Почетна / Документи / Dejvid Greber: Anarhijom protiv globalizacije

Dejvid Greber: Anarhijom protiv globalizacije

Piše Vladislav Panov

Američki profesor antropologije Dejvid Greber je zaslužio važno mesto u otporu zapadnih intelektualaca protiv neoliberalnih kapitalističkih moćnika najpre izuzetnim antropološko-političko-socijalnim radovima i predavanjima, a onda i onim, sasvim neuobičajenim, anarhističko-antropološkim

U društvu istaknutih američkih intelektualaca što su život i karijeru posvetili otporu protiv globalizacije pedesetogodišnji američki univerzitetski profesor, doktor antropologije, Dejvid Greber, ističe se krajnje ekstremnim shvatanjima kada je reč o ustanku protiv pomenute globalističke sile. Profesor, naime, zastupa teoriju anarhije, odnosno besklasnog društva, to je društvo u određenom momentu u istoriji odlučilo da može da živi bez velikih vođa i rukovodeće elite.

IZRABLJIVANJE KAO SUDBINA
Karijera ovog profesora je trpela zbog njegovih shvatanja, ali je istovremeno i dobila na značaju na strani protivnika sveta skovanog po meri takozvane neoliberalne kapitalističke sile. U svom osnovnom pozivu antropologa profesor Greber se istakao nesvakidašnjim temama i, posebno, proučavanjem istorije Madagaskara, što je, inače, bila i tema s kojom je doktorirao („Katastrofalno iskušenje 1987. godine: uspomene i nasilje ruralnog Madagaskara“). Disertacija je kasnije poslužila kao osnova za izuzetnu knjigu „Izgubljeni ljudi: magija i nasleđe ropstva na Madagaskaru“ s kojom je uspeo da nametne vrlo hrabre i teško osuđujuće teze o izrabljivanju kao platformi savremene zapadne civilizacije. Njegovi radovi „Antropološka teorija vrednosti“ i „Fragmenti anarhističke antropologije“ su ga potpuno izdvojili od kolega po nauci. Profesor Greber je, naime, ovim delima nametnuo svoje stanovište o anarhističkoj socijalnoj teoriji jer se bitno razlikovalo od dotadašnjih. Po njemu antropologija prvenstveno služi da bi se svetu otkrili i predstavili modaliteti socijalne alternative, odnosno istinski slobodnih ekonomskih uređenja, a sve na osnovu nasleđa mnoštva ljudskih društava i organizacija iz celokupne istorije našeg sveta. Suština izučavanja tog obilja istorijskog tkiva je upravo u prezentaciji najpravednijih socijalnih alternativa. Greber je od jula ove godine aktuelan sa knjigom „Dugovanje: prvih pet hiljada godina“, što je njegov najobimniji dosadašnji rad s obzirom da ova knjiga predstavlja sveobuhvatnu istorijsku monografiju i svet objašnjava kroz izuzetno široki ugao istraživačkog posmatranja, seže u najdalju prošlost ljudskih civilizacija, a sve kroz aspekt ekonomskog izrabljivanja.
Profesor Greber trenutno radi na Katedri socijalne antropologije na Univerzitetu u Londonu. Na to radno mesto je došao posle skandaloznog i nikada zvanično objašnjenog otpuštanja sa Jela gde je očekivao mesto redovnog profesora. To se nije dogodilo jer su se direktori prestižnog američkog univerziteta zabrinuli za „ugled fakulteta“ pošto je Greber kao anarhistički teoretičar počeo da osvaja sve veći broj studenata. Njegova su antiglobalistička shvatanja potpuno odudarala od zvanične pozicije fakulteta i posle pomenutih radova i vrlo provokativnih predavanja koje je održao svojim studentima postavši zvezda ne samo među studentima već i na svetskoj pozornici alternativne političke scene, Greber je dobio otkaz od uprave Jela bez ikakvog objašnjenja. Rečeno mu je samo da antropološko odeljenje Jela neće obnoviti ugovor sa njim. Optužbe brojnih poklonika profesora Grebera, kako među njegovim studentima, tako i čitave mreže svetskih anarhističkih udruženja, ali i brojnih antropologa koji izuzetno cene njegov rad, nisu urodile plodom. Uprava Jela je ostala pri svojoj rigidnoj odluci. Gubljenje mesta na Jelu, međutim, uopšte nije škodilo Greberovoj karijeri. On je nastavio sa radom u još žešćem tempu i na još više paralelnih planova. Objavljivao je pamflete, studijske radove, držao predavanja svuda po svetu, pisao stručne i teorijske knjige i još je uspeo da dobije katedru na Londonskom univerzitetu.

PROLETERSKA OSEĆANJA
Zanimljivo je da je Dejvid Greber ponikao u siromašnoj, radničkoj porodici u kojoj su se gajila vrlo jaka proleterska osećanja. Snažna potreba za borbom protiv nepravde i izrabljivanja siromašnih odvela je njegovog oca na ratište kao dobrovoljca u Španskom građanskom ratu. Majka mu je jedno vreme bila glumica u mjuziklima. Posebno se istakla kao član originalne postave čuvenog njujorškog mjuzikla „Čiode i igle“ nastao i bio izvođen isključivo od pripadnika Internacionalne unije radnika ženske odeće. Dejvid Greber, jevrejskog porekla po majci, je doktorirao na Univerzitetu u Čikagu. Kao politički aktivista na terenu najviše se istakao učešćem u masovnom protestu protiv Svetskog ekonomskog foruma održanog u Njujorku 2002. godine.

