„Rat za hranu“ – rat protiv populacije

Piše Mara Knežević Kern

U savremenim kapitalističkim društvima države koriste bilione dolara za subvencije uzgajivačima GMO, kako bi, navodno, podstakli proizvodnju jeftine hrane. Istovremeno, ljudima je nedostupno biološki gajeno voće i povrće, zato što cene ovih proizvoda nisu subvencionisane

Iza bajke o američkim principima ishrane – inaugurisane od strane medija – stoji najgora forma korporativizma, u kojem država koristi novac prikupljen od građana da zaštiti interese krupnog kapitala – na štetu naroda. U ovoj kapitalističkoj farsi najjača karika su tvorci zakona, svoje naručene kampanje sprovode zajamčenim sredstvima agrobiznisa, koristeći bilione dolara poreskih obveznika u cilju subvencija uzgajivačima GM proizvoda (kukuruz, soja, pšenica). Subvencije su proizvele nekonkurentnost malih uzgajivača zdrave hrane, tako da je stvorena lažna slika o „jeftinoj“ hrani za sirotinju, koja se konzumira u vidu „džank fud“ („hrana- smeće“) i prodaje ispod tržišne cene. Biološki gajeno voće i povrće većini Amerikanaca je nedostupno, zato što cene ovih proizvoda nisu subvencionisane od strane države.
Prema navodima magazina „Tajm“, federalna vlada je tokom prošle dekade uložila više od 50 biliona dolara u industriju GM kukuruza veštački zadržavajući nisku cenu useva, što objašnjava i bagatelnu cenu „Mek Donaldsovog“ big meka, pomfrita i koka-kole.
„Efekat takve politike je da se za dolar može kupiti 1.200 kalorija iz pomfrita ili 875 kalorija u slatkim napicima, ali samo 250 kalorija iz povrća ili 170 kalorija iz svežeg voća, što znači da izbor prosečnog Amerikanca ne zavisi od gurmanskih sklonosti i ličnog izbora, već je usmeren politikom korumpiranih ekonomista. Najstrašnija je zloupotreba dece, čiji su školski obroci sponzorisani od pica i čips lobija, što zahteva zreliji pristup čitavom problemu i preispitivanje nacionalne politike SAD.“

AGRESIJA NA MLEKARE
Fenomen rastuće potražnje za nepasterizovanim mlekom zdravih krava – koje se izvode na ispašu i žive u simbiozi sa prirodom –  govori o promeni odnosa Amerikanaca prema hrani i spremnosti na promenu životnog stila nametnutog od strane korporativne propagande. Potražnja za ovim mlekom svake godine raste: 2008. godine je bilo devet miliona konzumenata, a danas taj broj dostiže 13 miliona; pri tom se podrazumeva da male samoodržive farme imaju u ponudi i zdravo meso, jaja, živinu…
Pokazalo se da za moćnike u agrobiznisu – koji profitiraju na masovnoj proizvodnji mleka dobijenog od krava podvrgnutih fizičkoj i mentalnoj torturi – ovo nije dobra vest. Većina porodica više ne želi da konzumira mleko krava hranjenih GM hranom, tretiranih hormonima, vakcinama, antibioticima… Odgovor države na „promenjen ukus“ potrošača bio je munjevit: Agencija za hranu i lekove (FDA) dobila je signal da započne oružane racije na male „neposlušne“ farme, u skladu sa protivustavnim zakonskim aktom „Food Safety Modernization Act“ (iz 1987) o zabrani distribucije nepasterizovanog mleka, koji ovoj agenciji daje neograničeno pravo da odlučuje o tome koja će se hrana proglasiti štetnom, bez obaveze da o tome pruži validne dokaze.
FDA je po starom zakonu imala pravo da interveniše samo u slučaju dokaza da je hrana kontaminirana i da je prouzrokovala evidentne negativne posledice po zdravlje. Po novom zakonu – koji je Obamina administracija aplauzom prihvatila – FDA je ovlašćena da deluje preventivno, po sopstvenom nahođenju, bez obaveze da dokaže sumnje – iako nema kapacitete, ni stručnjake za procenu onoga o čemu odlučuje. Farmerima se čak oduzima pravo na žalbu Federalnim organima u slučajevima utvrđenog nezakonitog postupka FDA. Ovim aktom je učvršćena sprega politike i agrobiznisa, omogućivši glamuroznu medijsku promociju KAFO mleka, uz vešto prikrivanje negativnih zdravstvenih posledica i porekla ovog napitka.
Advokat Džonatan Emord („Vašington tajms“), koji je već nekoliko puta oborio zabrane FDA na sudu, ukazuje na mnogo dublji problem: „Mi smo za proteklih 76 godina dozvolili da Kongres SAD prenese nadležnost u donošenju zakona na 230 nezavisnih komisija, koje imaju moć da te zakone sprovode i procesuiraju njihove prekršioce, a da pri tom nemaju obavezu da o svom radu podnose izveštaj Kongresu.“

FARMAGEDON
Dokumentarni film Kristin Kenti „Farmagedon“, snimljen povodom „objave rata“ porodičnim farmama u SAD, govori o sudbini malih nezaštićenih farmera na meti Golijata. Autor je pošao tragom oružanih upada FDA i vladinih agenata u proizvodne pogone mlekara koje isporučuju nepasterizovano mleko, kako bi došao do podataka o naručiocima i egzekutorima racija i skrenuo pažnju javnosti na njihove nelegalne aktivnosti. Kenti filmom upozorava na posledice koje će neminovno dovesti do urušavanja pravnog sistema zemlje, ukoliko narod ne pruži otpor i osmisli strategiju za očuvanje „slobode hrane“. Autor istovremeno predlaže i metode borbe, pomoću kojih bi ova bitka mogla da se dobije.
Robert Koen, autor knjige „Mleko, otrovni napitak“, dao je detaljnu analizu uloge medija u prikrivanju istine o štetnosti mleka i stvaranju stereotipa o „američkom načinu života“. Ključnu ulogu u obmanjivanju javnosti – kad je u pitanju kvalitet i poreklo mleka sa stočnih farmi na kojima se ne poštuju osnovni principi zdravog uzgoja stoke – imaju reklamne agencije i vlasnici TV mreža.
Do koje mere su TV stanice zavisne od industrijskih magnata, svedoči slučaj novinara „Foks njuza“ – on je pokušao da objavi vest o štetnosti mleka usred reklamne kampanje za ovaj proizvod. Na spotovima plaćenim novcem „Monsanta“ prikazivana su nasmejana lica dece i trudnica kako se nalivaju mlekom – koje najviše ugrožava upravo tu populaciju. Novinar je smatrao da bi prećutkivanje informacija bilo neprofesionalno i neetički, ali je „Monsanto“ izvršio pritisak na TV stanicu koja je „neposlušnom“ voditelju uručila otkaz.
„Monsanto“ je za svoje ponašanje dao sledeće obrazloženje: „Veliki novac je uložen u reklamne spotove i nećemo da dozvolimo da nam tu kampanju bilo ko ugrozi“. Kad je slučaj stigao na sud „Monsanto“ je shvatio da će izgubiti spor, pa je voditelju ponudio novac kako bi napustio TV kompaniju u kojoj radi, uz uslov da o škodljivosti mleka nikom ne govori. Novinar nije pristao na ucenu, ali je učestvovao u redigovanju teksta za javnost, koji je pretrpeo brojne izmene (umesto konstatacije da dugotrajno konzumiranje mleka „može da izazove rak“, „recenzenti“ su izabrali formulaciju: „može da prouzrokuje zdravstvene probleme“).

ODBRAMBENE MERE
„Zabrana sirovog mleka je ekonomska regulativa prerušena u brigu za zdravlje“, tvrdi predsednik FTKLDF (Farm-to-Consumer Legal Defense Fund), optužujući inspiratora represije – KAFO (Confined Animal Feeding Operations) za aktivnosti usmerene ka zaustavljanju pada potražnje „džank fud“ hrane.
I dok FDA prevrće burad s mlekom i izmišlja razloge za uništavanje ekoloških farmi, agroprofiteri tokom prerade hrane neometano koriste dodatke koji direktno ugrožavaju zdravlje ljudi. Nabrojaćemo samo neke od „bezbednih“ sastojaka o čijim svojstvima se FDA već godinama ne izjašnjava.
Kukuruz prerađen u kukuruzni sirup – HFKS (High-fructose corn syrup) kojim se hrani stoka, sadrži veliku koncentraciju fruktoze i koristi se kao zaslađivač u hiljadama vrsta popularnih prehrambenih proizvoda koji se prodaju širom SAD (hleb, cerealije, zaslađeni napici). Dodavanje zaslađivača prouzrokuje rastući broj praznih kalorija koje prouzrokuju dijabetes tipa 2 i gojaznost.
Još jedna opasnost vreba iz otrovnih jedinjenja koja se koriste pri preradi kukuruza u kukuruzni skrob i na kraju u HFKS – glutaraldehyde, koji je toliko toksičan da može da sprži želudac. (Ova materija se inače koristi u industrijskim postrojenjima za preradu vode i za sterilizaciju medicinskih instrumenata.)
Čarobni dodatak „džank fuda“ je supstanca koja deluje na mozak, stvarajući iluziju da se u hrani nalaze sastojci kojih uopšte nema. S obzirom na to da nam čulo ukusa najčešće diktira izbor namirnica, pri kupovini se nesvesno opredeljujemo za artikle koji sadrže MSG (najefikasniji način da se od smeća stvori ukusna hrana). Vremenom se organizam navikava na ovaj sastojak, koji između ostalog izaziva metaboličke smetnje. (U laboratorijama ga daju pacovima kojima žele da u kratkom roku povećaju težinu radi proučavanja veze između gojaznosti i dijabetesa.)
Prisustvo GM gena dovodi do smanjene sposobnosti biljke da iskoristi hranljive sastojke iz tla, kao i do poremećaja ravnoteže mikroba usled povećane upotrebe glifostata. Uprkos naučnim saznanjima, Komisija EU – odgovorna za procenu opasnosti od pesticida – odložila je razmatranje opasnosti od glifostata (glavnog sastojka u „Monsantovim“ herbicidima) do 2015, pravdajući se „prezauzetošću“?! Dotle će glifostat u hrani biti definisan kao „pogodan za ljudsku ishranu“.
Usled korporativne konsolidacije poljoprivrede, centralno koordinirane globalnim propisima, u toku je pravi rat u kojem se hrana koristi kao glavno oružje. To nije rat za hranu već rat protiv populacije. Najvažnije je da razumemo njihovu taktiku, kako bismo se pripremili za odbranu.