Почетна / Регион / CRNA GORA Potezi visokog rizika

CRNA GORA Potezi visokog rizika

Piše Miroslav Stojanović

Crna Gora očigledno srlja u duboku političku krizu i još oštriju podeljenost. Nastavak dijaloga s premijerom moguć je samo posredstvom imejla ili – goluba pismonoše

Prema verziji koja je puštena u opticaj, Đukanović je procenio da je mladi junoša Lukšić, makar s formalnim ustupcima opoziciji, otišao predaleko

Merkelova je zaobišla Crnu Goru, što je bar u prvom trenu, i u ne baš upućenoj javnosti, izazvalo izvesnu gorčinu i očiglednu medijsko- protokolarnu zbunjenost. Prvo je najavljeno da će u okviru njene „balkanske turneje“ skoknuti i do Podgorice, pa je to s nadležnog mesta brzo demantovano: Crna Gora je ovoga puta morala da se zadovolji vizitom šefa diplomatije Gvida Vestervelea, što za „đetiće“ i nije mogla da bude velika uteha. Brzo je, međutim, usledilo olakšanje, kada se na beogradskom primeru videlo kako reska može da bude moćna gošća, „najmoćnija žena sveta“.
Ni s (koketnim) Vesterveleom nije prošlo bez uzbuđenja i iritacija: gost je izdiktirao da se na jednom mestu sakupe kosti izginulih esesovaca i vermahtovaca u Drugom svetskom ratu rasute po crnogorskim kamenjarima i vrletima, i lepo uredi njihovo groblje. Domaćin, šef diplomatije Roćen, s neskrivenim  oduševljenjem je prihvatio obavezu i označio je kao gotovo istorijski i „civilizacijski iskorak“ Crne Gore na njenom putu u Evropu. Ne zna se samo čija je cinična maštovitost otišla tako daleko: groblje će biti uređeno na prostoru kasarne koja je nosila ime narodnog heroja u Danilovgradu!

BEZ DOGOVORA NEMA PREGOVORA
A da ni crnogorsko nezaustavljivo putovanje u Evropu i kad nema Kosova neće teći glatko, saopštio je, takođe nedvosmisleno i resko, umesto Merkelove, novi nemački ambasador koji je primljen u zvaničnu audijenciju kod šefa države Filipa Vujanovića i predao akreditive pre nego što je uspeo da se raspakuje: ni govora o početku pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, bio je kategoričan gospodin Pius Fišer, ako se vlast i opozicija u najkraćem roku ne dogovore oko famoznog izbornog zakona.
A kao zađavola, do tog dogovora nikako da dođe. Isprečio se jezik, i to – srpski. U političkom nadgornjavanju vlasti i opozicije – a zapaljiva rasprava o poziciji ili preciznije osionoj (oficijelnoj) diskriminaciji srpskog jezika u Crnoj Gori i njenom školskom sistemu, kojim, inače, govori (statistički nadmoćna) većina građana, najmanje je, očigledno, lingvističko pitanje – „napredovalo“ se unazad: Vlada je, preko premijera Lukšića, u novoj rundi pregovora s liderima tri opozicione stranke Srđanom Milićem (Socijalistička narodna partija), Andrijom Mandićem (Nova srpska demokratija) i Nebojšom Medojevićem (Pokret za promene), prethodnu, „neprihvatljivu ponudu“ zamenila novom, ovoga puta – „nepristojnom ponudom“.