_____________

Dug – prvih 5.000 godina

Svaki udžbenik ekonomije tvrdi istu stvar: novac je izmišljen da bi zamenio komplikovani sistem robne razmene, odnosno kako bi starim narodima pomogao da lakše žive i rade tako što im je smanjio potrebu da svakodnevno na tržište dovlače svoju robu. Ali, postoji jedan problem u ovoj verziji istorije. Nju ne podržava ni jedan dokaz. Naprotiv, tokom prethodnih pet hiljada godina, od samog početka prve agrarne imperije, ljudi su koristili razrađeni kreditni sistem ne bi li kupovali ili prodavali robu. I to sve mnogo pre nego što je izmišljen kovani ili papirni novac. Već u toj prvoj eri nailazimo na društva koja su suštinski podeljena na dva sloja: kreditore i dužnike. Proučavajući život i istoriju tih drevnih društava dolazimo do zapanjujućih otkrića. Uzmimo recimo, argumente o dugu i njegovom oproštaju. Oni su u centru svih odnosa i zbivanja hiljadama godina i to u svim društvima i kulturama, od Kine do Italije. I uvek su podsticali bezbrojne pobune i konflikte. Čak je i jezik drevnog prava i religije u najvećem broju slučajeva podstaknut debatama o dugu. Reči kao što su greh, krivica ili iskupljenje, kao i najosnovnija predstava o dobru i zlu, proizlaze iz odnosa koji su postojali između poverioca i dužnika. Iz istorije je moguće naučiti mnoge lekcije, ali mi iz ovog dela istorije izgleda nismo ništa naučili pošto se ona, kroz aktuelne kredite i, uopšte, finansijske krize, ponavlja do najsitnijih detalja definišući tako, na žalost, ne samo sadašnjost već i budućnost naše ekonomije…

_____________

Antropološka teorija vrednosti

Poslednji vek antropološke misli o vrednosti razmene se u našem vremenu suočio sa nesavladivim i u najvećem neobjašnjivim ideološkim sunovratom nastalim kao direktna posledica neoliberalizma. Zanimljivo je, inače, da je svaki projekat kulturnog poređenja neminovno revolucionarni čin. Ako bi pokušali da napravimo sintezu najboljih teorijskih uvida u ovu problematiku, onih koje su ostavili Karl Marks i Marsel Maus, došli bi do zanimljivog prožimanja ekstrema koji, na kraju, postaju klasični antropološki zaključci o razmeni, vrednovanju i uopšte o ekonomiji. Ti procesi se kroz čitavu istoriju neprestano odvijaju utičući na vrednosne sisteme uz pomoć kojih se svim stvarima daje cena, odnosno preinačuje se vrednost kao model ljudskog stvaranja istovremeno uspevajući da značajno prevaziđe ograničenja koja nameću teorije racionalne i reduktivne ekonomske paradigme…

_____________

Anarhizam 21. veka

Postaje sasvim jasno da doba revolucija još nije gotovo. Isto tako je sasvim jasno da će glavni revolucionarni pokret dvadeset prvog veka biti ne onaj koji ima korene u marksizmu ili socijalizmu, već onaj koji se pronalazi u anarhizmu. Svuda u svetu, bez obzira na politička uređenja ili razvijenost ekonomije, postoje segmenti u tim društvima čije su ideje anarhističke. Oni su pristalice radikalnog razmišljanja i imaju prilično ekstremne vizije. Njih ćete, međutim, retko pronaći među anarhistima jer oni sebe prepoznaju pod drugim terminima, kao autonomaše, zapatiste, direktne demokrate… Postoji niz razloga za tako sveobuhvatnu i na svim mestima prisutnu privlačnost anarhističkih ideja na početku novog veka. Najočigledniji je razočarenje u propast revolucija koje su s katastrofalnim posledicama neuspešno izvedene u nastojanju da se pobedi kapitalizam. Značajan broj revolucionara je došao do zaključka da ta toliko sanjana revolucija neće doći kao veliki apokaliptični momenat već, naprotiv, kao veoma dugi proces koji se, uostalom, odvija kroz čitavu ljudsku istoriju. Ima mišljenja, pa i određenih zavodljivih dokaza, da anarhizam predstavlja pojavu koja je sestrinski bliska sa marksizmom. Ta analogija je, ipak, preterana i nategnuta. Sve te sličnosti s kojima se `pronalaze`, kao, recimo, odbacivanje države i svih formi strukturalnog nasilja, nejednakosti ili dominacije jednih nad drugima, postoje oduvek. Na jednoj ravni reč je o nekoj vrsti vere u to da je većina neodgovornosti koje naizgled dovode do neophodnosti moći zapravo samo efekat moći same po sebi. U praksi odbacivanje neophodnosti te moći odvija se kroz konstantno preispitivanje, neprekidno nastojanje da se spozna svaka prisila ili hijerarhijski odnos u ljudskom životu i da se onda primora da opravda svoje postojanje i neophodnost. Kada, a što je uobičajeno, takva opravdanja izostanu na scenu stupa borba da se ograniči moć vlasti i maksimalno proširi sloboda svakog pojedinca…

3 коментара

  1. Jeli preveden kod nas i gde?




    0



    0
  2. U subotu 15. oktobra 2011. izgleda pocinju „globalne promane“ – na scenu stupa paradoksalna borba da se ogrnici moc vlasti i maksimalno prosiri (fizicka i ekonomska) sloboda svakog pojedinca preko „Okupatora“, a ne, kao sto je to do sada bilo uobicajeno, preko „Reformatora“. Mozda ce takva avangarda predstavljati poseban oblik anarhizma 21. veka?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *