Почетна / Друштво / Šiptarska mafija preti smrću novinarki „Pečata“

Šiptarska mafija preti smrću novinarki „Pečata“

Razgovarala Nataša Radača

„Pre ili kasnije izbacićemo otrov iz Vašeg tela“, piše između ostalog u pretećem pismu nedavno upućenom Milici Ostojić, našoj dopisnici iz Rima, a  u koverti je bio smešten i metak sa ispisanom pretnjom smrću. U potpisu je stajalo „Grup Shqiptar Kosova – Roma“

„Već ste do sada učinili dovoljno i od sada, pa nadalje, kako kažu Italijani, ‘gledajte leđa’. Sledeći put daćemo Vam jedan poklon. Nismo osobe koje su navikle da se šale. Pre ili kasnije izbacićemo otrov iz Vašeg tela“, piše između ostalog u pretećem pismu nedavno upućenom Milici Ostojić, dopisnici „Pečata“ iz Rima. U koverti je bio smešten metak sa ispisanom pretnjom smrću, a u potpisu je stajalo „Grup Shqiptar Kosova – Roma“. Prema objašnjenju pošiljaoca ove terorističke „uputnice“,  povod za pretnju bio je  tekst Milice Ostojić sa naslovom „Nežni miris imperijalizma“, u kojem je inače prikazana knjiga italijanskog autora Đanija Viole.
Prikaz  je „Pečat“ objavio u broju 171. od 24 juna 2011. godine. Telefonski poziv Poštanske policije iz Bolonje usledio je 8. avgusta u 12 sati i 50 minuta, a našu koleginicu zatekao je u inostranstvu. U pozivu je saopšteno da je toga jutra tamošnja policija u detektorskoj kontroli pošte otkrila kovertu koja je bila adresirana na ime Milica Ostojić, sa preciznom adresom njenog zaposlenja – Asocijacija stranih dopisnika u Rimu „Stampa esteri“. U tekstu štampanom na italijanskom jeziku, sa naslovom  „Smrt svim neprijateljima slobodnog Kosova!“, između ostalog stoji da su čitajući časopis „Pečat“ naišli na još jedan prljavi posao protiv njih, gde Viola definiše predsednika Hašima Tačija „mafijašem i narkoprometnikom“. „Uz to smo videli“, kaže se u njihovom tekstu dalje, „ime poznate srpske novinarke Milice Ostojić koja je potpisala taj tekst i čija je provokativna aktivnost više nego poznata. Sada otkrivamo da se udružila sa zapaljujućim i otrovnim radom Đanija Viole, koji je bivši agent Jugoslovenskih tajnih službi, a koga u članku Milica Ostojić lažno predstavlja kao ‘policajca sa Kosova’ , a njegovo ime je promenjeno u Viloa, a ne Viola“.
Između ostalog, u poruci se navodi i to da je njihova „borba protiv Titovog i Miloševićevog komunizma imala potvrdu slobodnog sveta koji im je pomogao da izbace Srbe sa njihove teritorije, a ono malo što ih je ostalo ne mogu da računaju više na pomoć Beograda. Zbog toga kažemo svima, a i ovima dvoma ‘dragima’  – Milici Ostojić i Đaniju Violi, a to vam kažemo na najodlučniji način: budite obazrivi…“
Pretnja se završava upozorenjem da potpisnici imaju prijatelje u čitavom svetu i da mogu da prate sa pažnjom sve što kažu i čine njihovi neprijatelji.
O ovom  mračnom događaju i širim okolnostima koje prate pomenutu pretnju smrću jednom profesionalcu, optuženom da se ogrešio o „istinu i pravdu“ samo zato što se usudio da predstavi kritičko tumačenje i viđenje terorista i mafijaške logike u interpretaciji drugog ozbiljnog i uglednog autora,  razgovaramo sa Milicom Ostojić.

