VLADIKA DAVID U Srbiji danas prevladava zamor od promašaja i uzaludnosti

Интервју | | avgust 15, 2011 23:18

Razgovarala Zorica Zec

Duboko ostrašćene medijske vedete i estradne zvezde, magnati biznisa i zabave pod pokroviteljstvom kreatora bogatstva i moći, u sadašnjem trenutku zajedno čine zvezdano nebo nad nama i nemoralni zakon zlatnoga teleta u nama

Episkop kruševački David (Perović – krsno ime Miroslav) rođen je 17. jula 1953. godine u Đurakovcu, na Metohiji (Eparhija raško-prizrenska). Osnovnu školu je pohađao u Istoku, Đurakovcu i Peći, gde je 1972. godine završio gimnaziju. Proveo je godinu dana na radu u fabrici nameštaja u Sent-Etjenu u Francuskoj (1972-1973), posle čega se posvetio studijama književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu (1973-1974), a filmskoj i televizijskoj režiji na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (periodično 1973-1976). Vojni rok je odslužio u Ljubljani (vezista i intendant 1974-1975). Bogoslovske studije okončao je na Bogoslovskom fakultetu Srpske pravoslavne crkve u Beogradu (1977-1983) i istovremeno sedmogodišnje iskušeništvo.
Monaški postrig je primio u Carskoj Lavri Visoki Dečani (1983).
Predavao je bogoslovske predmete kao suplent u bogoslovijama Sveta Tri Jerarha u Krki i Svete braće Kirila i Metodija u Prizrenu (1983-1989).    Doktorski rad na temu „Zajednica Duha Svetoga po učenju svetog Vasilija Velikog“ pripremao je pod mentorskim rukovodstvom patrologa Stilijanosa Papadopulosa, na Teološkoj školi Univerziteta u Atini (1989-1994). Kontinuirano predaje Hrišćansku etiku (sa Asketikom) i Asketsko bogoslovlje, i to kao asistent, a zatim kao docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1995-2011). Bavio se francuskom filologijom na Sorboni i na Francuskoj alijansi za jezik u Parizu (1995-1997. i 1999).
Sa blagoslovom episkopa za Francusku i Zapadnu Evropu, gospodinom Lukom Kovačevićem, i zajedno sa njim, učestvovao je u crkvenoj misiji za prijem pravoslavnih starokalendaraca Francuza – Oksitanaca (oblast Gaskonja) u krilo SPC, kao i u pregovorima sa Francuzima, pripadnicima Pravoslavne katoličke francuske crkve (LECOF), radi njihovog prijema u krilo iste eparhije (za Francusku i Zapadnu Evropu  1998-1999).
Sa blagoslovom patrijarha Pavla boravio je u Pećkoj patrijaršiji periodično, tokom 2000-2002. godine radi ispomoći, kao i sa blagoslovom nadležnog episkopa raško-prizrenskog u misiji opstanka pravoslavnog srpskog življa na Kosovu i Metohiji, i spasavanja crkvenih svetinja i dragocenosti eparhije raško-prizrenske koje su tada bile izložene uništenju.
Doktorski rad na dogmatsko-patrološku temu „Pnevmatologija svetog Vasilija Velikog“ odbranio je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2002). Za docenta na katedri za Hrišćansku etiku (sa Asketikom) Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta postavljen je 2002. godine, a u daljem periodu (2005-2007) i za predavača na katedri za Asketsko bogoslovlje (Opšti i praktični smer) matičnog fakulteta, na kojem predaje do danas.
Književne i teološke radove (članke, studije, knjige, prevode) objavljuje u crkvenim časopisima, i kod drugih izdavača. Prevodi bogoslovske članke, studije i knjige s grčkog, francuskog, engleskog i ruskog jezika. Sarađivao je kao stručni konsultant i koautor u stvaranju dokumentarnih filmova i televizijskih emisija i serijala: „Bukvar pravoslavlja“, „Veroučitelj u kući“, „Crkva i jezik“, „Planeta Kosovo“, „Patrijarh Pavle –Život po Jevanđelju I-IV“.
Saosnivač je i scenarista filmskog studija „Naos“ pri Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a u okviru Izdavačkog fonda „AEM/SPC“-e, kao i radija „Slovo ljubve“, Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Učestvuje u realizaciji projekta Izdavačkog fonda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i patrijarške Štamparije za pripremu i štampu sabranih dela patrijarha Pavla.
Već i ova bogata biografija dovoljan je razlog da prvi put na stranicama „Pečata“ objavimo intervju sa episkopom kruševačkim. Obnavljanje Eparhije kruševačke, u gradu cara Lazara koji se opredelio za nebesko carstvo, samo je dodatni razlog.

Vaše Preosveštenstvo, šta je povod i podsticaj da se obnovi Eparhija kruševačka, prvi put od 1833. godine?
Nasušna potreba njenih pravoslavnih hrišćana da bituju u punoći i bogatstvu crkvenog predanja.

Voljom Božjom i voljom Sabora SPC došli ste u srce Srbije, najblagosloveniji deo srpske države i srpskog naroda, kako je istakao i patrijarh Irinej. Predstavite Vašu eparhiju.
Pet namesništava: Ćićevačko, Temnićko, Kruševačko, Trsteničko i Župsko. Veći gradovi: Ćićevac, Varvarin, Kruševac, Ražanj, Stalać, Trstenik, Aleksandrovac, Brus. Oko 89 parohija, 98 sveštenika, 13 manastira – Drenča, Naupare, Rudenica, Veluće, Ljubostinja, Lepenac, Strmac, Milentija, Lešje, Svojnovo, Mrzenica, Bošnjane, Pleš, Mojsinjska sveta gora; oko 230.000 stanovnika, na hiljade pravoslavnih hrišćana mučenički postradalih za veru, ekološki i etnološki raj, jednostavnost, dobrota i darovitost naroda sa svešću o svojoj carskoj prošlosti i precima.

U svojoj prvoj besedi posle Svete Liturgije u crkvi Sv. Georgija, rekli ste da se „Čudesna promena vremena Gospodnjeg zbiva ovih dana, ovih sedmica“…

„Čudesna promena Desnice Gospodnje…“ Čovek snuje, Božji ljudi određuju, Gospod dopušta, Crkva se izgrađuje…

Veruje se da ćete uložiti veliki trud i rad na duhovnoj obnovi svoje Eparhije, da ćete se truditi da hrišćanski moral bude prisutniji, izraženiji, da će prave hrišćanske vrednosti naći više mesta u životu Srbije danas.
Treba živeti za to.

Da li obnavljanje Eparhije kruševačke u principu doprinosi pronalasku identiteta, duhovnoj obnovi, izvesnosti i budućnosti?
Verujem u to.

Šta Vas je opredelilo da ostavite književnost, film, režiju i počnete monaški život?

Čežnja za živim Hristom. A on jeste živ, među nama je, i sa nama!

Vi ste profesor Hrišćanske etike na Bogoslovskom fakultetu. Da li ćete zadržati katedru i time i dalje biti svojim predavanjima smernica mladima?
Hrišćanska etika opstaje među mladima blagodareći hrišćanskom etosu, i njima samim od nasušne potrebe.

Imate odličnu komunikaciju sa mladima željnim istine, znanja, pouka… Odgovarate na pitanja, pišete pouke… šta biste danas poručili mladima?
Isto što i sveti Despot Stefan Visoki: „Da nikakvom varanju u ljubavi nema mesta; da ljubav prevazilazi svaku vrlinu; da prikladni za ljubav uzljubljuju ljubav pravo i nezazorno i da mladićstvo i devstvo ne povređuju“, eda bi tako dostigli celomudrije.

U besedi ste govorili o sveštenoslužiteljima. Da li su oni danas apostoli i svetlost svetu, kako kažu sveti oci i da li bi se mogla pojačati prekopotrebna misionarska delatnost?
Prekopotrebnoj spoljnoj misionarskoj delatnosti prekopotrebna je liturgijska unutrašnja delatnost, sama po sebi par excellence misionarska.

Vi ste duhovno čedo blaženoupokojenog patrijarha Pavla. Uz njega ste proveli dve godine na „VMA“. O vremenu patrijarha Pavla i vremenu Vašem provedenim pokraj njega.
Ni težeg vremena, ni čoveka više doraslog tom vremenu; vremenu provere sebe, drugih i svega u vezi sa nama, njegovim savremenicima.

U gradu cara Lazara koji se opredelio za nebesko carstvo upravljate rečju istine. Šta pristoji u ovim teškim vremenima čoveku i hrišćaninu da traži?
Istinu koja je Hristos – naše videlo. Da se ne plaši onih koji ubijaju telo, a duši ne mogu nauditi.

„Oni koje je istorija učinila pravim zvezdama jednako sijaju nad svodovima naše istorije, dok oni koji su u njoj nekada ostavljali demonskoga traga i danas gase našu sveopštu nasušnu ljubav u našem podnebesju“, Vaše su reči…
O onima koje klevetaju kao mrakonosce, a oni su svetlonosci; i opet, o onima  koje opravdavaju kao svetlonosce, a oni su pomračeni.

Tražimo identitet i dalje? Opominjete: „Mnogobrojni od naših hrišćana još šezdesetih i sedamdesetih, a kamoli osamdesetih i devedesetih godina prošlog stoleća, sa strahom Božjim izgovarali su reč: ‘Zapad, Zapad!’ – kao magičnu – onako kako se danas izgovara magična reč: ‘Evropska unija!’ Mnogi su odlazili dalje, i sve dalje u traženju novog identiteta. Odlazili su i zato što im se činilo da moraju otići, i zato što su hteli da nađu nove idole i bogove.“
Obletimo planetu u poletu za njim, pa se vratimo svome ognjištu, kamo on iskri iz domaćeg nam ognja.

Kakvi smo vernici danas? „Kakvi su protestanti nekada bili u praksi, takvi su danas rimokatolici. A kakvi su rimokatolici nekada bili u veri i praksi, takvi su danas mnogobrojni pravoslavci. Pravoslavci opet, sa svesnom i nesvesnom težnjom ka još otvorenijoj latinizaciji vere, protestantizaciji prakse i vulgarizaciji crkvene estetike. Za mnogobrojne i među prvima i među drugima i među trećima zaživelo je nepisano pravilo da svakodnevni život treba graditi na imidžu paganskog heroizma jelinskog i rimskog, ali sada dizajniranog u ključu postnuklearističkog kiča i šunda, zvezda i heroina“, jedna je od tema kojima se bavite.
Kada se sve sabere i oduzme, oni su bogotražitelji kao i pređe.

Kažete: „Monetarnu osnovu i dekonstruisanu estetiku globalizma stvorio je postnuklearistički sekularizam, odveć sofisticiran da bi svakodnevni život u njegovom duhu, imidžu i brendu bio neprijatan. Zato bankari – koji vladaju političarima, ovi generalima, a oni svetom – finansiraju sinkretističke religijske i ezoteričke krugove, a oni kultove“. Kako čovek ovog vremena da prevaziđe globalizam?
Tako što će postati sagovornik svih ljudi i dobroželatelj svim ljudima.

O kloniranju pišete: „Epidermičkim estetskim metodom kloniranja narcisoidni čovek želi da se ogleda u drugome kao u idealnom i žuđenom. U poistovećenju sa likom svoga idola obožavalac ili klon učestvuje u njegovoj slavi, i jednako tako u prisvajanju njegovog identiteta, eda bi se on sam ovekovečio.“
Ako ih bude bilo i oni će biti ličnosti sa posebnostima Hristove ikone, i mogućnostima njegova podobija.

Još jedna vaša misao: „Moderan čovek modernoj ženi, i obratno žena čoveku, vrlo brzo postaju muka duhu i telu. A industrija zabave i virtuelnih intimnih odnosa sve češće i sve upornije predstavlja njihov odnos iluzionističkim…“ Kako da moderan muškarac i moderna žena ponovo uspostave harmoniju odnosa, sačuvaju porodicu kao osnovu postojanja nacije?
Kroz svete tajne pokajanja sa ispovešću i Evharistijom.

O medijima govorite: „Duboko ostrašćene medijske vedete i estradne zvezde, magnati biznisa i zabave pod pokroviteljstvom kreatora bogatstva i moći, u sadašnjem trenutku zajedno čine zvezdano nebo nad nama i nemoralni zakon zlatnoga teleta u nama“.

Slepo se veruje palom arhanđelu, poznatom po veštinama pretvaranja u svetlog anđela.

„Sa mnogobrojnim scenarijima jugoslovenske kinematografije, kao i književnim i pozorišnim delima, zajedno sa njihovim tvorcima, čitaocima, izvođačima, gledalištem i slušalištem, nije došla blagodat, već zlodat, nije došao blagoslov, nego vragoslov.“ Šta preovladava u Srbiji danas?
Zamor od promašaja i uzaludnosti, želja za smislom i dostojanstvom.

Vaša poruka Srbima…
Poruka jednog deteta, polaznika veronauke: Čestiti Srbi! Molite se Bogu! Volimo jedni druge da bismo jednodušno ispovedali i slavili Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojicu jednosuštnu i nerazdeljivu… Ispovedajmo blagodat, propovedajmo milost i ne tajimo dobročinstva!

Tags: , , , ,

8 Komentara

  1. Цмок Торонто kaže:

    Осим општих тачака на тему и опширних питања и кратких одговара нема ништа о *другом стању* у СПЦ.
    Пратио сам Владику Артемија у УСА,Кливленду и Детроиду,пошто му је забрањен био улазак у Канадау због лошег мишљења Дачића,питам се који је био циљ овог интервјуа осим да се упознамо са импозантном биографијом Епископа крушевачког Давида.
    Господине Тадићу ево порука за Вас..*Ispovedajmo blagodat, propovedajmo milost i ne tajimo dobročinstva*!

    Thumb up 11 Thumb down 1

  2. otacralf kaže:

    Нисам ни сумњао у способност новинара који је водио интервју, требало бије поставити за министра инфирмисања, ако не то онда барем за директора јавног севиса.

    Thumb up 7 Thumb down 0

  3. Оливера Петровић kaže:

    Занимљиво је да се ни новинарка а ни Владика Давид не усуђују да спомену Владику Артемија као „надлежног епископа рашко-призренског“. С обзиром да Владика Давид потиче са Космета, готово је сигурно да је Владика Артемије имао значајну улогу у његовом духовном обликовању и напредовању.

    Thumb up 19 Thumb down 3

  4. milutin kaže:

    Јасно и недвосмислено владика Давид је дао врло кратак али јасан коментар и мисљење на данашње стање у Цркви.Владика је вероватно анализирао стање у Цркви,јер уосталом он и јесте њен представник,како би рекли простије,човек у мантији.Сам наслов почиње са констатацијим,надмености силе и влаасти богаства,бизнисмени који се само у овим временима баве собом,док живот неумитно протиче са сазнањем,да они који некад проповедаше Бога Живога данас се само клањају Златном телету.Све друге слабости произилазе из овога пада.Ако Бог да,треба се надати о томе ће мало касније бити речи више о свему,а ако владика не проговори,проговориће камење.Тако је увек било.За поцетак ја сам задовољан,а за касније видећемо.-

    Thumb up 5 Thumb down 0

  5. ПДЉ kaže:

    Запањујућа, а незанимљива, краткоћа памети, коју неки манифестују пред овим духоносним интервјуом, директно је пропорционална њиховој измештености из памћења Цркве. Слава Богу да је владика, уз помоћ новинара овог цењеног магазина, пројавио да Црква себе памти кратко, јасно, конкретно и делатно у молитви и љубави Будућег века.
    „Реч која долази са делањем је темељ наде.“ свети Исак Сирин. Преосвећени се доказао као делатан, а не коректан по „преподобним“ и „многобрижним“ мерилима. Нека такав и остане молитвама Цркве Христове.

    Thumb up 2 Thumb down 10

  6. KianyRiws kaže:

    Impozantna biografija,ali malo razocaravajuci intervju.

    Thumb up 9 Thumb down 2

  7. Lune kaže:

    pozajmljen, ozbiljan komentr,i, cini se *vrlo aktuelan*,

    *I SPC JE IMALA BOGATU ANTIFAŠISTIČKU TRADICIJU. O TOME SE NI U SPC NE SME GOVORITI JER SE TAMO SLUŽE POMENI I NEDIĆU I LJOTIĆU. STOTINE SVEŠTENIKA I MONAHA SU POLOŽILI ŽIVOTE U BORBI PROTIV FAŠIZMA. O TOME POSTOJI IMPOZANTNA „SPOMENICA“. NJIH NEMA U IKONOSTASU – NE, TAMO SU SVI, SVECI I OSVETNICI, ALI NJIH NEMA. NIJE VREME ANTIFAŠIZMA*

    Thumb up 0 Thumb down 9

  8. goran kaže:

    Vladika je novotarac koji je dolaskom u eparhiju krusevacku ,poceo da pokazuje svoje pravo lice ,progonima svakog monaha i svestenog lica koji ne razmislja kao on i njegova ekumenisticka klika ,svi koji ne zele da prihvate(bogosluzbene) promene u crkvi su po njemu jeretici pocev od svestenih lica i monaha do obicnih mirjana …molimo se gospodu za njega !!!!

    Thumb up 7 Thumb down 0

Пошаљите коментар

Упозорење - коментари који садрже личне увреде или изазивају расну, националну, верску или било који други облик мржње неће бити објављени. Такође молимо читаоце да се приликом писања коментара придржавају теме текста који коментаришу.