VLADIKA DAVID U Srbiji danas prevladava zamor od promašaja i uzaludnosti

Razgovarala Zorica Zec

Duboko ostrašćene medijske vedete i estradne zvezde, magnati biznisa i zabave pod pokroviteljstvom kreatora bogatstva i moći, u sadašnjem trenutku zajedno čine zvezdano nebo nad nama i nemoralni zakon zlatnoga teleta u nama

Episkop kruševački David (Perović – krsno ime Miroslav) rođen je 17. jula 1953. godine u Đurakovcu, na Metohiji (Eparhija raško-prizrenska). Osnovnu školu je pohađao u Istoku, Đurakovcu i Peći, gde je 1972. godine završio gimnaziju. Proveo je godinu dana na radu u fabrici nameštaja u Sent-Etjenu u Francuskoj (1972-1973), posle čega se posvetio studijama književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu (1973-1974), a filmskoj i televizijskoj režiji na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (periodično 1973-1976). Vojni rok je odslužio u Ljubljani (vezista i intendant 1974-1975). Bogoslovske studije okončao je na Bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu (1977-1983) i istovremeno sedmogodišnje iskušeništvo.
Monaški postrig je primio u Carskoj Lavri Visoki Dečani (1983).
Predavao je bogoslovske predmete kao suplent u bogoslovijama Sveta Tri Jerarha u Krki i Svete braće Kirila i Metodija u Prizrenu (1983-1989).    Doktorski rad na temu „Zajednica Duha Svetoga po učenju svetog Vasilija Velikog“ pripremao je pod mentorskim rukovodstvom patrologa Stilijanosa Papadopulosa, na Teološkoj školi Univerziteta u Atini (1989-1994). Kontinuirano predaje Hrišćansku etiku (sa Asketikom) i Asketsko bogoslovlje, i to kao asistent, a zatim kao docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1995-2011). Bavio se francuskom filologijom na Sorboni i na Francuskoj alijansi za jezik u Parizu (1995-1997. i 1999).
Sa blagoslovom episkopa za Francusku i Zapadnu Evropu, gospodinom Lukom Kovačevićem, i zajedno sa njim, učestvovao je u crkvenoj misiji za prijem pravoslavnih starokalendaraca Francuza – Oksitanaca (oblast Gaskonja) u krilo SPC, kao i u pregovorima sa Francuzima, pripadnicima Pravoslavne katoličke francuske crkve (LECOF), radi njihovog prijema u krilo iste eparhije (za Francusku i Zapadnu Evropu  1998-1999).
Sa blagoslovom patrijarha Pavla boravio je u Pećkoj patrijaršiji periodično, tokom 2000-2002. godine radi ispomoći, kao i sa blagoslovom nadležnog episkopa raško-prizrenskog u misiji opstanka pravoslavnog srpskog življa na Kosovu i Metohiji, i spasavanja crkvenih svetinja i dragocenosti eparhije raško-prizrenske koje su tada bile izložene uništenju.
Doktorski rad na dogmatsko-patrološku temu „Pnevmatologija svetog Vasilija Velikog“ odbranio je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2002). Za docenta na katedri za Hrišćansku etiku (sa Asketikom) Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta postavljen je 2002. godine, a u daljem periodu (2005-2007) i za predavača na katedri za Asketsko bogoslovlje (Opšti i praktični smer) matičnog fakulteta, na kojem predaje do danas.
Književne i teološke radove (članke, studije, knjige, prevode) objavljuje u crkvenim časopisima, i kod drugih izdavača. Prevodi bogoslovske članke, studije i knjige s grčkog, francuskog, engleskog i ruskog jezika. Sarađivao je kao stručni konsultant i koautor u stvaranju dokumentarnih filmova i televizijskih emisija i serijala: „Bukvar pravoslavlja“, „Veroučitelj u kući“, „Crkva i jezik“, „Planeta Kosovo“, „Patrijarh Pavle –Život po Jevanđelju I-IV“.
Saosnivač je i scenarista filmskog studija „Naos“ pri Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a u okviru Izdavačkog fonda „AEM/SPC“-e, kao i radija „Slovo ljubve“, Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Učestvuje u realizaciji projekta Izdavačkog fonda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i patrijarške Štamparije za pripremu i štampu sabranih dela patrijarha Pavla.
Već i ova bogata biografija dovoljan je razlog da prvi put na stranicama „Pečata“ objavimo intervju sa episkopom kruševačkim. Obnavljanje Eparhije kruševačke, u gradu cara Lazara koji se opredelio za nebesko carstvo, samo je dodatni razlog.

Vaše Preosveštenstvo, šta je povod i podsticaj da se obnovi Eparhija kruševačka, prvi put od 1833. godine?
Nasušna potreba njenih pravoslavnih hrišćana da bituju u punoći i bogatstvu crkvenog predanja.

Voljom Božjom i voljom Sabora SPC došli ste u srce Srbije, najblagosloveniji deo srpske države i srpskog naroda, kako je istakao i patrijarh Irinej. Predstavite Vašu eparhiju.
Pet namesništava: Ćićevačko, Temnićko, Kruševačko, Trsteničko i Župsko. Veći gradovi: Ćićevac, Varvarin, Kruševac, Ražanj, Stalać, Trstenik, Aleksandrovac, Brus. Oko 89 parohija, 98 sveštenika, 13 manastira – Drenča, Naupare, Rudenica, Veluće, Ljubostinja, Lepenac, Strmac, Milentija, Lešje, Svojnovo, Mrzenica, Bošnjane, Pleš, Mojsinjska sveta gora; oko 230.000 stanovnika, na hiljade pravoslavnih hrišćana mučenički postradalih za veru, ekološki i etnološki raj, jednostavnost, dobrota i darovitost naroda sa svešću o svojoj carskoj prošlosti i precima.

U svojoj prvoj besedi posle Svete Liturgije u crkvi Sv. Georgija, rekli ste da se „Čudesna promena vremena Gospodnjeg zbiva ovih dana, ovih sedmica“…

„Čudesna promena Desnice Gospodnje…“ Čovek snuje, Božji ljudi određuju, Gospod dopušta, Crkva se izgrađuje…

Veruje se da ćete uložiti veliki trud i rad na duhovnoj obnovi svoje Eparhije, da ćete se truditi da hrišćanski moral bude prisutniji, izraženiji, da će prave hrišćanske vrednosti naći više mesta u životu Srbije danas.
Treba živeti za to.

Da li obnavljanje Eparhije kruševačke u principu doprinosi pronalasku identiteta, duhovnoj obnovi, izvesnosti i budućnosti?
Verujem u to.

Šta Vas je opredelilo da ostavite književnost, film, režiju i počnete monaški život?

Čežnja za živim Hristom. A on jeste živ, među nama je, i sa nama!

Vi ste profesor Hrišćanske etike na Bogoslovskom fakultetu. Da li ćete zadržati katedru i time i dalje biti svojim predavanjima smernica mladima?
Hrišćanska etika opstaje među mladima blagodareći hrišćanskom etosu, i njima samim od nasušne potrebe.

Imate odličnu komunikaciju sa mladima željnim istine, znanja, pouka… Odgovarate na pitanja, pišete pouke… šta biste danas poručili mladima?
Isto što i sveti Despot Stefan Visoki: „Da nikakvom varanju u ljubavi nema mesta; da ljubav prevazilazi svaku vrlinu; da prikladni za ljubav uzljubljuju ljubav pravo i nezazorno i da mladićstvo i devstvo ne povređuju“, eda bi tako dostigli celomudrije.

U besedi ste govorili o sveštenoslužiteljima. Da li su oni danas apostoli i svetlost svetu, kako kažu sveti oci i da li bi se mogla pojačati prekopotrebna misionarska delatnost?
Prekopotrebnoj spoljnoj misionarskoj delatnosti prekopotrebna je liturgijska unutrašnja delatnost, sama po sebi par excellence misionarska.

Vi ste duhovno čedo blaženoupokojenog patrijarha Pavla. Uz njega ste proveli dve godine na „VMA“. O vremenu patrijarha Pavla i vremenu Vašem provedenim pokraj njega.
Ni težeg vremena, ni čoveka više doraslog tom vremenu; vremenu provere sebe, drugih i svega u vezi sa nama, njegovim savremenicima.

U gradu cara Lazara koji se opredelio za nebesko carstvo upravljate rečju istine. Šta pristoji u ovim teškim vremenima čoveku i hrišćaninu da traži?
Istinu koja je Hristos – naše videlo. Da se ne plaši onih koji ubijaju telo, a duši ne mogu nauditi.

„Oni koje je istorija učinila pravim zvezdama jednako sijaju nad svodovima naše istorije, dok oni koji su u njoj nekada ostavljali demonskoga traga i danas gase našu sveopštu nasušnu ljubav u našem podnebesju“, Vaše su reči…
O onima koje klevetaju kao mrakonosce, a oni su svetlonosci; i opet, o onima  koje opravdavaju kao svetlonosce, a oni su pomračeni.

Tražimo identitet i dalje? Opominjete: „Mnogobrojni od naših hrišćana još šezdesetih i sedamdesetih, a kamoli osamdesetih i devedesetih godina prošlog stoleća, sa strahom Božjim izgovarali su reč: ‘Zapad, Zapad!’ – kao magičnu – onako kako se danas izgovara magična reč: ‘Evropska unija!’ Mnogi su odlazili dalje, i sve dalje u traženju novog identiteta. Odlazili su i zato što im se činilo da moraju otići, i zato što su hteli da nađu nove idole i bogove.“
Obletimo planetu u poletu za njim, pa se vratimo svome ognjištu, kamo on iskri iz domaćeg nam ognja.

Kakvi smo vernici danas? „Kakvi su protestanti nekada bili u praksi, takvi su danas rimokatolici. A kakvi su rimokatolici nekada bili u veri i praksi, takvi su danas mnogobrojni pravoslavci. Pravoslavci opet, sa svesnom i nesvesnom težnjom ka još otvorenijoj latinizaciji vere, protestantizaciji prakse i vulgarizaciji crkvene estetike. Za mnogobrojne i među prvima i među drugima i među trećima zaživelo je nepisano pravilo da svakodnevni život treba graditi na imidžu paganskog heroizma jelinskog i rimskog, ali sada dizajniranog u ključu postnuklearističkog kiča i šunda, zvezda i heroina“, jedna je od tema kojima se bavite.
Kada se sve sabere i oduzme, oni su bogotražitelji kao i pređe.

Kažete: „Monetarnu osnovu i dekonstruisanu estetiku globalizma stvorio je postnuklearistički sekularizam, odveć sofisticiran da bi svakodnevni život u njegovom duhu, imidžu i brendu bio neprijatan. Zato bankari – koji vladaju političarima, ovi generalima, a oni svetom – finansiraju sinkretističke religijske i ezoteričke krugove, a oni kultove“. Kako čovek ovog vremena da prevaziđe globalizam?
Tako što će postati sagovornik svih ljudi i dobroželatelj svim ljudima.

O kloniranju pišete: „Epidermičkim estetskim metodom kloniranja narcisoidni čovek želi da se ogleda u drugome kao u idealnom i žuđenom. U poistovećenju sa likom svoga idola obožavalac ili klon učestvuje u njegovoj slavi, i jednako tako u prisvajanju njegovog identiteta, eda bi se on sam ovekovečio.“
Ako ih bude bilo i oni će biti ličnosti sa posebnostima Hristove ikone, i mogućnostima njegova podobija.

Još jedna vaša misao: „Moderan čovek modernoj ženi, i obratno žena čoveku, vrlo brzo postaju muka duhu i telu. A industrija zabave i virtuelnih intimnih odnosa sve češće i sve upornije predstavlja njihov odnos iluzionističkim…“ Kako da moderan muškarac i moderna žena ponovo uspostave harmoniju odnosa, sačuvaju porodicu kao osnovu postojanja nacije?
Kroz svete tajne pokajanja sa ispovešću i Evharistijom.

O medijima govorite: „Duboko ostrašćene medijske vedete i estradne zvezde, magnati biznisa i zabave pod pokroviteljstvom kreatora bogatstva i moći, u sadašnjem trenutku zajedno čine zvezdano nebo nad nama i nemoralni zakon zlatnoga teleta u nama“.

Slepo se veruje palom arhanđelu, poznatom po veštinama pretvaranja u svetlog anđela.

„Sa mnogobrojnim scenarijima jugoslovenske kinematografije, kao i književnim i pozorišnim delima, zajedno sa njihovim tvorcima, čitaocima, izvođačima, gledalištem i slušalištem, nije došla blagodat, već zlodat, nije došao blagoslov, nego vragoslov.“ Šta preovladava u Srbiji danas?
Zamor od promašaja i uzaludnosti, želja za smislom i dostojanstvom.

Vaša poruka Srbima…
Poruka jednog deteta, polaznika veronauke: Čestiti Srbi! Molite se Bogu! Volimo jedni druge da bismo jednodušno ispovedali i slavili Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojicu jednosuštnu i nerazdeljivu… Ispovedajmo blagodat, propovedajmo milost i ne tajimo dobročinstva!