ĐUKANOVIĆEV HAZARD
Ako je u prvoj varijanti, koja je za opoziciju bila uprkos početnoj euforičnosti Andrije Mandića („Dobili smo više nego što smo očekivali“) napokon neprihvatljiva, većinski srpski jezik bar na jedan stepenik bio približen novoproklamovanom, a u vladinoj interpretaciji neprikosnovenom crnogorskom jeziku, ne i izjednačen s njim, u novoj verziji je i taj „ustupak“ prebrisan.
Učinjeno je to, očigledno, na imperativan zahtev Mila Đukanovića, u šta opozicija uopšte ne sumnja. Poslovično sklon političkom hazardu, Đukanović je povukao potez visokog rizika – kockajući se s eventualnim prolongiranjem briselske odluke o početku pregovora s Crnom Gorom, do čega mu, uveren je lider najjače opozicione stranke SNP, nije stalo – i „zategao konopac“ kako bi, i u ovoj prilici, pokazao opoziciji – i posebno njegovom nasledniku na premijerskom položaju – ko je i dalje, iako bez državnih funkcija (povlačeći se s mesta predsednika vlade, zadržao je (samo) kormilo vladajuće Demokratske partije socijalista) stvarni gazda u kući.
Đukanović je, prema verziji koja je puštena u opticaj, procenio da je mladi junoša (Lukšić), makar s formalnim ustupcima opoziciji, otišao predaleko. I da je jogunasto i prebrzo pokušao da se izvuče ispod njegove pokroviteljske, a teške senke.
U svakom slučaju, Đukanović je zagrmeo u jednom intervjuu i odsečno precizirao svoju, i zvaničnu, poziciju: „Inicijativa opozicije o izjednačavanju (srpskog i crnogorskog) jezika je pokušaj urušavanja politike DPS-a i vlasti u Crnoj Gori“.
Uz to je sledilo njegovo objašnjenje upućeno zbunjenoj javnosti i žestokim kritičarima crnogorske jezičke lakrdije, da se radi o državnom projektu. Pri tom je opet pribegao manipulacijama. Ni slučajno se, primetio je u već spomenutom intervjuu jednoj beogradskoj televiziji, prilikom preimenovanja srpskog jezika u crnogorski nije baratalo statističkim podacima: reč je o jeziku države, a ne o jeziku etničkih Crnogoraca.
Učinjeno je samo ono, konstatovao je Đukanović, čemu su pribegle ostale države u regionu, nastale raspadom Jugoslavije. Samo je pri tom „prevideo“ da spomene jednu „sitnicu“: da su, za razliku od Crne Gore i Crnogoraca, Hrvati već imali svoj jezik, a da je u Bosni i Hercegovini srpski, zvanično i u svemu, ostao i opstao izjednačen sa novouvedenim bosanskim (bošnjačkim) i hrvatskim jezikom.

ZAPALJIVI INTERVJU
Frontalnim obračunom s ovdašnjim medijima (na udaru su se našle „Vijesti“ i „Dan“), opozicijom kao remetilačkim i zavereničkim faktorom, a posebno opasnostima koje, eto, iz Beograda nesustalo prete crnogorskoj državnosti i suverenitetu, Đukanović je dodatno uzburkao ovdašnje ionako usključale političke strasti.
Uvek zatečeni i najčešće zbunjeni opozicioni prvaci su uzvratili upozorenjem da bi „Đukanovićeva opsednutost“ i stavovi koje je gromoglasno lansirao „morali biti signal za uzbunu“ i premijeru Lukšiću i međunarodnoj zajednici koja je „Đukanovića sklonila s političke scene“ kako bi Crna Gora mogla da „počne s evropskim integracijama“.
Portparol Nove srpske demokratije Jovan Vučurović je prihvatio Đukanovićevu konstataciju da opozicija pokušava preko jezika da „uruši politiku DPS-a“. Opozicija to zaista treba da učini „svim raspoloživim kapacitetima“, jer je ta politika „dovela do podjela i mržnji, progona istorijske i tradicionalne Crne Gore i njenih vrijednosti, jačanja organizovanog kriminala, terora nad medijima i političkim neistomišljenicima, na desetine hiljada ljudi ostavila bez posla, pozatvarala nekada velike firme i promovisala diskriminaciju kao državni projekat“.
Takva politika DPS-a , zaključio je Vučurović, mora biti urušena i promenjena „ako Crna Gora želi da bude dio civilizovane Evrope“, a Đukanoviću poručio da se „vremena mijenjaju“ i da u Crnoj Gori više nikoga ne mogu uplašiti „njegova ratoborna retorika i ostrašćene izjave“.
Poslanik Pokreta za promene Koča Pavlović je povodom spornog intervjua primetio da bi šef DPS-a (Đukanović) „medijski istrošen“, „politički prevaziđen“ i „u međunarodnoj zajednici otpisan“, ubrzo mogao „ustvrditi kako su ga mediji spriječili u namjeri da dovijeka vlada Crnom Gorom“, iako „mi koji smo zdravi u glavi znamo da ga nisu makli mediji nego Amerikanci i Evropljani“, zbog „mafijaštva, a ne lošeg (medijskog) imidža“.
Uz Đukanovićevu „asistenciju“ (ili naredbu) ili ne, premijer Lukšić je prethodnu „velikodušnu“, a u suštini neprihvatljivu ponudu, o kojoj je „Pečat“ nedavno kritički pisao, u novom dijalogu s liderima malokrvne opozicije zamenio još gorom.