Kako ste reagovali na poziv policije iz Bolonje?
Saslušala sam pažljivo zvaničnika iz Poštanske policije Bolonje koji mi je dao uputstva šta dalje da radim, uz njihovo saopštenje da su odmah otvorili ovaj slučaj i otpočeli krivičnu proceduru protiv nepoznatih lica organizacije čija im je delatnost u Italiji već poznata. Naravno slučaj sada ispituje drugo odeljenje policije, u saradnji sa Poštanskom, i naravno – uz prijavu državnoj policiji grada Rima, koja zna šta joj je dalje činiti. Uputili su mi elektronskom poštom propratno pismo šiptarske grupe Kosova aktivne u Italiji. Iz teksta  pisma proizlazi da su ovu grupu navodno posebno isprovocirale dve činjenice, zapravo dve puke greške nastale redigovanjem teksta! Prema ovim tehničkim omaškama, nije jasno, odnosno može se razumeti i da je pisac Viola  „policajac sa Kosova“. Nejasnoća je nastala isključivo stoga što autor na početku knjige, pa i mog originalnog teksta, citira izjavu stranog policajca koji je bio u misiji na Kosovu, a koji je izjavio svome šefu (posle šest meseci boravka na toj teritoriji) „bombardovali smo pogrešne“. Druga greška jeste ona u potpisu ispod fotografije Viole (na strani 67, u „Pečatu“ broj 171. od 24. juna 2011. piše Viloa). Iako se u daljem tekstu svuda uočava da se autor preziva ne Viloa, već Viola! Dakle reč je o pukoj inverziji slova u njegovom prezimenu. Rečju, na osnovu beznačajnih i lako uočljivih grešaka „Grup chqiptar Kosova“ zaključuje kako sam kao autor želela da sakrijem identitet pisca Đanija Viole. Zbog čega bi novinaru to bilo potrebno? Veoma je jasno ko je Đani Viola, kako i stoji na stranici 67, istog broja: pisac, novinar, istraživač u Ruskom ekumenskom centru u Rimu itd… Kako u svojstvu dopisnika „Pečata“ iz Rima prevashodno pišem o knjigama italijanskih autora, a ovi autori često odgovorno obrađuju pitanja vezana za Kosovo i stradanje srpskog naroda, tako sam prevela i Violinu definiciju i određenje Hašima Tačija.

Gotovo smešno zvuči objašnjenje da su bilo kakve tehničke omaške, a pogotovo ovako beznačajne, nadahnule ovako ozbiljne pretnje. Čini se da je reč o nekakvom ozbiljnijem povodu, možda nekoj neugodnoj istini koja je tako razljutila Šiptare. Nije uostalom prvi put da pišete o događajima na Kosovu i tome kako ih vidi italijanska strana. Vaši su sagovornici bili pisci, novinari, politički analitičari, univerzitetski profesori, generali, ljudi iz misija sa Kosova, ljudi iz Nacionalnog odeljenja za antimafiju.  Da li su Vam se ranije događale neprijatnosti?
U poslednje vreme primetila sam upade u moj kompjuter. Tako su između ostalog skinute dve fotografije napravljene 13. jula uveče, koje su još uvek 14. jula bile među mojom poštom, a u danima posle toga jednostavno su nestale. Ovaj slučaj ne mogu da pripišem nikome konkretno, ali je činjenica da se to desilo. Radim svoj posao dopisnika iz Rima, a ako je novinar italijanske „RAI“ snimio emisiju o protoku droge, oružja i prostitucije na Kosovu, precizno sam je prepričala, ako je novinar napisao knjigu o raspadu Jugoslavije o uzrocima tog raspada ili doprinosu nekih stranih sila da se dođe do današnjeg statusa Kosova danas,  citirala sam autore knjiga. Ili druge evropske izveštaje. Ovoga puta kao da su pomenutoj organizaciji upala dva trna u oko: Đani Viola i ja. To je logika takvih „boraca“ „za svoju stvar“ – novinarka nije trebalo da pročita knjigu o njima.

Da li je poznato čija je „specijalnost“  pretnja metkom u koverti?
To je specijalnost italijanske mafije. U Italiji takvu pretnju dobijaju tužioci ili eventualno sudije koji tragaju za aktivnošću mafija. Poslednji slučaj, sećam se, bio je onaj nedavno upućen tužiocu iz Ređo Kalabrija koji je ušao u trag aktivnostima mafije.

Teme o kojima pišete kao dopisnik iz Rima ne obuhvataju samo problematiku Kosova?
Naravno, bavim se prevashodno italijanskim temama: unutrašnjom i spoljnom politikom, društvenim, odnosno socijalnim pitanjima, ekonomijom, kulturom i svime što je od značaja za jednu državu i njene odnose sa svetom iz kojeg izveštavam.

Kažete da se vraćate  u Rim! Da li  nastavljate da pišete i izveštavate kao i do sada?
Da, kao i do sada. Sa akcentom da kada je u pitanju Kosovo i dalje verno prenosim i predstavljam ono što su drugi analizirali, tumačili, zapisali i potpisali.

2 коментара

  1. Normalno da je dogovor Tadića i Tačija veleizdaja Srbije i srpskog naroda na vlasti već duže vreme imamo idiote , glupane i strane plaćenike koji razaraju srž srpskog naroda. Slobodan Milošević nije bio Srbin i patriota kako mnogi misle , ne on je bio zaglupavljeni komunist kojeg je dobrano preveslao hrvatski nacionalist Franjo Tuđman. U čumu se sastojao njihov dogovor ukratko , Slobo “ Ti slobodno protjeraj Srbe iz Krajine ja prstom neću maći a fol ću ih štititi ,ti ćeš Franjo meni zauzvrat pomoći što ćeš me podržati da ja isto tako protjeram Albance s Kosova „E sad ovaj glupi komunista koji je mislio da je pametan je ispunio svoj deo dogovora i pustio da izginu Srbi u Krajini i da budu protjerani. Onda je on naivno krenuo u čišćenje Kosova ali puno lukaviji od njega hrvatski nacionalista Tuđman širi propagandu preko svih medija i satanizuje Srbe i Srbiju i glupi Slobo pada u klopku svoje plitke naivnosti što ga je na kraju i stajalo života u Hagu. No nije samo Sloba bio glup i naivan prije njega celo srpsko rukovodstvo preveslao je mudri Hrvat i Zagorec Josip Broz. Napravio je u Srbiji dvije pokrajine i time pocepao Srbiju a to isto nije dozvolio u Hrvatskoj gdje su postojali isti uvjeti za autonomiju Srba u Hrvatskoj. I kako su na to reagovali veliki komunisti Srbi baš kao i sada Tadić izdajnički, ulizivački i podanički. Sada uz pomoć ovih daj Bože poslednjih srpskih izdajnika gubimo Kosovo a ako narod ne ustane i ako nemamo podršku Rusije radikalima onda gubimo i Vojvodstvo Srpsko i Rašku i što god tko bude hteo. Gde je sad jedan bagerista i hrabar narod da domaće izdajice potrpamo u tamnice i na vešala.Dali Srpski narod već spava vječiti san iz kojeg će se probuditi potpuno prekasno kao manjina u nekoj novoj državi koja se više neće zvati Srbija.




    0



    0
  2. U Goraždevcu kod Peći danas će biti obeležena osma godišnjica terorističkog napada albanskih ekstremista u kome je ubijeno dvoje, a ranjeno još četvoro srpske dece i mladih na obalama reke Bistrice.
    U crkvi Presvete Bogorodice u Goraždevcu parastos ubijenima Ivanu Jovoviću (19) i Panteliji Dakiću (13) služiće vladika Teodosije i paroh Jugoslav Marijanović.
    U ime Ministarstva za KiM parastosu će prisustvovati pomoćnica ministra Slađana Radović, saopšteno je iz tog ministarstva.
    Porodice, rodbina i prijatelji obićiće groblja na kojima su sahranjeni, položiti cveće, zapaliti sveće i odati poštu nevinim žrtvama.
    Na obali reke Bistrice kod Goraždevca 13. avgusta 2003. godine albanski ekstremisti i seperatisti pucali su iz šiblja, s leđa, na decu i mlade koji su pekli kukuruz, provodeći letnji raspust na kupanju.
    U tom terorističkom napadu, pored Jovovića i Dakića koji su ubijeni hicima iz automatskog oružja, teško su ranjeni Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13), Bogdan Bukumirić (14) i Đorđe Ugrenović (20).
    Predstavnici međunarodne zajednice obećali su da će „prevrnuti svaki kamen da pronađu počinioce“ tog zločina nad srpskom decom i tinejdžerima, ali su ubice i danas na slobodi.
    Istražitelji Euleksa su, međutim, krajem 2010. obustavili istragu, a tužiteljka Sagmajster Ranciger iz Slovenije je o tome tek 9. februara ove godine zvanično obavestila porodice stradale dece.
    Ona je u dopisu navela da su obustavljene krivične prijave kojima se za zločin u Goraždevcu nepoznata lica terete za krivično delo teškog ubistva i pokušaja ubistva, jer su „sve istražne radnje iscrpene“, a „tokom istrage nisu identifikovani osumnjičeni.“ Porodice su ovo obaveštenje dobile zahvaljujući insistiranju Bogdana Bukumirića, koji je u napadu zadobio sedam prostrelnih rana , a uporno je tražio da ga Euleksa informiše o rezultatima istrage.
    Odluka Tužilaštva izazvala je šok i ogorčenje porodica žrtava, a Bukumirić, koji je jedva preživeo napad i ostao invalid, naglasio je u izjavi Tanjugu da „istraga o ovom monstruoznom zločinu nije sprovedena kako treba“ i da naša država i tužilaštvo treba da traže novu istragu.
    Na vest da je istraga obustavljena, ministar za KiM Goran Bogdanović je zatražio od Euleksa, UNMIK-a i Kfora da kažu koliko im je godina potrebno da rasvetle „makar jedan zločin nad Srbima“ i šta ih sputava i sprečava da to učine? „Ako nijedan zločin nad Srbima više od deceniju nije razrešen, onda međunarodno prisustvo mora jasno da kaže u čemu i u kome je problem, ali i da ukloni prepreke i stvori uslove i pretpostavke da se zločini konačno razreše“, poručio je još tada Bogdanović, ali ni sedam meseci kasnije odgovora na ovo pitanje nema.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *