NAOMI KLAJN Prva lavica levice

Piše Vladislav Panov

U svetu u kojem intelektualni bardovi gotovo isključivo nose pantalone, ona je možda usamljena, ali nikako nije podređena. Recimo, u anketi dva ugledna magazina, američke „Spoljne politike“ i britanskog „Prospekta“, Naomi je 2005. godine zauzela jedanaesto mesto na listi sto poznatih svetskih intelektualaca

Kada se pomene ime četrdeset jednogodišnje kanadske Jevrejke Naomi Klajn (Naomi Klein), ono se izgovara s poštovanjem. Iako je ubedljivo najmlađa od slavnih antiglobalista, njen je borbeni učinak najpriznatiji. Komentar na nečiji rad i pojavu od strane ove ratoborne aktivistkinje, autorke i novinarke, od silnog je značaja za dotičnu osobu ili organizaciju. Naomi je tokom prošle decenije izuzetno značajnim radom i ekstremno kontroverznim stavovima u vezi sa mnogim pitanjima, stekla takav ugled da je postalo izuzetno važno šta ona govori, poručuje, pa i misli.

MODERNA VERZIJA ČOMSKOG
U svetu u kojem intelektualni bardovi gotovo isključivo nose pantalone, Naomi je možda usamljena, ali nikako nije podređena. Recimo, u anketi dva ugledna magazina, američke „Spoljne politike“ i britanskog „Prospekta“, ona je 2005. godine zauzela jedanaesto mesto na listi sto poznatih svetskih intelektualaca. Američki magazin „Njujorker“ ju je okarakterisao kao najuticajniju predstavnicu savremene severnoameričke levice, nazvavši je još, vrlo laskavo, modernom verzijom intelektualca uticaja i značaja, kakvi su pre tridesetak godina bili čuveni filozof Noam Čomski i slavni istoričar i pisac Hauard Zim. Pohvala, jednako kao i vrlo snažnih pokuda, na njen račun ima još puno. Što samo dokazuje da je postala važna na poprištu otpora moćnicima, uvek u prvoj borbenoj liniji i bez milosti prema sebi i protivnicima.
Naomi je trebalo da postane novinarka. Studije novinarstva, tokom kojih se aktivno bavila ovim pozivom, postavši i glavna urednica univerzitetskih novina, međutim, nikada nije završila. Ali počela je sa aktivnim pisanjem, što je dovelo do njene prve knjige, čuvenog izdanja „Bez logoa“, koju su odmah prozvali manifestom antiglobalističkog pokreta, što je i danas, jedanaest godina po izdavanju. Ta knjiga o surovoj eksploataciji jeftine radne snage od strane velikih kompanija ubedljivo je najprodavanije antiglobalističko štivo i jedan je od retkih bestselera ovog žanra koji je rasprodat u preko milion kopija i preveden na skoro trideset svetskih jezika.

UBITAČNA SATIRA
Dve godine kasnije objavljuje „Ograde i prozore“, zbirku svojih tekstova i govora s kojima se, da tako kažemo, upisala među aktivne antiglobaliste. Sav prihod od knjige je prosledila Fondu „Ograde i prozori“, osnovanom upravo radi pomoći aktivistima istomišljenicima koji su voljni da se pridruže antiglobalističkom pokretu. Naomi Klajn je u nastavku karijere proširila polje interesovanja i delovanja, postavši jedna od najglasnijih antiratnih intelektualki. Posebno se protivila ratu u Iraku i administraciji Džordža Buša koji ga je započeo, optuživši ih za unapred smišljenu transformaciju ekonomije ove zemlje i slobodno tržište bez ikakvih ograničenja i regulativa, s jedinim ciljem da postane savršeno pogodno za zapadne kompanije i njihov naum da iz Iraka jeftino izvuku čitavo bogatstvo ove zemlje. Na osnovu tekstova koje je napisala na ovu temu, pre tri godine je snimljen satirični igrani film „Rat, korporacija“ sa holivudskom zvezdom Džonom Kjuzakom u glavnoj ulozi. Pre ovog filma, u kojem je, doduše, učestvovala kao inspirativna snaga, a ne kao direktni autor, Naomi se okušala u filmskoj industriji kao muževljeva saradnica. Sa suprugom Avijem Luisom, on se profesionalno bavi stvaranjem  političkih dokumentarnih filmova, ona je 2004. godine potpisala dokumentarac „Preuzimanje“ koji je oduševio proleterski i radnički svet širom planete postavši kultno ostvarenje, jer je detaljno opisao poduhvat argentinskih radnika koji su posle zatvaranja njihove fabrike odlučili da je preuzmu u svoje ruke i ponovo otvore radeći kao kolektiv. Godinama je ovaj film bio hit na festivalima širom planete.