RAT KOSE CRTE I ZAPETE
U prvoj verziji, da podsetimo, Vlada je ponudila sporazum u kojem je bilo definisano, i fiksirano i prioritetno, da se „nastava izvodi na crnogorskom jeziku“, sledio je zatim stav, u drugoj ravni, da se „imajući u vidu istu lingvističku osnovu nastava izvodi i na srpskom jeziku kao jeziku u službenoj upotrebi“, a potom, praktično u istoj ravni sa „degradiranim“ srpskim : „Poštujući prava manjinskih naroda nastava se izvodi i na bosanskom, albanskom i hrvatskom jeziku kao jezicima u službenoj upotrebi“.
Nova verzija je i to „retuširala“. Umesto nje je stigao novi tekst premijerove (vladine) ponude:
„Polazeći od Ustava Crne Gore, koncepta građanske države, a imajući u vidu istu lingvističku osnovu crnogorskog i srpskog jezika,  nastavnim planom i programom obezbeđuje se NASTAVA  IZ CRNOGORSKOG/MATERNJEG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI.
Srpski se, dakle, i ne spominje. On će moći da nađe mesto samo iza ove kose crte. Kao i albanski, bošnjački i hrvatski. Premijer Lukšić je, naime, objasnio da bi se u „cilju operacionalizacije“ učenici mogli da opredele uz koji naziv jezika će im biti uneta ocena u knjižice i svedočanstva: uz crnogorski jezik i književnost, crnogorski/srpski jezik i književnost, crnogorski/bosanski jezik i književnost ili crnogorski/hrvatski jezik i književnost.
U novu premijerovu ekvilibristiku uneta je, kako se ponadao, „spasonosna“ kosa linija (kroz) koja je trebalo da upućuje na prividnu ravnopravnost jezika „iste lingvističke osnove“, pri čemu je srpski jezik „gurnut“ u istu ravan s jezicima nacionalnih manjina (s hrvatskim, na primer, kojim ovde govori svega 0, 45 odsto građana!) i tako „većina (nasilno) izjednačena s manjinom“.
Izbegnut je tako, i prebrisan, ključni zahtev opozicionih stranaka o „apsolutnom izjednačavanju većinskog srpskog jezika sa crnogorskim u nastavnom procesu“ koji se pozivao na podatke s poslednjeg popisa: srpskim jezikom u Crnoj Gori govori 42,88 odsto građana, crnogorskim 36,97, albanskim 5,27, bošnjačkim 5,33, a hrvatskim 0, 45 odsto.
Predsednik Demokratske srpske stranke Ranko Kadić je odmah konstatovao da novi Lukšićev (vladin) predlog „samo dalje ponižava srpsku jezičku zajednicu u Crnoj Gori“. Našao se, međutim, opet jedan od stranačkih lidera iz pregovaračkog „trilinga“ koji je promptno i euforično, onako kako je to u prvoj varijanti učinio Andrija Mandić, pozdravio vladinu ponudu. Ovoga puta učinio je to, hvaleći Lukšića kao „tolerantnog pregovarača“, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević,  iako je očigledno bilo da je premijerova ponuda neprihvatljiva liderima dve druge opozicione stranke,  Srđanu Miliću i Andriji Mandiću.
U svom poslovičnom „vrludanju“, Medojević je, ipak, demonstrirao „opozicionu solidarnost“ i prihvatio da tri stranke izađu sa jedinstvenom kontraponudom. U njoj se, famoznoj Lukšićevoj „kosoj crti“ suprotstavila sada – zapeta. Ključni stav njihovog „demarša“ glasio je: „Polazeći od Ustava Crne Gore, koncepta građanske države, a imajući u vidu istu lingvističku osnovu crnogorskog i srpskog jezika, nastavnim planom i programom obezbeđuje se nastava IZ CRNOGORSKOG, SRPSKOG, a onda je tu usledila kosa crta (/) iza koje bi se u okviru maternjeg jezika ređali albanski, bošnjački i hrvatski“.

PREMIJER NA BALTIKU
Premijeru su pred ponovljeni susret, noseći mu „jedinstvenu ponudu“, poručili da „bez srpskog nema dogovora“. Lukšić je to glatko odbio, ostavljajući „odškrinuta vrata“ za dijalog i – odleteo u posetu baltičkim zemljama. Nastavak dijaloga je tako postao moguć uz pomoć imejla ili – goluba pismonoše.
Iako se sve to događa u „minut do dvanaest“ i pred vladom stoje dva neumoljiva datuma – školska godina i hitno usvajanje izbornog zakona, što je prvi uslov za eventualno određivanje datuma za početak pregovora s Briselom o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji, čega nema bez saglasnosti vlasti i opozicije oko jezika! – ona demonstrira nepopustljivost. Očigledno uverena da će, kao i toliko puta ranije, opozicija na kraju biti prinuđena da baci koplje u trnje. I propustiti poslednju priliku da radikalizacijom svojih zahteva, uključujući i ustavne promene, zaustavi rastakanje srpskog nacionalnog bića u Crnoj Gori.
Predsednik Otadžbinske srpske stranke Aleksandar Stamatović opominje i upozorava stranačke kolege da su „Srbi u Crnoj Gori na velikom ispitu“ i „raskrsnici borbe za očuvanje svog identiteta“. Na strankama koje trenutno predstavljaju srpski narod u Parlamentu je „istorijska odgovornost da ne dopuste manipulacije režima“. Ne treba nam ulazak u Evropsku uniju, poručuje Stamatović, ako će deo tog paketa biti „gubitak identiteta“.
Opozicioneri, istina, najavljuju rešenost da ovoga puta, bar kad je srpski jezik u pitanju, idu odlučnije i radikalnije. „Ako u sledeća dva dana“, saopštili su minulog utorka, „ne postignemo dogovor, ne ostaje nam drugo rešenje nego da bojkotujemo republički, a možda i lokalne parlamente. Ne vidimo zašto bismo ostali u poslaničkim klupama ako ne uspemo da sprečimo diskriminaciju jezičke većine“.
Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić je posle poslednjeg sastanka s premijerom konstatovao da „Crna Gora ulazi u tešku političku krizu“ i saopštio da njegova deca „neće ići u školu dok se ne obezbijedi ravnopravnost srpskog jezika sa crnogorskim“. Dobio je u tome podršku kolege iz Socijalističke narodne partije Srđana Milića, koji je označio mogući bojkot nastave kao „potpuno legitiman čin odbrane od diskriminacije“.
Da li će do bojkota nastave, čime prete iz više crnogorskih gradova, od Berana do Herceg Novog, i bojkota Parlamenta koji najavljuju opozicioni lideri zaista doći, znaće se najverovatnije kada ovaj broj „Pečata“ bude na kioscima.

10 коментара

  1. Mladjani premijer te „velike“ i za svet sudbonosne drzave,je rekao da u Ustavu pise da je crnogorski jezij sluzbeni jezik!!E pa premijeru,ti onda trazi dvotrecinsku vecinu od onih koji su upravo i glasali za takav Ustav!!Ne trazi od Srba,jer za vas je najveca muka to sto su vam Srbi polovina te nakaradne nazovi „drzave“,da ti cine ustupke sa time sto ce sami sebe drzati i dovoditi u zabludu! To sto ste vi gospodo novocrnohorska,NOVOCRNOHORSKA,krenuli da se polacmanite je iskljucivo vas problem, a nas problem je taj sto to ne zelimo!!Toliko ste se novocrnohorci uvukli Vatikanu u zadnjicu da vam se ni pertle ne vide! Sto je u jednu ruku normalno,jer kad nemas svojega onda ti je i tudje dobrodoslo,pa makar i kradjom,sto vam i prilici kad znamo cija ste tvorevina i kako nastala! Dok god ga novocrnohorci „puse“ bice i dima u C.Gori!! I sto ste ga vise pusili to je bilo lakse promeniti dzemper sa odelom Armanija!! Ovce su za sisanje uvek bile,a i za muzu!!Pozdrav braci Srbima u C.Gori!




    0



    0
  2. Љубомор

    „Крчаг иде на воду док се не разбије“, Мило то није уважавао, па сад се не зна шта ће бити од његове џамахирије. Показала се истинита и она друга народна: „Силом прди, рђом срди“.




    0



    0
  3. Neka mi neko molim vas odgovori na osnovu cega oni srpski jezik zovu crnogorskim i zar to nije protivzakonito??!!




    0



    0
  4. I molim vas sta to treba da znaci „ista lingvisticka osnova“???




    0



    0
  5. Eee šaka jada i jezik njihov…sramota!




    0



    0
  6. U toku serija krvavih obraČuna navijaČkih grupa FK „Partizan“
    ‘Grobari’ u ratu: Noćne tuče bejzbolkama i noževima

    Tabori – „Saut femili“ i „Alkatraz“ prave jedni drugima sačekuše, upadaju noću u stanove i krvnički se tuku za primat na južnoj tribini, ali napade ne prijavljuju policiji. Ranjen nožem – Policija ih razotkrila kada je jedan huligan doveden u Urgentni centar zbog uboda nožem. ‘Južna familija’ u subotu kod Hrama Svetog Save okupila 350 članova
    U policiji kažu da među navijačima ima mnogo razbojnika i narkomana
    Kriminalci na tribinama… U policiji kažu da među navijačima ima mnogo razbojnika i narkomana

    Među navijačkim grupama Fudbalskog kluba „Partizan“, „Saut femili“ (Južna familija) i „Alkatraz“, nekoliko nedelja unazad vodi se žestok rat u kojem se pripadnici dva tabora u borbi za primat na južnoj tribini najbrutalnije međusobno napadaju, otkriva Press.




    0



    0
  7. Javno apelujemo na lokalnu upravu Herceg Novog i Plužina, čiji su gradonačelnici primjer pozitivnog odnosa prema poginulim borcima i njihovim porodicama, da iznađu mogućnost da u tim gradovima uskoro zajedno izgradimo i otkrijemo spomen obilježja palim borcima.
    SPISAK BORACA IZ CRNE GORE

    poginulih i nestalih u ratovima od 1990. god.

    1. Avakumović Nikole Danilo, Herceg Novi
    2. Aleksić Branislava Maksim, Šavnik
    3. Aleksić Dragiše Milovan, Šavnik
    4. Arambašić Draga Savo, Podgorica
    5. Adžić Milana Luka, Nikšić
    6. Banjević Danila Zoran, Podgorica
    7. Babović Miljana Zoran, Danilovgrad
    8. Babović Milenka Milisav, Berane
    9. Bajić Radoša Milivoje Pljevlja
    10. Bajković Dušana Branislav, Bar
    11. Bajčeta Rada Miomir, Pljevlja
    12. Bakrač Rada Momir, Plužine
    13. Banović Dušana Nenad, Cetinje
    14. Barović Petra Velimir, Herceg Novi
    15. Barović Jovana Duško, Nikšić
    16. Barudžija Zuhda Safet, Bijelo Polje
    17. Batizić Batrića Darko, Bijelo Polje
    18. Batizić Miloša Đuro, Pljevlja
    19. Belić Milomira Dušan, Kotor
    20. Beloica Milorada Ljubodrag, Rožaje
    21. Bogavac Niše Milovan, Berane
    22. Bogojević Branka Dejan, Podgorica
    23. Božović Branislava Miroslav, Podgorica
    24. Bojanić Vladislava Ratko, Nikšić
    25. Bojat Jova Velizar, Danilovgrad
    26. Bojat Momira Rajko, Plužine
    27. Bojić Milinka Ranko, Kolašin
    28. Bojović Đurko, Pljevlja
    29. Borović Milosava Mileta, Pljevlja
    30. Bošković Vukomana Željko, Bijelo Polje
    31. Bradić Radomira Vukašin, Cetinje
    32. Braunović Branimir, Berane
    33. Bukilić Radomana Zvonimir, Kolašin
    34. Bulatović Milorada Vojislav, Kolašin
    35. Bulatović Dragutina Tomislav, Kolašin
    36. Veković Božidara Željko, Berane
    37. Veličković Veliše Dragan, Bijelo Polje
    38. Vlahović Nikole Savo, Berane
    39. Vlahović Vojislava Darko, Podgorica
    40. Vraneš Drago, Pljevlja
    41. Vujadinović Gojka Radovan, Podgorica
    42. Vujačić Borislava Darko, Nikšić
    43. Vujačić Voja Dragan, Bar
    44. Vujašević Miroslav, Pljevlja
    45. Vujičić Milorada Zoran, Nikšić
    46. Vujović Danila Ranko, Nikšić
    47. Vuković Vojka Aleksandar, Pljevlja
    48. Vuković Voja Radosav, Nikšić
    49. Vuković Puniše Ranko, Bijelo Polje
    50. Vukotić Đura Šaleta, Cetinje
    51. Vulić Milana Radomir, Nikšić
    52. Gazivoda Milana Luka, Nikšić
    53. Gajović Veselina Aleksandar, Nikšić
    54. Gojković Milomira Ranko, Podgorica
    55. Golubović Radovana Nenad, Bijelo Polje
    56. Goranović Vidoja Desimir,Nikšić
    57. Grabić Petra Željko, Nikšić
    58. Gujić Radovana Radojica, Šavnik
    59. Dabetić Cvetka Radoman, Berane
    60. Davidović Dragić, Berane
    61. Damjanović Milića Duško, Danilovgrad
    62. Dajević Mlađena Vujoš, Pljevlja
    63. Damjanović Ranka Ljubomir, Podgorica,
    64. Danilović Jefto, Pljevlja
    65. Danilović Neđeljko, Pljevlja
    66. Dačević Radoša Luka, Nikšić
    67. Dautović Hajra Ahmet, Podgorica
    68. Dašić Krsta Dragan, Plav
    69. Dedejić Nikole Miraš, Mojkovac
    70. Delibašić Blaža Minja, Nikšić
    71. Doknić Petra Dragoman, Nikšić
    72. Domazetović Špira Ranko, Podgorica
    73. Došljak Dragan, Berane
    74. Dragaš Budimira Milovan, Pljevlja
    75. Dragović Radosava Velimir, Podgorica
    76. Drašković Vladimir, Berane
    77. Durutović, Bogdana Dragoljub, Plužine
    78. Đondović Ratko, Pljevlja
    79. Đukić Bogdana Komnen, Andrijevica
    80. Đurđić Joka Kosta, Šavnik
    81. Đurić Sreten, Ulcinj
    82. Đurković Radosava Željko, Nikšić
    83. Đurović Lazara Krsto, Herceg Novi
    84. Đurović Mihaila Slavko, Podgorica
    85. Erac Rodoljuba Radosav, Nikšić
    86. Živković Mirka Nebojša, Podgorica
    87. Živković Milorada Stevan, Kotor
    88. Zaganjor Mustafe Zaim, Podgorica
    89. Zečević Radojica, Pljevlja
    90. Zirojević Jovana Borivoje, Nikšić
    91. Zonjić Radonje Dragan, Andrijevica,
    92. Jakovljević Momčila Dragan, Nikšić
    93. Janković Goluba Branislav, Berane
    94. Janković Boža Neđeljko, Šavnik
    95. Jaćimović Sretka Vukola, Bijelo Polje
    96. Jelenić Milorada Srđan, Podgorica
    97. Jelić Lakića Milorad, Andrijevica
    98. Jovićević Sava Mihailo, Podgorica
    99. Jovović Radivoja Veselin, Nikšić
    100. Jokić Grujice Ljubiša, Mojkovac
    101. Joksimović Novaka Vukan, Bijelo Polje
    102. Kajević Ređa Alija, Nikšić
    103. Kandić Tomislava Marinko, Plav
    104. Kecojević Đorđa Todor, Nikšić
    105. Knežavić Joksima Danko, Pljevlja
    106. Knežević Bogdana Dušan, Podgorica
    107. Kovačević Draga Andrija, Nikšić
    108. Kovačević Andrije Boško, Danilovgrad
    109. Kovačević Slobodana Željko, Herceg Novi
    110. Kovačević Božidara Jovan, Nikšić
    111. Kovinić Novak, Pljevlja
    112. Koldžić Ranka Zdravko, Pljevlja
    113. Komnenić Novice Zdravko, Nikšić
    114. Komnenović Dimitrija Petar, Nikšić
    115. Kontić Mitra Milan, Nikšić
    116. Koprivica Marka Predrag, Kotor
    117. Kosić Časlava Dušan, Herceg novi
    118. Kostić Radomira Lazar, Nikšić
    119. Krvavac Radoša Branko, Pljevlja
    120. Krvavac Momira Milomir, Pljevlja
    121. Krivokapić Milosava Božidar, Nikšić
    122. Krstić Tomislava Ratko, Bijelo Polje
    123. Kruščić Radomira Đoko, Mojkovac
    124. Kuč Milorada Velimir, Berane
    125. Lazarević Josifa Predrag, Šavnik
    126. Lazarević Vukomana Miodrag, Pljevlja
    127. Lazarević Jakova Ranko, Šavnik
    128. Lakićević Miraša Srđan, Andrijevica
    129. Latić Memija, Berane
    130. Leovac Mila Predrag, Pljevlja
    131. Lukovac Vojislava Slavko, Podgorica
    132. Lučić Vidaka Milija, Nikšić
    133. Lučić Jezdimira Stojan, Pljevlja
    134. Ljujić Mila Blagota, Bijelo Polje
    135. Majić Blaga Branko, Podgorica
    136. Mališić Miladina Zoran, Berane
    137. Maraš Mijajla Njegomir, Bijelo Polje
    138. Maraš Špira Saša, Podgorica
    139. Marić Velimira Mile, Pljevlja
    140. Marković Bećka Bogoljub, Podgorica
    141. Marković Miodraga Zoran, Podgorica
    142. Marković Slobodana Krsto, Nikšić
    143. Marović Đukana Žarko, Podgorica
    144. Marsenić Vuka Veselin, Berane
    145. Madžgalj Ljubomira Branislav, Mojkovac
    146. Mašković Darko, Pljevlja
    147. Medigović S. Petar, Budva
    148. Medojević Vladimira Dragi, Mojkovac
    149. Milić Radomana Miodrag, Nikšić
    150. Milunović Ivana Janko, Podgorica
    151. Miljenović Marka Mladen, Cetinje
    152. Mirjačić Jovana Goran, Nikšić
    153. Mirotić Zdravka Predrag, Podgorica
    154. Mišković Damjana Radenko, Nikšić
    155. Mrvošević Slobodana Željko, Nikšić
    156. Mrdak Radisava Branislav, Bijelo Polje
    157. Mrkulić Ramadana Naso, Podgorica
    158. Moračanin Cvija Ilija, Bijelo Polje
    159. Mujović Milete Zlatko, Podgorica
    160. Muradbašić Meha Rasim, Podgorica
    161. Nikčević Radojka Rade, Nikšić
    162. Nikčević Milutina Ratko, Nikšić
    163. Nikčević Blaža Petar, Nikšić
    164. Nikolić Radoja Milutin, Nikšić
    165. Obradović Miloja Zoran, Bijelo Polje
    166. Ostojić Radomira Milutin, Pljevlja
    167. Otašević Miluna Jovan, Plav
    168. Pavićević Rada Ilija, Nikšić
    169. Pajović Gojka Dejan, Podgorica
    170. Pajović Spasoja Pajo, Andrijevica
    171. Pandurica Milije Željko, Mojkovac
    172. Papić Ante Luka, Nikšić
    173. Papović Koste Vojin, Nikšić
    174. Pejaković Ilije Slobodan, Bar
    175. Pejović Sava Bojica, Herceg Novi
    176. Pejović Pavla Goran, Podgorica
    177. Peličić Jagoša Milenko, Podgorica
    178. Perišić Ilije Vojo, Cetinje
    179. Perović Aleksandar, Pljevlja
    180. Perović Vasa Božidar, Kotor
    181. Perunović Vasilija Miloš, Nikši
    182. Petković Mira Radivoje, Šavnik
    183. Petranović Joša Ivo, Bar
    184. Petrić Milojice Dejan, Berane
    185. Petrović Ivana Dragoljub, Podgorica
    186. Popadić Petra Srđan, Podgorica
    187. Popović Milana Bogdan, Herceg Novi
    188. Popović Vlatka Vitomir, Berane
    189. Popović Momira Zoran, Plužine
    190. Popović Radovana Momčilo, Nikšić
    191. Popović Nikole Pavle, Nikšić
    192. Popović Milosava Radomir, Berane
    193. Popović Sretena Simo, Plužine
    194. Pupović Ćazima Alija, Podgorica
    195. Pušić Steva Dušan, Herceg Novi
    196. Radenović Radomira Slaviša, Podgorica
    197. Radmilović Slavomir, Herceg Novi
    198. Radović Martina Zoran, Nikšić
    199. Radović Ilije Miodrag, Podgorica
    200. Radović Vlada Obren , Nikšić
    201. Radojević Milete Miladin, Podgorica
    202. Radonjić Veljka Radoman, Berane
    203. Radosavljević Mihaila Stojadin, Podgorica
    204. Radosavović Gojka Ranko, Podgorica
    205. Radulović Dušana Radoica, Nikšić
    206. Radusinović Marka Slobodan, Podgorica
    207. Ražnatović Radovana Miodrag, Cetinje
    208. Ražnatović Draga Svetozar, Podgorica
    209. Rakočević Radosava Zoran, Podgorica
    210. Rakočević Alekse Miodrag, Mojovac
    211. Ralević Marko, Berane
    212. Rašović Blaža Zoran, Podgorica
    213. Rebronja Alije Ramo, Nikšić
    214. Riso Antonija Mario, Podgorica
    215. Savić Mijajla Spasoje, Nikšić
    216. Sekulović Danila Petar, Bijelo Polje
    217. Sekulović Vujice Ratko, Podgorica
    218. Senić Blagoja Momčilo, Podgorica
    219. Simović Žarka Aleksandar, Nikšić
    220. Simović Živka Ratko, Nikšić
    221. Sjekloća Vladimira Lazar, Nikšić
    222. Sjekloća Vida Saša, Cetinje
    223. Smolović Radojice Milovan, Mojkovac
    224. Sokić Sava Miro, Pljevlja
    225. Srdanović Arsenija Radisav, Podgorica
    226. Stojković M. Dragan, Andrijevica
    227. Suljević Saliha Šefket, Mojkovac
    228. Sušić Vukote Mirko, Nikšić
    229. Tadić Mihaila Aćim, Plužine
    230. Terzić Milko, Pljevlja
    231. Terić Sava Milutin, Nikšić
    232. Tešović Mirka Vukoman, Pljevlja
    233. Todorović Mitra Slobodan, Nikšić
    234. Tomić Toma Saša, Podgorica
    235. Tomović Toma Zvonimir, Berane
    236. Trebješanin Aleksandra Branko, Nikšić
    237. Trifunović Novak, Berane
    238. Ćosović Dragomir, Pljevlja
    239. Ćulafić Strašimira Vlatko, Berane
    240. Fatić Milete Zoran, Andrijevica
    241. Filipović Ratimira Saša, Mojkovac
    242. Filipović Jova Radenko, Bijelo Polje
    243. Hrapović Halila Eldin, Pljevlja
    244. Canović Safet, Ulcinj
    245. Cvijović Sekule Mile, Pljevlja
    246. Cimbaljević Mlađena Vuk, Berane
    247. Cimbaljević Milića Đorđije, Berane
    248. Cicmil Miloša Branko, Plužine
    249. Čabarkapa Alekse Čedo, Pljevlja
    250. Čupić Dragutina Branko, Pljevlja
    251. Džuver Milutina Božo, Podgorica
    252. Škrijelj Balije Adnan, Podgorica
    253. Šćekić Dušana Veselin, Berane
    254. Šćekić Panta Golub, Podgorica
    255. Šćekić Radule
    256. Šćepanović Branka Miodrag, Podgorica
    257. Šćepanović Miljana Savo, Podgorica
    258. Šćepović Branka Miodrag, Podgorica
    259. Španjević Slobodana Aleksandar, Bijelo Polje
    260. Šoć Dušana Veselin, Kotor
    261. Šofranac Labuda Miodrag, Cetinje
    262. Šubarić Slobodana Vukan, Pljevlja
    263. Šućur Milorada Ljubomir, Nikšić
    264. Šušić Svetozara Miljan, Šavnik

    Slava i hvala palim borcima.

    Radan Nikolić, predsjednik Upravnog odbora




    0



    0
    • Evo da odgovorim na ovo poslije 5 godina, odnono poslije 25.
      Prođoše godine i godine, a u Crnoj Gori je sve gore i gore. Iz male Crne Gore su poginule dvije cijele čete mladih momaka, a ista vlast koja ih je tada poslala u rat, sve ih naziva dobrovoljcima izdajnicima, lopovima i kriminalcima. nije vlast kriva što su ti momci silom odvedeni na Dubrovnik, nego su oni „samoinicijativno napali Dubrovnik“ Milo se izvinio Hrvatima, ali nikad nije pomenuo ovu izgubljenu mladost iz crne Gor i nikada se nije izvinio porodicama stradalih, što ih je poslau taj rat, kad je govorio „tražili su rat, dobili su rat. Rat za mir, Ovdje se brani crna Gora“ Istina je da je bilo lopova, koji su se već tada počeli bogatiti, ali bilo je mnogo više onih koji su dovedeni na vatrenu liniju i koji su morali braniti svoj život, a u neznanju čistiti i teren onima koji su za njima kupili sve što je vrijedno, pa ti isti sad pluvaju po časnim ljudima, koji su otuda donijeli samo živu glavu, pa i danas žive sa ratnim sindromom.




      0



      0
  8. Tako je uvek bilo kod jedno krvne braće! Od Cera pa do Mojkovca.OD Soluna pa do ujednjong srpsva 1918 godine. posle su
    nastali problemi nametnuti silom pogrešne politike.




    0



    0
  9. A sta da kazem?Nece dovijeka ni ovo.Cijeli prokleti svijet zove engleski, engleskim jezikóm, a mi,.. ma nemam sta da kazem jbt, Cinjenica je da su u potonjih 50tak godina zene u cg radjale samo izdajnike i prodane duse, cast izuzecima, tj drugomislecim.Sve me ovo tako nezamislivo iritira.




    0



    0

Оставите одговор на davla66 Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *