 300 do 400 miliona evra. Međutim, to opet nije dovoljan nivo ulaganja da bi obezbedili razvoj, jer je potrebno oko 800 miliona evra godišnje, što je duplo više nego sada.
„Tačno je da nemamo novca da sami gradimo elektrane, pa te projekte počinjemo sa strateškim partnerima, ali svih ovih godina investiramo na elektranama koje već imamo. Projekti modernizacije termoelektrana bili su vredni od 50 do 100 miliona evra pojedinačno. U toku je revitalizacija hidroelektrana kao što su ‘Đerdap 1’ i ‘Bajina Bašta’, a priprema se i ‘Zvornik’. Ti projekti su vredni od 80 do 130 miliona evra. Nije zaboravljen ni rudarski sektor i uveliko se nabavlja oprema. Mnogo se ulaže i u zaštitu životne sredine i u planu je gradnja postrojenja za odsumporavanje iz japanskog kredita, veliki deo kineskog kredita je vezan za ekologiju, dok su i ulaganja u RB ‘Kolubara’ svrstani u red ‘zelenih’ zajmova“, navode za „Pečat“ u EPS-u.

OLAKŠICE ZA ULAGANJA
Učešće domaće privrede u projektima modernizacije i revitalizacije koje finansira EPS samostalno iz svojih prihoda je veće nego što se pretpostavlja. Naime, domaće firme dobiju 70 do 80 odsto poslova, koje obavljaju po Zakonu o javnim nabavkama. Zato se i kaže da je EPS najveći poslodavac u Srbiji.
Jedna od novina koje donosi Zakon o energetici je i to što proizvodnja električne energije više neće biti delatnost od opšteg interesa. Pod opštim interesom ostaje samo snabdevanje za oko 60 odsto malih potrošača. Ta izmena sa sobom nosi niz i prednosti i mana. Mnogi investitori sada će moći mnogo lakše da ulažu u nove elektrane, ali postoji nemogućnost proglašenja posebnog državnog interesa po automatizmu za značajne eksproprijacije kod velikih investicionih projekata. I nije to minus samo za EPS, već i za druge investitore.
„Do sada je bilo utvrđeno da država daje akt o poveravanju delatnosti od opšteg interesa tek kada se elektrana izgradi i dobije upotrebnu dozvolu. Pitanje je da li bi iko rizikovao ulaganje od dve milijarde evra i potom čekao da dobije taj akt od države. Nijedan strani investitor nije hteo da ulaže, gradi elektranu, proizvodi struju i potom je ugovara po Zakonu o javnim nabavkama. To je bila i prepreka za mnoge projekte EPS-a sa stranim investitorima i strateškim partnerima. Jer i u projektima EPS-a sa stranim investitorima naša kompanija je morala da se obaveže da će otkupiti ili sve, ili deo količine proizvedene struje. A to je trebalo da se radi po Zakonu o javnim nabavkama, ali stranim investitorima to nije ulivalo nikakvu sigurnost.“

STRUJA ĆE MORATI DA SE PLATI
O aktuelnim strateškim projektima sa stranim investitorima u EPS-u kažu da su u toku intenzivni pregovori, kako pravnih, tako i tehničkih i finansijskih timova za projekat gradnje Termoelektrane „Kolubara B“ snage 700 megavata sa italijanskim „Edisonom“. Za sada sve teče prema planovima, a ima i nagoveštaja da bi projekat gradnje trećeg bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ trebalo da nađe svog strateškog partnera.
Gradnja 10 malih HE snage 103 megavata na Ibru sa italijanskom kompanijom „Seći“ teče po planu, a prvi građevinski radovi mogli bi da krenu početkom naredne godine. Još jedan hidroprojekat sa nemačkim „RWE“ uveliko se zahuktava, a nedavno je i osnovano zajedničko preduzeće „Moravske hidroelektrane“, koje će raditi projekat gradnje najmanje pet hidroelektrana snage oko 150 megavata. U EPS-u se intenzivno radi na još nekoliko hidroprojekata na Drini i to zajedno sa Republikom Srpskom, dok se uskoro očekuju i ponude za modernizaciju Termoelektrane-toplane „Novi Sad“.
Veliki dužnici iz sektora privrede neće na tržištu moći da se ponašaju kao do sada, jer će struja morati da se plaća redovno i neće biti opraštanja dugova. Prema pravilima tržišta, kupci će ili plaćati, ili će ostajati bez električne energije, a pitanje isključivanja neplatiša više neće biti samo na EPS-u.
Na kraju jula meseca EPS je imao skoro 100 milijardi dinara nenaplaćene električne energije, preduzeća su dugovala čak 51 milijardu, dok su državne ustanove ostale dužne pet milijardi. Iako dinamika plaćanja pokazuje da se dug već za nekoliko nedelja smanjuje za oko 10 milijardi dinara sa plaćanjem tekućih računa, ipak dugovi od 90 milijardi dinara su enormni. Istovremeno EPS svojim dobavljačima nije platio oko pet milijardi dinara, a od toga tri milijarde je dug privatnim preduzećima.