Šiptarska mafija preti smrću novinarki „Pečata“

Razgovarala Nataša Radača

„Pre ili kasnije izbacićemo otrov iz Vašeg tela“, piše između ostalog u pretećem pismu nedavno upućenom Milici Ostojić, našoj dopisnici iz Rima, a  u koverti je bio smešten i metak sa ispisanom pretnjom smrću. U potpisu je stajalo „Grup Shqiptar Kosova – Roma“

„Već ste do sada učinili dovoljno i od sada, pa nadalje, kako kažu Italijani, ‘gledajte leđa’. Sledeći put daćemo Vam jedan poklon. Nismo osobe koje su navikle da se šale. Pre ili kasnije izbacićemo otrov iz Vašeg tela“, piše između ostalog u pretećem pismu nedavno upućenom Milici Ostojić, dopisnici „Pečata“ iz Rima. U koverti je bio smešten metak sa ispisanom pretnjom smrću, a u potpisu je stajalo „Grup Shqiptar Kosova – Roma“. Prema objašnjenju pošiljaoca ove terorističke „uputnice“,  povod za pretnju bio je  tekst Milice Ostojić sa naslovom „Nežni miris imperijalizma“, u kojem je inače prikazana knjiga italijanskog autora Đanija Viole.
Prikaz  je „Pečat“ objavio u broju 171. od 24 juna 2011. godine. Telefonski poziv Poštanske policije iz Bolonje usledio je 8. avgusta u 12 sati i 50 minuta, a našu koleginicu zatekao je u inostranstvu. U pozivu je saopšteno da je toga jutra tamošnja policija u detektorskoj kontroli pošte otkrila kovertu koja je bila adresirana na ime Milica Ostojić, sa preciznom adresom njenog zaposlenja – Asocijacija stranih dopisnika u Rimu „Stampa esteri“. U tekstu štampanom na italijanskom jeziku, sa naslovom  „Smrt svim neprijateljima slobodnog Kosova!“, između ostalog stoji da su čitajući časopis „Pečat“ naišli na još jedan prljavi posao protiv njih, gde Viola definiše predsednika Hašima Tačija „mafijašem i narkoprometnikom“. „Uz to smo videli“, kaže se u njihovom tekstu dalje, „ime poznate srpske novinarke Milice Ostojić koja je potpisala taj tekst i čija je provokativna aktivnost više nego poznata. Sada otkrivamo da se udružila sa zapaljujućim i otrovnim radom Đanija Viole, koji je bivši agent Jugoslovenskih tajnih službi, a koga u članku Milica Ostojić lažno predstavlja kao ‘policajca sa Kosova’ , a njegovo ime je promenjeno u Viloa, a ne Viola“.
Između ostalog, u poruci se navodi i to da je njihova „borba protiv Titovog i Miloševićevog komunizma imala potvrdu slobodnog sveta koji im je pomogao da izbace Srbe sa njihove teritorije, a ono malo što ih je ostalo ne mogu da računaju više na pomoć Beograda. Zbog toga kažemo svima, a i ovima dvoma ‘dragima’  – Milici Ostojić i Đaniju Violi, a to vam kažemo na najodlučniji način: budite obazrivi…“
Pretnja se završava upozorenjem da potpisnici imaju prijatelje u čitavom svetu i da mogu da prate sa pažnjom sve što kažu i čine njihovi neprijatelji.
O ovom  mračnom događaju i širim okolnostima koje prate pomenutu pretnju smrću jednom profesionalcu, optuženom da se ogrešio o „istinu i pravdu“ samo zato što se usudio da predstavi kritičko tumačenje i viđenje terorista i mafijaške logike u interpretaciji drugog ozbiljnog i uglednog autora,  razgovaramo sa Milicom Ostojić.

Kako ste reagovali na poziv policije iz Bolonje?
Saslušala sam pažljivo zvaničnika iz Poštanske policije Bolonje koji mi je dao uputstva šta dalje da radim, uz njihovo saopštenje da su odmah otvorili ovaj slučaj i otpočeli krivičnu proceduru protiv nepoznatih lica organizacije čija im je delatnost u Italiji već poznata. Naravno slučaj sada ispituje drugo odeljenje policije, u saradnji sa Poštanskom, i naravno – uz prijavu državnoj policiji grada Rima, koja zna šta joj je dalje činiti. Uputili su mi elektronskom poštom propratno pismo šiptarske grupe Kosova aktivne u Italiji. Iz teksta  pisma proizlazi da su ovu grupu navodno posebno isprovocirale dve činjenice, zapravo dve puke greške nastale redigovanjem teksta! Prema ovim tehničkim omaškama, nije jasno, odnosno može se razumeti i da je pisac Viola  „policajac sa Kosova“. Nejasnoća je nastala isključivo stoga što autor na početku knjige, pa i mog originalnog teksta, citira izjavu stranog policajca koji je bio u misiji na Kosovu, a koji je izjavio svome šefu (posle šest meseci boravka na toj teritoriji) „bombardovali smo pogrešne“. Druga greška jeste ona u potpisu ispod fotografije Viole (na strani 67, u „Pečatu“ broj 171. od 24. juna 2011. piše Viloa). Iako se u daljem tekstu svuda uočava da se autor preziva ne Viloa, već Viola! Dakle reč je o pukoj inverziji slova u njegovom prezimenu. Rečju, na osnovu beznačajnih i lako uočljivih grešaka „Grup chqiptar Kosova“ zaključuje kako sam kao autor želela da sakrijem identitet pisca Đanija Viole. Zbog čega bi novinaru to bilo potrebno? Veoma je jasno ko je Đani Viola, kako i stoji na stranici 67, istog broja: pisac, novinar, istraživač u Ruskom ekumenskom centru u Rimu itd… Kako u svojstvu dopisnika „Pečata“ iz Rima prevashodno pišem o knjigama italijanskih autora, a ovi autori često odgovorno obrađuju pitanja vezana za Kosovo i stradanje srpskog naroda, tako sam prevela i Violinu definiciju i određenje Hašima Tačija.

Gotovo smešno zvuči objašnjenje da su bilo kakve tehničke omaške, a pogotovo ovako beznačajne, nadahnule ovako ozbiljne pretnje. Čini se da je reč o nekakvom ozbiljnijem povodu, možda nekoj neugodnoj istini koja je tako razljutila Šiptare. Nije uostalom prvi put da pišete o događajima na Kosovu i tome kako ih vidi italijanska strana. Vaši su sagovornici bili pisci, novinari, politički analitičari, univerzitetski profesori, generali, ljudi iz misija sa Kosova, ljudi iz Nacionalnog odeljenja za antimafiju.  Da li su Vam se ranije događale neprijatnosti?
U poslednje vreme primetila sam upade u moj kompjuter. Tako su između ostalog skinute dve fotografije napravljene 13. jula uveče, koje su još uvek 14. jula bile među mojom poštom, a u danima posle toga jednostavno su nestale. Ovaj slučaj ne mogu da pripišem nikome konkretno, ali je činjenica da se to desilo. Radim svoj posao dopisnika iz Rima, a ako je novinar italijanske „RAI“ snimio emisiju o protoku droge, oružja i prostitucije na Kosovu, precizno sam je prepričala, ako je novinar napisao knjigu o raspadu Jugoslavije o uzrocima tog raspada ili doprinosu nekih stranih sila da se dođe do današnjeg statusa Kosova danas,  citirala sam autore knjiga. Ili druge evropske izveštaje. Ovoga puta kao da su pomenutoj organizaciji upala dva trna u oko: Đani Viola i ja. To je logika takvih „boraca“ „za svoju stvar“ – novinarka nije trebalo da pročita knjigu o njima.

Da li je poznato čija je „specijalnost“  pretnja metkom u koverti?
To je specijalnost italijanske mafije. U Italiji takvu pretnju dobijaju tužioci ili eventualno sudije koji tragaju za aktivnošću mafija. Poslednji slučaj, sećam se, bio je onaj nedavno upućen tužiocu iz Ređo Kalabrija koji je ušao u trag aktivnostima mafije.

Teme o kojima pišete kao dopisnik iz Rima ne obuhvataju samo problematiku Kosova?
Naravno, bavim se prevashodno italijanskim temama: unutrašnjom i spoljnom politikom, društvenim, odnosno socijalnim pitanjima, ekonomijom, kulturom i svime što je od značaja za jednu državu i njene odnose sa svetom iz kojeg izveštavam.

Kažete da se vraćate  u Rim! Da li  nastavljate da pišete i izveštavate kao i do sada?
Da, kao i do sada. Sa akcentom da kada je u pitanju Kosovo i dalje verno prenosim i predstavljam ono što su drugi analizirali, tumačili, zapisali i potpisali.