BUKVAR O FUNDAMENTALIZMU SLOBODNOG TRŽIŠTA
A onda je došla „Šok doktrina: uspon katastrofalnog kapitalizma“. Knjiga Naomi Klajn od izuzetnog značaja, kako za njen prosperitet, tako i za teoriju antiglobalističkog pokreta. Ako je pomenuti prvenac ove autorke „Bez logoa“ prihvaćen kao manifest u borbi protiv korporacijskog kapitalizma, onda je „Šok doktrina“ univerzalni udžbenik iz ove oblasti razumljiv i zanimljiv bilo kojoj kulturi, pa je zato postao svetski bestseler i preveden je na 28 jezika. Ironično, baveći se demistifikacijom surove globalističke doktrine, njen hit je izrastao u globalni fenomen. U toj knjizi Naomi detaljno, upućeno, beskompromisno razotkriva sistem ekonomskog porobljavanja i eksploatisanja siromašnih zemalja od strane bogatih uz pomoć instalacije provizorijuma slobodnog tržišta, a na osnovu političko-ekonomske teorije Nobelovca Miltona Fridmana i Čikaške škole ekonomije. Najjednostavnije, po Naomi, teorija pomenutih ekonomskih kapitalističkih autoriteta primenjena je u praksi kao šok-doktrina jer su siromašne ekonomije preuzimane od strane moćnika po scenariju koji je podrazumevao prvo izazivanje ili zloupotrebu već postojećeg šoka u ciljanim zemljama (ratovi, invazije, prirodne katastrofe), da bi se onda u tom haosu izvršila privatizacija svega što ima vrednost za velike zapadne kompanije. To je pod invazijom učinjeno u Iraku, u Čileu pod Pinočeom, u Rusiji pod Jeljcinom, kod nas posle bombardovanja 1999. godine, kao i na mnogim drugim mestima u svetu. Zanimljivo je da su po ovoj Naominoj knjizi slavni meksički sineasti, otac i sin Alfonso i Honas Kuaron, snimili kratki film koji je distribuiran preko „Jutjuba“ na internetu i odgledan je preko milion puta! „Šok doktrina“ je uglavnom dobila pozitivne kritike, čak i od strane najeminentnijih ekonomista. Čuveni ekonomski teoretičar i ekspert Džozef Štiglic je ovu knjigu ocenio u „Njujork tajmsu“ napisavši pored ostalog i to da najpre predstavlja ambiciozno svedočanstvo o poluvekovnoj ekonomskoj istoriji Zapada, ali i dragocenu belešku o usponu fundamentalizma slobodnog tržišta u svetu. Klajnova je za ovo pisanje osvojila nagradu britanskog Univerziteta „Vorvik“, uz koju ide ček od 50 hiljada funti i, još važnije, prestiž i prepoznavanje značaja na vrlo važnom mestu.

„NEETIČKA I BESNA OSOBA“
Pre dve godine Naomi Klajn je otišla u najprovokativniji ekstrem u svojoj karijeri kada je podržala kampanju protiv izraelskog vođenja rata u Gazi, kojom prilikom je čak posetila Zapadnu obalu i u govoru održanom u Ramali se izvinila Palestincima zato što se nije još ranije pridružila ovoj kampanji i pokušala da spreči rat. Nije ni potrebno reći na kakav je odijum naišlo ovo njeno političko angažovanje na mestu na kojem su svi Jevreji sveta do tada bili jednodušno ratoborni. Ili bar nisu pomišljali da glasno pošalju bilo kakve antiratne poruke. Naomi je od „Jerusalim posta“ okarakterisana kao neetička i besna osoba koja Jevreje stereotipno predstavlja kao zle i maliciozne.

____________

„Bez logoa“

… Posle ekonomske krize osamdesetih godina prošlog veka velike korporacije su promenile pristup marketingu i fokus su usmerile prema mlađoj populaciji. Najbolji primer takve agresivne reklame za mlade je marketing primenjen na stvaranju superbrendova kao što su „Najk“ i „Pepsi“. Ideja o ovim kompanija je daleko šira od proizvoda koji nude. Tako je počeo da nastaje marketing velikih multinacionalnih kompanija, direktna preteča današnjem, koji podrazumeva brendiranje proizvoda i podilaženje mlađoj populaciji nasilnim ulaskom u njihov svakodnevni život, čak i u škole. S druge strane, na tržištu moćne kompanije su učinile sve kako bi zauzele prostor samo za sebe i istovremeno tako ograničile manje konkurente, da su ih siledžijski potpuno izbacile sa tržišta. Neki su to radili agresivnim osvajanjem čitavih regija, a drugi otvaranjem velikih lanaca svojih prodavnica sprečavajući na taj način da konkurencija uopšte dobije priliku da negde ponudi svoj proizvod. Veliku ulogu u instaliranju apsolutnog prisustva i potpune neprikosnovenosti njihovog brenda je komplikovan sistem zloupotrebe Zakona o kopirajtu, zahvaljujući čemu je efikasno eliminisana bilo kakva kritika na račun njihovog proizvoda i kompanije. Vrhunac zla u ovom procesu razvoja velikih korporacija je sistematsko izmeštanje proizvodnje sa Zapada na teren siromašnih zemalja, gde je zloupotrebljena lokalna jeftina radna snaga. Počeo je masovni rad bez ikakvih beneficija, zaštite i za najniže nadnice. Ovaj sistem se može nazvati „makdžob“. Reč je o sistemu eksploatacije radne snage koji podrazumeva maksimalno iskorišćavanje radnika kroz nepoštovanje prava na odmor, pauze, raspored radnih satnica, naknadu rada van redovnog radnog vremena, nametanje rada u svako doba dana i godine, a bez beneficija i adekvatnog vrednovanja nadnica. Napravljen je lažni utisak da je reč o privremenim poslovima za studente zahvaljujući čemu je izbegnuto plaćanje pune nadnice i beneficija, kao i nepoštovanje svega gore pomenutog. Jasno, kada je ovaj sistem primenjen u najširem sektoru stvoreno je poslovno okruženje u kojem su velike korporacije počele da ubiru ogroman profit, ali je i stvoren vrlo štetan soj radne snage koji prezire uspeh kompanije za koju radi, što će tokom vremena dovesti u najširem ekonomskom okruženju do vrlo štetnih posledica za sve.

____________

„Šok doktrina“

U svojoj bestseler knjizi karijere, „Šok doktrina“ Naomi Klajn je primenu šokantnih metoda u psihijatrijskim bolnicama na tamošnjim pacijentima uporedila sa sličnim šokantnim „terapijama“ koje su neke svetske sile primenjivale nad ekonomijama i državama za čije su resurse ili politički uticaj nad njima bile zainteresovane. Kao klasičan pristup sistemu šokiranja i lečenja ona navodi Foklandski rat, kojim je Margaret Tačer pokušala da izvrši uticaj na Argentinu. Slične akcije su i pre, a mnogo više kasnije izvedene i nad državama širom planete. U Poljskoj, Rusiji, Južnoj Africi i azijskim zemljama koje su doživele šokantni udar finansijske krize 1997. godine. Stvoren je takozvani „kompleks katastrofa kapitalizma“ zahvaljujući kojem su uticajne zapadne kompanije sistematski zarađivale na krizama u svetu. Vrlo važan detalj koji dokazuje političku pozadinu ovog kompleksa je stalna fluktacija osoblja iz vrhova američke vlasti i najmoćnijih bezbednosnih službi prema lukrativnim rukovodećim pozicijama u moćnim privatnim korporacijama. Kao vrhunac u izvođenju državne šok doktrine je okupacija Iraka koju Naomi Klajn naziva najsveobuhvatnijom implementacijom šok doktrine koja je ikada izvedena.

2 коментара

  1. Avatar

    BILJKA ZA SVE…*sokove*

    Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana „usev od milijardu dolara“. To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tržištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona.

    Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne dotacije.

    Džordž Vašington, Tomas Džeferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. Džeferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. Džeferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to radjeno ručno močenjem.

    Bendžamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

    Novinar i publicista, Dag Jurči, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vodjen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Četiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen.

    Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje.

    Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk „kao bolji“. Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju.Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne?

    Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa.

    Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

    Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. „Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu“, zapisano je u američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

    Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

    Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.

    Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ludsko telo.

    Prvi model automobila Henrija Forda, „Model-T“, napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. („Popular mechanics“ 1941.)

    Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izradjuju od konoplje.

    Konstrukcija ove kuće u Francuskoj je u potpunosti uradjena od konoplje.

    Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog decorticator-a, mašine za guljenje, koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu.

    Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ali…

  2. Avatar
    ОООВалок_Пётр

    RE:NAOMI KLAJN Prva lavica levice – Печат – Лист слободне Србије НПП Валок Наплавка опорных валков

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *